Grumen nade u sivilom omeđenoj budućnosti srpskog fudbala i u 2022. zaiskrio je u naručju mladih. Generacija „2005“ stigla je do polufinala Prvenstva Evrope, u majskim danima oduševila i podsetila naciju porukom – „ne zaboravite, ovo je Srbija“.
Često su uspesi reprezentativnih selekcija pod kapom Fudbalskog saveza Srbije defisani kao alibi za promašaje na velikoj, rezultatski zahtevnoj, sceni. Uspeh u smiraj proleća 2022. nosi sasvim drugačije okvire.
Srbija je dobila generaciju i trenera budućnosti. Kičma nade u građenju planova optimizma, vešto satkana od selektora Radovana Krivokapića i njegovih „orlića“, oživela je priče o Srbiji, zemlji fudbalskog talenta najfinijeg profila. I to u godini kad je mlada reprezentacija ostala daleko od najboljih selekcija Evrope i garanta najbliže budućnosti…
„Ne bih se složio da Srbiju trese oseka fudbalskih talenata. Nema više profila Piksija Stojkovića, Deja Savićevića, Dragana Džajića, pokojnog Siniše Mihajlovića i ostalih vanserijskih fudbalera. Kvalitetna, fudbalu odana, deca i dalje trče za loptom na našim prostorima…“, podiže selektor Radovan Krivokapić tonus optimizma u razgovoru za Sport klub.
Učitelj generacije „2005“, znanjem i retorikom potkovan, fenomene modernog doba definiše isključivo u domenu realnosti. Zato i šire elaborira odgovar na pitanje – ima li straha za bližu budućnost srpskog fudbala?
„Podatak da je mlada reprezentacija ostala drugi put uzastopno bez plasmana na kontinentalnu smotru otvara set tema od krucijalnog značaja. Nedvosmsleno, Tedić, Stevanović, Pantović, Adžić, da ne nabrajam ostale, pripadaju grupi supertalentovanih momaka. Nemaju, ipak, dovoljnu minutažu u seniorskom fudbalu i zato reprezentacija trpi. A, zašto ne igraju – odgovor valja tražiti u domenu rada i razvoja mladih, nedostatka takmičenja, preranih odlazaka u inostranstvo i zahteva domaćih klubova.“
Novi „orlić“ – Marko Mladenović
Generacija „2005“ dobiće uskoro veliko pojačanje – Marka Mladenovića, ofanzivnog vezistu Ajntrahta.
„Talenat, igre u Ajntrahtu i želja da igra za Srbiju „ubedili“ su nas da je Mladenović profil za reprezentaciju. Pratimo momke interesantne van granica države i neće Marko biti jedini…“, najavio je Radovan Krivokapić.
Rene Weiss/Eibner/via Guliver
Srbiji nedostaje Liga mladih – godinama vapi grupa stručnjaka?
„Osetio sam, neposredno na terenu, benefite takmičenja mladih. Dižem apsolutno ruku „za“. Opet, vodeći Vojvodinu spoznao sam i muku domaćih trenera – disbalans između zahtevanih pobeda i afirmacije mladih. Lansiranje Topića, Zukića, Neškovića, Bjekovića, Savića i Jeličića, golobradih dečaka u prvi tim, imalo je cenu. Sa decom se ne pliva superligaškim vodama! Vojvodina traži mnogo više od pukog učešća u plej-ofu, tu je ključan jaz, usud trenera u domaćim klubovima. Ili Evropa, ili deca?“
Posložena sportska vertikala FSS, u ovom trenutku, po mišljenju Radovana Krivokapića zalog je optimizma. Garancija budućnosti!
„Sa kolegama selektorima, Lukovićem, Damjanovićem, Stevanovićem, odlično sarađujem. Direktor Nikola Lazetić i koordinator Igor Matić insistiraju na kvalitetnoj komunikaciji. Posebno ističem i podršku selektora Dragana Stojkovića i sportskog direktora Stevana Stojanovića. Prezadovoljan sam nivom saradnje, razmenom iskustava, definsanjem prioriteta… Otvoren sistem ne priznaje barijere. Najsvežiji primeri, pozivi Mijatoviću, Šljiviću i Jan Karlu Simiću u omladinsku selekciju potpora su priči o odličnoj saradnji. Generacija „2005“, u ovom trenutku, nije takmičarska i logično da javnost više interesuju mlađa i starija selekcija. Na nama je da učimo i usavršavamo postojeća znanja. A, možemo mnogo!“
Tek pristigla 2023. biće posebno izazovna za klasu 2005. Majski junaci, iz Izraela, od januara do decembra, sa 18. svećicom, odgovaraće za sebe i nositi teret ličnih odluka. Simbolično, mnogi od njih na životnom su raskršću.
„Često sa saradnicima, posle utakmica i takmičenja, volim da diskutujem o planovima, idejama, projekcijama generacije. Ne samo fudbalskim perspektivama… Osnovni zadatak danas kreće se na liniji da ovi dečaci ostanu ono što jesu, u ljudskom smislu. Fudbalski, moraće još mnogo da rade. Za početak, ostanu na zemlji obema nogama! Ljudi od njih očekuju da budu „A“ reprezentativci i put do dresa traži mnogo…“
Za početak – izazove igranja u seniorskom timu. A, pred mnogima već se nameće dilema – Srbija, ili inostranstvo.
„Odluke su samo njihove i porodične. Tu sam da posavetujem, kažem svoju i ništa više. Svima poručujem – najbitnije je da izaberu klub u kojem će igrati. Golman Lijeskić otišao je u Belgiju, Majstorović se preselio u Rusiju, Simić izabrao Milano, Stanković, Serafimović,Mijatović,Šljivić zakucali na vrata prvog tima. Na primeru Jovana Miloševića, najboljeg strelca Prvenstva Evrope 2022, očitavaju se hamletovski izazovi svih dečaka, skorih punoletnika… I za sve je moj savet isti. Klub, aktuelni, ili budući, mora da ima plan razvoja za svakoga.“
A, kao motivisati polufinaliste Prvenstva Evrope da naprave iskorak ka vrhu. Ima li straha od apatije samozadovoljstva?
„Otkriću čitaocima Sport kluba papir, poruku momcima tokom takmičenja u Izraelu. Nek’pročitaju i prosude rečenice, sastavljene posle serije odličnih rezultata. Zamotan u ruci, simbolično da se ne izgubi, jer je imao značaj pasoša za mene, prošao je dve aerodromske kontrole i bio zakucan na našem spratu, pored soba… U pozadini grb Srbije i poruka, čiju sadržinu su momci upili do poslednje reči. Kao i svaki sastanak, motivacioni govor, prikazan film… Isto važi i za moje saradnike. Poklanjam Sport klubu taj zapis.“
SK
Filozof, taktičar i znalac… Nalik starim lafovima trenerskog posla rezonuje Radovan Krivokapić. Spreman da sasluša i bez sujete usvoji savet dobronamernika.
„Zadovoljstvo je moje što nastavljam put sa istim timom. Hvala Fudbalskom saevz Srbije! Volim da čujem glas naroda, sada jednoglasnog stava da smo u Izraelu ostavili dobar utisak. A, mi smo isti oni ljudi, spremni da napreduju… Ciljevi ostaju isti.“
Ne i trenerska karijera popularnog Krivog. Nekadašnjeg šefa Vojvodine, koordinatora unutar Zvezdine škole, danas selektora mlađe omladinske reprezentacije. Možda i obrnutog niza, jer treći klub u zemlji, logično, treba da bude stepenik za skok u društvo najvećih.
Printscreen
„Kad Vojvodina zove, onda nema „ne“. Kao i Crvena zvezda, nema razlike, niti mesta kolebanjima… Svestan težine trenutka, znao sam šta me čeka u Novom Sadu. Odlazak Dragana Okuke iz Vojvodine, učitelja na čije insistiranje sam prihvatio posao asistenta, zaključen je asistencijom glavešina – neka Radovan ostane trener. Nametnula se neminovnost, nisam imao mnogo izbora. I nisam pogrešio, naprotiv, iskustva rada u Vojvodini i Crvenoj zvezdi imala su ogromnu težinu u rešavanju selektorskih izazova“, konačan je stav Radovana Krivokapića.
Trenera, čije vreme dolazi. Spremnog i očeličenog da korača stazama domaćih trenera. U susret scilama i haribdama modernog vremena…
Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare