Prethodnih dana ste verovatno često pročitali konstataciju da je Dijego Simeone Atletikov Arsen Venger. Ima možda malo istine u tome iako je Čolo u Madridu tek sedmu godinu.

Od kada je krajem decembra 2011. godine došao u Madrid i preuzeo brigu o Atletiku vodio je klub u osam finala i iz toga osvojio šest pehara, poslednji je ovaj u Ligi Evrope osvojen u sredu.

Po samom dolasku odveo je tim do osvajanja Lige Evrope (pobedili Atletik Bilbao 3:0 u finalu u Bukureštu). Usledila je titula u UEFA Super kupu, pobeda nad Realom u finalu Kupa kralja i treće mesto na tabeli u Primeri.

Sledeća, 2013/14. sezona je ona o kojoj se govori i danas kada se priča o dominaciji Reala i Barselone u Španiji. Simeone je uspeo da sa svojim timom preseče niz titula koje su osvajala dva giganta i Atletiku donese titulu o kojoj je sanjao od 1996, kada je i sam bio igrač šampionske generacije.

Dva puta je vodio Atletiko do finala Lige šampiona, ali pehara nisu uspeli da se domognu.

Atletico Madrid'de Diego Simeone'nin sevinci..

3⃣7⃣7⃣ Maç
2⃣3⃣3⃣ Galibiyet
6⃣ Kupa pic.twitter.com/ozxBsJ4uMP

— GoalBien (@goalbiencom) May 16, 2018

Za to vreme Simeone je sa klupe (a neretko i sa tribina zbog kazni) predvodio svoju ekipu na 377 utakmica koja je zabeležila 233 pobede. Čak 200 od tih 377 mečeva završeno je bez primljenog gola. Tu svakako treba pomenuti i fenomenalnog golmana Jana Oblaka koji je mrežu Atletika sačuvao na 91 od tih 200 mečeva, a za sada ima 160 mečeva kao starter u Simeoneovoj četi.

Svakako nije Simeone taj koji je zaslužan za pravljenje novog stadiona, velelepnog zdanja Vanda Metropolitano, ali treba imati u vidu i taj podatak i činjenicu da je u njegovo vreme Visente Kalderon otišao u legendu i da se Atletiko preselio na jedan od najatraktivnijih modernih stadiona.

Možda se nekome ne sviđa način na koji igraja njegov Atletiko, ali navijači su zadovoljni rezultatima i načinom na koji dovodi igrače. Važno je da sve funkcioniše.