Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRCUkusi fudbalske slave namenjeni su isključivo probranima. Autogrami, aplauzi, pogledi neznanih ljudi, uz večitu vrevu priče i eksluzive željnih emisara javnosti, ponekad umeju i da budu mukotrpan teret.
Ne i dečaku u prvoj deceniji života. Užarenih očiju, večito zapitkujućeg pogleda, Marko Antić spoznao je neobično rano veličinu fudbala. Ponosan na svoga dedu – Radomira Antića!
Povezano
Imao je sreću Antić junior da sluša i nauči mnogo više o fudbalu u ranim godinama. I ne kao taktičkom, već fenomenu modernog društva, odavno iznad granica sporta. Noseći u sebi golim okom vidljivu žilu igre u kojoj se uživa, bez granica i okvira, Marko i danas, kao učenik trećeg razreda srednje škole, gradi sopstveni svet.
Kadet velikog Atletika, pritešnjen između fudbalskih i obaveza u školi. U ritmu velikog Madrida, čiji fudbalski nivo eliminiše prosečnost.
„Kad životne obaveze prevaziđu granicu nužnosti, eto i lepote… Dešava se da rano izjutra izađem iz kuće i zabasam na terenu do kasnih sati. Prvo škola, posle fudbal! Sledi povratak kući i tako svaki dan, izuzev vikenda, kad Atletiko igra utakmice. Uživam u svakom trenutku“, ne krije Marko Antić da se odlično snalazi u priči „lopta i knjiga pod mišku“.
Tokom razgovora za Sport klub ostavio je utisak dečaka, na dve godine od punoletstva, spremnog da neprestano uči. Ponosnog na poreklo i prezime Antić.
„Dedin trag neizbrisiv je u Atletiku, vidljiv i danas, čak među mlađim generacijama. Ponosan na njegovo delo, znam da su oči javnosti ponekad i dodatno usmerene ka mojoj malenkosti. Prezime Antić izaziva kod ljudi u Madridu, posebno privrženih Atletiku, neskrivenu emociju. Doduše, deda je gradio istoriju na starom, „Vinsente Kalderonu“, srušenom pre tri godine.“
Trofejni trener crveno-belih iz 1996, šampion Španije i osvajač Kupa kralja, dobio je „u zamenu“ posebno mesto u Teritoriju Atleti, muzeju madridskog velikana.
„Jedna od soba posvećena je dedi Radomiru. Celokupna istorija „Kalderona“, koliko je bilo moguće, smestila se u muzej… Jeste Atletikov dres specifičan, crveno-beli, pogotovo za nas, navijače Partizana, ali kad se obuče, ipak, u čoveku budi posebnu energiju. Ponos, nešto neobjašnjivo. I ta majica, uz sve što madridski gigant ima u sebi, donosi novu snagu.“
Na terenima Orkasitasa, predgrađa Madrida, jure za loptama nade Atletika. „Pucaju“ sa svih strana očekujući poziv sa „Vande Metropolitano“, nekadašnjeg „Vinsente Kalderona“.
„Ekipa, sastavljena od momaka rođenih 2007, čiji sam član, takmiči se u madridskom regionu. Atletikov tim jedan je od najmlađih u ligi. Za pojmove u Srbiji najpoznatiji rival je Rajo Valjekano, ostali klubovi nemaju znajačnije mesto u seniorskom fudbalu. Škole i takmičenja u Španiji regionalno su organizovani, uz perfektne uslove za razvoj.“
Junior Antić, povremeno i sa kapitenskom trakom na ruci, stasava na primarnoj poziciji – štopera.
„Najbolje se snalazim na desnoj strani poslednje linije. Igramo, uglavnom, u sistemu 4-4-2, ponekad u rasporedu sa 11 dobijem šansu i na poziciji zadnjeg veznog. Atletikova škola ima razuđenu bazu, o čijem razvoju se brine veliki broj trenera. Najpoznatiji od njih, Fernando Tores, bivši legendarni napadač madridskih crveno-belih, vodi ekipu do 19 godina, u Španiji definisanu grupu najstarijih omladinaca.“
Nadvremenski Rade Antić, ma gde bio, svom Užicu rado se vraćao. Nije zaboravio Ere ni u turobnim devedesetim i trenucima najvećih uspeha Atletika. Rodni grad Markove bake, Vere, plavile su ’95. i ’96. majice, šalovi, dresovi legendarne generacije crveno-belih. Kiko, Pantić, Penev, Kaminero, čuveni golman Molina „ušetali“ su se u grad na Đetinji, a Ere svake subote pohodile stanove retkih sugrađana sa satelitskim antenama. „Jurio“ se tada signal iz Španije, dok su autobusi Užičana između vikenda pratili Atletiko u Ligi šampiona. Loza Antić i danas je čvrsto vezana sa ponosnim gradom.
„Volim Srbiju, Beograd, Užice i Zlatibor. Treninge, ipak, ni tada ne zapostavljam – ovog leta mesec dana radio sam sa omladincima Slobode, odigrao i pet utakmica. Prethodno, formu sam održavao u našem balonu, na Novom Beogradu. Osećam se svakog leta kao na svome…“
Imao je Marko od koga i da nauči – fudbal i život ne znaju za pojam konačne istine. Svaki dan traži korak više.
„Uživam u fudbalu, treninzi i utakmice posebna su inspiracija… Ne opterećujem se dalekom budućnošću, niti mi treba sličan teret u ovim godinama. Dokle dođem, privilegija je biti deo velikog Atletika“, jasan je zaključak Marka Antića.
Neka tako i bude…
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare