Svako svoju sreću kuje, decenijama stara izreka vazda potvrđena i u fudbalskoj stvarnosti. Tako i Veljko Paunović, od ovih dana, i zvanično 12. selektor fudbalske reprezentacije Srbije, ima autonomno pravo da bira sa kim će voditi državni tim i deo sektora unutar FSS.

Odavno, ipak, određeno kadrovsko rešenje u domaćim fudbalskim okvirima, od Kelebije do Šare, Pavlovića ćuprije do Đerdapa, nije izazvalo više reakcija od istovremene promocije Nikole Lazetića u tehničkog koordinatora.

SK fudbal

„Neka se sledeći put ne čude kad Novi Pazar zatvori stadion!“

Superliga Srbije

5. dec 2025 30

Superliga Srbije

5. dec 2025 30

Sprema se fudbalski zemljotres: FIFA tužio i srpski sindikat!

Superliga Srbije

5. dec 2025 7

Superliga Srbije

5. dec 2025 7

Kako to može: IMT samovoljno – bez publike protiv Pazara!?

Superliga Srbije

5. dec 2025 9

Superliga Srbije

5. dec 2025 9

Koga čega – nije saopšteno, baš kao ni šta takva pozicija podrazumeva u konkretnom opisu poslova. Dosad, uglavnom, pod takvim imenom ničeg sličnog nije bilo u srpskoj kući fudbala.

Kako na tom mestu može da bude angažovan predsednik Fudbalskog saveza Beograda, valjda je logično pitanje u prvom u nizu ozbiljnih posle vesti da je doskorašnji direktor mlađih reprezentativnih selekcija nenadano avanzovao. Ima li u Lazetićevom imenovanju sukoba interesa, kao i snage i energije, o znanju možemo naširoko da debatujemo kao i o poznavanju „tematike i problematike“ na koje se selektor pozvao, da istovremeno kadruje, analizira i „lomi“ u dva ozbiljna polja?

Odgovore, dosad, nismo čuli…

Predsednika FS Beograda, nije tajna, ne bije dobar glas u fudbalskim krugovima. Zvaničnim i nezvaničnim, manje je bitno: glasne pritužbe mogle su se čuti i o njegovom mandatu u beogradskoj kući fudbala, načinu na koji je preuzeo dizgine vlasti u Deligradskoj 27, tihom ulasku u FSS pre ravno pet godina, ili dok je u retkim trenucima ranije komunicirao sa vrhom srpske kuće fudbala… Pisanim ili verbalnim sredstvima komunikacije manje je bitno.

Žreb za Mundijal: Domaćinima lagano, Hrvatima ne baš

Nije se Nikola Lazetić proslavio u premijernom poslu na beogradskim Terazijama. Kao najodgovorniji u omladinskom sektoru, evidente neuspehe „lečio“ je apsolutnom podrškom van fudbalskih instutucija. I nije mnogo mario šta su o njemu mislili predsenici i ostali nameštenici na ključnim pozicijama, račune je polagao istim onim ljudima, koji su i kreirali fudbalsku vlast. A, to je već zalog mira na duže staze, automatski i potencijalnu kandidaturu za predsednika Fudbalskog saveza Srbije.

Ima pravo Lazetić, naravno, i na političko opredeljenje, podršku opciji kojoj i duguje značajan napredak u postigračkim danima. Iako nije baš higijenski da pojavljivanjem na određenim skupovima, uzduž i popreko, sa predsedničkog mesta šalje poruke neistomišljenicima, pa i saradnicima…

U celoj priči, ipak, može da strada jedino – Veljko Paunović. Daleko je ovde, mnogo dalje nego u Španiji, Meksiku, Engleskoj i SAD, bila 2015. godina. Ista ona u kojoj su sport i politika često bili dva različita pola svakodnevice. Vezivanjem za predatore vladajuće stranke, najmanje sopstvenom krivicom, selektor je okrnjio i sopstveni autoritet. Nesvesno, to je sigurno…

Mnoge stvari okrenule su se ovde naopačke u poslednjih deset godina, otkad je Paunović napustio Srbiju. Politika i fudbal – to su već dva, podjednako ozbiljno i nezdravo, spojena sistema realnosti. Ako u FSS selektoru ne može to niko da kaže, u poslednjim mesecima mandata prethodnika, Dragana Stojkovića, mogao bi da pronađe priručnik za naredne dane!

Dok ne bude kasno…

„Je li istina da navija za Partizan“: Jovanović u Solunu

Bonus video