Verovatno ga nisu mrzeli kada je došao, ali se mnogo togo promenilo od maja 2010. godine kada je imenovan za trenera „kraljevskog kluba“. Od tada se svađao sa protivnicima, sudijama, novinarima, ali i ljudima u klubu. Na kraju je zaratio i se živom legendom Reala, kapitenom i golmanom Ikerom Kasiljasom. Kada se tome doda i „tanak“ učinak u osvajanju trofeja razlaz je bilo pitanje dana. Treba li da se objašnjavakoliko su na „Santijago Bernabeuu“ očekivalikada su ugovor potpisali do 2014. godine (kasnije i produžili do 2016). Sada je saradnja prekinuta.

Prgavi Portugalac je u Real došao kao pobednik, osvajač trofeja i garant uspeha. O tome su svedočili pehari koje je osvajao dok je vodio Porto, Čelsi i Inter. Bio je šampion Portugalije, Engleske, Italije, Evrope… Sve ga je to preporučilo upravi Reala koji je želeo da ponovo preuzme primat.

– Ako ne vodite Real Madrid, onda imate veliku rupu u karijeri – rekao je tada Murinjo.

Sa Interom je u finalu Lige šampiona pobedio Bajern 22. maja, a devet dana kasnije predstavljen kao naslednik Manuela Pelegrinija. Samim tim počela je nova era, kako u njegovoj karijeri, tako i u više nego bogatoj istoriji Reala.

Dobio je Murinjo i mnogo novca za pojačanja i doveo u prvoj sezoni Samija Kediru, Mesuta Ozila, Rikarda Karvalja i Anhela di Mariju.

Murinjo nije dobro počeo sezonu pošto je u prvom meču u Primeri odigrao nerešeno sa Majorkom (0:0), a u njegovom premijernom „El Klasiku“ Real je bio ponižen sa 5:0. Taj meč predsednik Florentino Perez okarakterisao je kao najgori u istoriji.

U narednim godinama, Murinjo je polako, ali sigurno dobijao negativne poene. Svi se sećaju njegovog naređenja Ćabiju Alonsu i Serhiju Ramosu da u Ligi šampiona namerno dobiju žute kartone. Zbog njega je iz kluba otišao i sportski direktor Horhe Valdano, a pamti se i gurkanje tokom meča Superkupa sa (tada pomoćnim trenerom Barselone) Titom Vilanovom. Kritikovao je sudije, bio često isključivan, a mnogo puta je na konferencije slao pomoćnika. Zbog toga je „zaratio“ i sa novinarima.

Njegov odlazak ubrzao je isukob sa pojedinim igračima, pre svega sa Kasiljasom. Ko je mogao da veruje da će se pojaviti trener koji će u potpunosti skrajnuti kapitena Reala. Doduše, Kasiljas jeste bio povređen, ali je svima bilo jasno da dobra forma Dijega Lopeza nije jedini razlog zbog koga Kasiljas nije bio među stativama. Španski mediji su čak počeli da spekulišu i da je prva zvezda tima Kristijano Ronaldoopsovao treneratokom meča. Nedavno je i Pepea odstranio iz tima jer se solidarisao sa Kasiljasom.

Posle svega rečenog dolazimo do suštine odlaska. Dobro se znalo da je Murinjo osobenjak i da voli da bude glavni. I možda bi sve to navijači i čelnici zaboravili da je bilo onog najvažnijeg – rezultata. Uspesi u zemljama u kojima je radio i u UEFA takmičenjima su ga i doveli na klupu Reala na kojoj se nije dokazao. Tokom tri sezone osvojio je samo po jedan Kup Kralja i Primeru, a tri puta je zaustavljan u polufinalu Lige šampiona.

Svakog navijača Reala boli što je osvojena samo jedna titula u poslednje tri sezone i što je Barselona bila ekipa koja je bila sinonim za španski fudbal. Boli i činjenica da je poslednju od devet evropskih titula Real osvojio 2002. godine, kao i da je zaustavljan u polufinalima.

Ako se uzme u obzir sa kakvim timom je Murinjo raspolagao ove sezone (Ronaldo, Ozil, Kedira, Benzema, Iguain, Modrić…), činjenica da nije osvojen nijedan trofej ravan je katastrofi. Trenutni zaostatak u odnosu na novog šampiona Barselonu je 13 bodova, Borusija Dortmund je u prvom meču polufinala Lige šampiona slavila sa 4:1 i na kraju je došao neuspeh u Kupu kralja. Atletiko nije pobedio Real još od 1999. godine, a onda je toučinioprotiv ekipe koju je predvodio Murinjo. Novi „šamar“ koji je samo ubrzao odlazak.

Žozea Murinja možete da volite ili ne, da tvrdite da je arogantan (pročitajte šta je Vuk Rašović rekao o njemu) i drzak, ali niko ne može da mu ospori da je osvajao najvažnije trofeje. Navijači protivničkih timova će ga uvek podsećati da je pre dvadesetak godina bio prevodilac Bobiju Robsonu, ali se „posebni“ kasnije dokazao.

U međuvremenu stekao je mnogo neprijatelja (van kluba i u njemu) i kao da mu nije bilo suđeno da uspe u Realu, ali sada na njemu da ponovo dokaže da vredi. Neka mu za utehu bude da jeosmi trenertokom mandata Florentina Pereza. Šansu će verovatno dobiti u Čelsiju u kojem ga vole i u kojem je dobio nadimak „posebni“ (The Special One). Ako bude tako, sigurno je da će opet imati savršene uslove za rad, jer je gazda „plavaca“ Roman Abramovič uvek željan trofeja.

I još jedan podatak za kraj. Odlazak Murinja je potvrđen na 32. rođendan Kasiljasa kome je ova vest sigurno ulepšala proslavu.

Lična karta: 

Žoze Mario dos Santos Murinjo Feliks
Rođen: 26. januara 1963. godine u Setubalu

Igračka karijera: Rio Ave, Belenenseš, Sesimbra
Trenerska karijera (samostalna): 
Benfika –2000
Uniao de Leirija –2001-02
Porto –2002-04(2 nacionalne titule, kup Portugalije, Liga šampiona i UEFA kup)
Čelsi –2004-07(2 nacionalne titule, FA kup, 2 Liga kupa i Superkup)
Inter –2008-10(2 nacionalne titule, Kup Italije, Superkup i Liga šampiona)
Real Madrid2010 –(1 nacionalna titula, Kup kralja, Superkup)

(Foto: Beta/AP Photo/Andres Kudacki, File, Paul White)