U čemu je razlika između neopozive i ponuđene ostavke? Na prvi pogled, u jednoj reči.

Ali, suštinska razlika je ozbiljna i odvija se u dva pravca – moralnom i formalno-pravnom. Iako su oba termina gotovo iščezla u ovdašnjem javnom životu, pa deluju jednako nedostižno, pozabavićemo se i jednim i drugim kroz slučaj Dragana Stojkovića.

Piksi se sinoć u Leskovcu neformalno povukao sa klupe posle 1.683 dana na mestu selektora fudbalske reprezentacije Srbije još tokom utakmice sa Albanijom. Kada je ona završena, selektor je svoju odluku – ili bolje reći poziciju u kojoj se našao izbegavanjem da je donese kada je rezultatski još postojala šansa za tim koji vodi – formalizovao rečenicom:

„Ponudio sam ostavku predsedniku i generalnom sekretaru Saveza“.

Vučić optužio narod za debakl protiv Albanije i ne samo to…

Prilika za nuđenje ostavke ljudima iz Saveza, što bi oni sasvim izvesno prepustili dalje višim instancama koje po prirodi stvari ne bi smele da se mešaju u sport, bilo je previše na putu između 3. marta 2021. i 11. oktobra 2025.

Povratak sa Evropskog prvenstva u Nemačkoj bio je jedan od tih dana. Ako ne pre toga, debakl na „Rajku“ u duelu sa Engleskom 9. septembra, uz sve što ga je pratilo, a više puta se zaorilo: „Piksi, odlazi“, morao je da bude poslednji trenutak da selektor nekome nešto nudi.

Zašto?

Zato što je do nedavno toj Srbiji, koje mu je najviše bilo žao sinoć na „Dubočici“ („jer ja nisam bitan“), neko drugi i dalje mogao da ponudi učešće na Svetskom prvenstvu 2026. godine.

Sada, kada to više ni sam bog ne može da učini, selektor je zaključio da je trenutak da on nešto konačno ponudi. Ponudio je ostavku na dva i po meseca pre kraja ugovora sa Savezom, ostavivši nasledniku priliku da eventualno odvede reprezentaciju na veliko takmičenje na leto 2028. godine.

Ostavio je i odluku na drugima da je prihvate i vide šta će sa njom, jer on svakako neće putovati u Andoru da dovrši posao koji je u međuvremenu već završio tako što je uspeo da ne ode na Mundijal sa 48 učesnika.

Ako pričamo o moralu, ne podneti neopozivu ostavku sinoć na „Dubočici“ – onu koju ni Aleksandar Vučić lično ne bi mogao da poništi pretnjom novim maltretmanom lika i dela Dragana Stojkovića Piksija bačenog u kavez besnim psima rase tabloidni gonič – jednako je nemoralno kao i predstaviti zvižduke beogradske publike „politički inspirisanim“.

Vreme za nuđenje ostavke iz moralnih razloga je prošlo onog trenutka kada toj fudbalskoj Srbiji, počev od talentovane generacije igrača koju predvodi, nije ostavljena šansa da se izbori za odlazak u Meksiko, SAD i Kanadu.

Na 0:1 sa Albancima u strogo kontrolisanim uslovima daleko od prestoničke otvorene scene, pozivanje na moral bilo kakve vrste unapred je lažan. Utoliko, pravi je trenutak da se pozabavimo formalno-pravnom stranom nuđenja ostavke umesto podnošenja iste.

Ne, ne, za ovaj sunovrat nije samo Piksi kriv!

Jednostrani raskid ugovora između dve strane povlači i posledice. One zavise od prirode samog ugovora i njegovih odredbi, ali u sportu to u najvećem broju slučaja znači – odlazak sa funkcije uz odricanje od svih prihoda koji sleduju po ugovoru do datuma njegovog isteka.

Druga strana u tim situacijama najčešće prihvati da ne tera mak na konac i ne traži odštetu za, suštinski, kršenje potpisanih profesionalnih obaveza.

Kraće rečeno, Dragan Stojković je sinoć imao priliku da, nakon što je deklarativno preuzeo odgovornost za debakl (koji će, kad već pričamo, koštati Savez milione i milione evra), doda i ovo:

„Povlačim se sa klupe reprezentacije momentalno i odričem svih finansijskih nadoknadi za to“.

Ni to nije uradio.

Ono što je uradio, nudeći ostavku, zapravo je prebacivanje loptice u polje Saveza gde sada Dragan Džajić i Branko Radujko na dva dana do naredne utakmice – a, šanse matematički i dalje postoje pa i obaveza da se za viši cilj bori  – moraju da ponude selektoru sporazumni raskid ugovora. Složićete se, i u ovom formalno-pravnom delu, moral je neodvojiv deo priče.

Priča bi, hipotetički, mogla da ode i u smeru da tandem Džajić/Radujko na ovu partiju ping-ponga odgovori tako što će reći da reprezentacija Srbije narednu utakmicu igra u utorak uveče u Andori i da je let zakazan za tad i tad, pa kada se selektor pod ugovorom ne pojavi na aerodromu…

…iskoristi to kao argument za jednostrano i grubo kršenje profesionalnih obaveza i podnese tužbu protiv čoveka koji nije podneo ostavku, ali jeste rekao da na put neće da ide.

Druga opcija je da se isti čovek mirno i dostojanstveno isprati na put sada, kad već to nije urađeno u vreme dok je nekog puta za ovu generaciju fudbalera Srbije i dalje bilo.

To je ujedno i pametnije.

Srećan put Dragane, sa ili bez te dve plate do Nove godine.