Prikaz Srbije iz 10. i 11. meseca 2020. godine: fudbal visokih vrednosti i igra koja podseća na fudbal, raširena i skupljena krila, moć i nemoć. Od velikih ambicija do potonuća u baražu za EP. Sudbina ili nešto drugo?

Šta god da je, ostaće zapisano da su utakmice sa Norveškom, Turskom i Rusijom, označene crvenim slovima, kao ponajbolje u poslednjih nekoliko sezona našeg reprezentativnog fudbala, ali snaga tih slova izgubila se pred zidom na kojem je pisalo: Škotska. Da li je moralo tako? Jeste, nije…

Sad, pola meseca posle promašenog penala u 12. novembarskoj, kišnoj noći, neopisivo teškog penala, napunjenog raznoraznim materijalom, svakim danom sve težim, iako je penal ono najmanje za šta može i sme neko da se uhvati (pa i ne hvata se, budimo jasni), iznad glava lebdi pitanje šta bi bilo da se Srbija kojim slučajem plasirala na EP, kakve bi se pesme pevale?

Ma, nije se plasirala i – tačka. Stvarnost je takva. U utakmici u kojoj nisu morale da se napune oči, ali moralo je da se pobedi, Srbija je izgubila. I zato, kad se podvlači crta, sve pobede, sve one majstorije, svi aplauzi, svi golovi pre i posle toga, ustupaju mesto porazu, koji preuzima kormilo, da bi u svoja kola ukrcao saopštenja, podsećanja, kritike, podrške, kontre, rekontre, sastančenja…Uobičajeno u ovakvim prilikama. U Srbiji. I ne samo u Srbiji.

Izaći ćemo danas iz Srbije. Da čujemo nešto, zabeležimo… O Srbiji. Pa ipak, da li uopšte nekoga u okruženju zanima šta se dešava u srpskom fudbalu, kad svako ima svoje strasti, svoje misli, svoju državu. Proverićemo…Svi se sklanjaju (svoje dvorište i ništa dalje od toga, što je i razumljivo, pogotovo kad se uvede problem), ne iznenađuje i što legendarni hrvatski trener Miroslav Ćiro Blažević, u razgovoru za Sport Klub, pominje nezainteresovanost, nemešanje, izostanak spektakla na EP, iskustvo, preuzimanje odgovornosti, odlaske, akrobacije bez legitimacije…

“Niti znam pojedinosti iz srpskog fudbala, niti želim da se mešam u kadrovsku politiku. Šta će mi to, samo mi još to treba. Pročitao sam negde da je Kokeza predsednik Saveza, uh, kako je jedan njegov prezimenjak igrao fudbal u Hajduku…Sve što me zanimalo, odnosilo se na rezultate nacionalne selekcije, žao mi je što Srbija, to sam i nedavno rekao za SK, nije izborila vizu za finalni turnir Evropskog prvenstva, izostaće spektakl, Hrvatska je umesto očekivane srpske reprezentacije u grupi, dobila Škotsku za protivnika. I, kad je takva situacija, znate šta se radi, govorim iz nekog svog iskustva, pritom ne želim nikome da delim savete, na kraju ko sam ja da se uplićem u tuđe probleme…dakle, kad se pukne, onda svi preuzimaju odgovornost. I svi odlaze. Desi li se drugačije, onda su to akrobacije bez legitimacije. A, šta će Srbija da uradi, to je već njeno”, istakao je Ćiro Blažević.