Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
ABA liga
Euroleague
Srbija KLS
NBA
Eurocup
ACB
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Treperi Srbija, „igra“ se i niz utakmica ovih dana. U vremenu sveopšteg demaskiranja lažnih slika i Potemkinovih sela, sve više istina dolazi na naplatu.
Poslednja dva dana, od nedelje naveče, razvija se intezivna priča i oko Jovana Šurbatovića.
Fudbalske teme
„Raščićeni“ generalni sekretar FSS, smenjen početkom septembra, na prozivke predsednika države, odgovorio je oštrom replikom.
Znatno ranije dostavio je Sport klubu i jasan ekspoze za oporavak srpskog sporta i – fudbala.
Ekskluzivno, otkrio je Šurbatović skori izlazak na javnu scenu. I to sa konkretnim planom.
„U vreme svojevrsne katarze srpskog naroda, okupljamo grupu stručnjaka – profesora i sportskih radnika. Izaći će kompetentno u javnost, dati stručnu analizu stanja, locirati probleme i ponuditi konkretna rešenja. Pokrenućemo inicijativu za depolitizaciju sporta i privatizaciju klubova – pozvati ljude da se pridruže. Ukoliko bude šire podrške javnosti formiraćemo i sportski pokret sa ciljem očuvanja integriteta sporta. Ostaćemo van svake politike i predlagati rešenja zasnovana na naučnim znanjima i uspešnim primerima iz evropske prakse“, najavio je ekskluzivno Jovan Šurbatović.
Šta to, konkretno, podrazumeva?
„Najpre depolitizaciju sporta, odvajanje od politike i lustraciju političkih kadrova. Potom i korenitu promenu sistema, po principu personalne promene su neophodne, ali nisu dovoljne. Treće, da se čuje glas struke, probudi i aktivno uključi stručna javnost. Četvrto: analiza neuspeha na OI u Parizu, kako dalje, i priroda neuspeha nekada uspešnih sportova. Pod pet: striktno poštovanje zakona po pitanju trenerske struke, treneri moraju da imaju visoko obrazovanje. Napokon, šesta tačka podrazumeva konkretna rešenja, ukidanje kurseva i svih prečica u obrazovanju, tzv. „stručnog osposobljavanja“ i privatizaciju fudbalskih i košarkaških klubova.“
Priča o depolitizaciji sporta, u nas, deluje kao puki populizam. I to kad znamo da je svaka vlast pokušavala da stavi klubove pod svoju kontrolu.
„Promena sistema je neminovna. Postojeći je degenerativan, politika je prigrabila sport za sebe. Poltroni, podobni i „pravoverni“ pobedili su stručne, kompetentne. I nije ovo manir, ili recept, samo ove vlasti. Toga je bilo i ranije, ali je sada poprimilo dramatične razmere. Sport ne sme da zavisi od politike. Šta će se desiti sa promenom vlasti? Imaćemo tektonske potrese. Saveze i klubove vode partijski kadrovi. Sezonski „instant“ uspesi su antipod organizovanom sistemu. Šta će biti kada sadašnji moćnici ne budu moćni? Ne smemo dozvoliti da opet dođu novi političari i novi tajkuni – sport konačno moramo vratiti sportistima! Ovde je najveći problem intolerancija na kritiku i drugačiji stav. Umesto da se bavimo sadržajem izrečenog, mi ćemo se, po običaju, baviti diskreditacijom onog koji je kritiku izrekao.“
KO JE ODGOVARAN ZA KRAH NA OI
Odakle priča o promenama u Olimpijskom komitetu Srbije, kao deo vašeg programa?
„Personalne promene su potrebne, ali ne i dovoljne. Odgovornost mora da postoji. Kada sportisti ostvare uspeh trčimo da se slikamo i hvalimo se kako nam je sport najbolji proizvod i kako smo sportska nacija. A kada ostvarimo neuspeh kao na proteklim OI u Parizu, onda postoji zavet ćutanja. Slavodobitno je najavljivano najmanje deset medalja, a osvojili smo pet! Pogledajmo kako stoje stvari u regionu: Mađarska 19, Rumunija devet, Grčka osam, Bugarska i Hrvatska po sedam. Da ne idemo dalje. Opet, Uzbekistan (13), Gruzija, ili Azerbejdžan sa po sedam, nalaze se ispred nas. Da li smo baš tolika sportska sila koliko mislimo da jesmo?“
Nismo, naravno!
„Umesto da napravimo objektivnu analizu i sagledamo gde grešimo, borimo se za funkcije. A rešenje nema niko. Politika ne razume sport. U sportu nema instant rešenja i uspeha preko noći. Nisu dovoljni novac, velike nagrade i uvezeni strani treneri i sportisti. Bez sistema nema uspeha. Struka je poražena u svim sportovima, znanja bazirana na kratkim kursevima i sportskom iskustvu danas su nedovoljna. Sport je visoko konkurentan, pobeđuju bolji. Znanje je moć, ono pravi razliku. Pitam – zašto više nemamo vrhunske trenere?“
Pitali smo ranije – zašto?
„Zato što ne poštujemo nauku, znanje. Ko danas upisuje fakultet tokom ili po završetku karijere? Niko. E zato, nije važno ko će biti novi predsednik OKS, ili ministar sporta. Važna je promena sistema.“
Šta je onda rešenje?
„Striktna primena zakona koji obavezuje trenere da imaju visoko obrazovanje i ukidanje takozvanog „stručnog osposobljavanja“, praktično kratkog kursa, zamene za diplome. Rekao sam to gde je trebalo i nije bilo reakcije. I još važnije, potrebno je stimulisati i stipendirati trenere i druge sportske stručnjake da upisuju master i doktorske studije. Više nemamo dovoljno ni profesora na visokim školama i fakultetima.“
Priča o sportskoj naciji odavno gubi smisao?
„Ovde nije reč samo o medaljama i vrhunskim rezultatima. Koliko smo sportska nacija govori i podatak da danas u Srbiji tek svako peto dete nema neki posturalni poremećaj (nepravilno držanje tela, kriva kičma, ravna stopala…) i da po fizičkoj aktivnosti spadamo u najmanje fizički aktivne narode, dok smo, naprotiv, kao posledica toga među prvima u svetu po smrtnosti od srčanih oboljenja, mentalnih poremećaja, suicida. To su pravi problemi kojima se država mora ozbiljno baviti i zato ponavljam da su personalne promene potpuno nevažne ako ne budemo imali korenitu promenu sistema. Sportska akademska javnost mora da bude aktivni učesnik u sportskom i javnom životu. Da bude glas struke i brana svakoj politizaciji.“
FSS POSTAO PARTIJSKA ĆELIJA
I vi ste bili deo klasične priče o Fudbalskom savezu Srbije kao instrumentu političara?
„FSS je postao politička ćelija. Tamo je sve manje stručnjaka, a sve više političkih kadrova bez ikakvih znanja i sposobnosti. Svi čekaju direktive koje dolaze izvan saveza i poslušno podižu ruke. Niko se ništa ne pita. Skoro da nema više fudbalskih ljudi i ljudi sa kičmom, sa stavom.“
Upozoravali smo to i 2022, i to na početku izbornog procesa?
„Znam! Uspostavljena je potpuna kontrola od strane jedne partije. Evo za mesec i po dana je Kongres UEFA u Beogradu, najveći događaj u istoriji srpskog fudbala i šta se dešava? Niko to ne pominje, kao da se neće desiti… Umesto da FSS od toga napravi spektakl i iskoristi prisustvo najvažnijih ljudi iz sveta fudbala za promociju i popravljanje imidža koji nije sjajan, javnost gotovo da ne zna da ćemo 3. aprila biti centar fudbalskog sveta. Klubove vode ljudi iz politike, nema strategije, nema stabilnog i zdravog finansiranja, ali ima dugova koji će tek eskalirati kada dođe do promene vlasti. Sudbina klubova vezana je za sudbinu vlasti. Sistem je neodrživ, došao je do faze kada će se sam po sebi urušiti.“
I opet je rešenje isto?
„Da, depolitizacija fudbala, odvajanje fudbala od države. Kako? Privatizacijom. Dobićemo dokapitalizaciju klubova, nove investicije, radna mesta, pošteno takmičenje, eliminaciju eksternih uticaja na vođenje klubova i stvaranje realnog fudbalskog tržišta. Umesto što država finansira profesionalne klubove novcem poreskih obveznika, upravo suprotno: fudbal će puniti budžet, finansirati kulturu, obrazovanje, razvojne projekte. I novoizgrađeni stadioni dobiće svrhu, neće zvrjati prazni i propadati. Sve je već viđeno i vrlo je jednostavno.“
I?
„Potrebna je samo politička volja. Nadam se da će je uskoro biti. Predstavićemo predlog modela privatizacije detaljno, sa željom da za debatom i pronalaženjem najboljeg rešenja. Zakon je odavno napisan, imali smo podršku i UEFA Inteligens centra, ali on stoji u ministarstvu godinama. Neophodan je snažan pritisak javnosti, glas struke mora da se čuje!“
NIKAD NISAM POTPISIVAO PODRŠKE
Bili ste osam godina, kao generalni sekretar FSS, deo sistema i svedok svih događaja, pa i upliva politike u fudbal?
„I pre FSS bio sam angažovan u sportskim savezima i klubovima. Čitav radni i životni vek sam u sportu. I zato mogu da o problemima otvoreno govorim, kao uvek. Dok sam bio u institucijama, kroz institucije. Moje preporuke su stručnost, kompetencije i profesionalizam. Smatrao sam da mogu da dam svoj puni doprinos kao profesionalac, stručnjak, sportski radnik sa zavidnim obrazovanjem i iskustvom. I nikada niko nije imao ni jednu primedbu na moj rad. Naprotiv. Moj jedini uslov bio je otklon od svake politike. Uostalom to i Statut FSS, kao i UEFA i FIFA, eksplicitno propisuju.“
Znamo, ipak, da tako nije bilo ni ranije? Vodeća stranka i danas ima emisare u vrhu FSS, pola IO je u vladajućoj partiji, naravno. Na drugoj strani, skidali su i u vaše vreme posmatrače sa lista, jer su povezivani sa opozicijom?
„Mogu samo o sebi da pričam. Nikada nisam učestvovao ni na jednom prijemu, političkom događaju niti potpisivao bilo kakve podrške. Smatram da profesionalac u sportu mora tako da se ponaša. Sve drugo je trgovina. Od UEFA i FIFA sam dobijao najveće pohvale i oni najbolje znaju kroz šta smo sve prolazili. I to mi je najveća satisfakcija. Naš savez je u smislu organizacije i vođenja poslovanja i finansija od strane njihovih revizija uvek pohvaljivan i navođen kao primer. Statut je, takođe, primer dobre prakse u Evropi, a mi sami ga danas ne poštujemo. Naš patent je čuveni „član 83“ koji su posle presude CAS u Lozani svi prihvatili kao najefikasniji način borbe protiv nameštanja. UEFA nam je na tome izrazila poštovanje i zahvalnost. A kod nas se on selektivno primenjuje!?“
Naš usud je „6. oktobar“, podržavam studente!
Ponavlja Šurbatović: maksimalnu podršku daje studentskim protestima:
„Zahtevi studenata odraz su stanja u kojem se društvo nalazi i logičan odgovor na evidentno urušavanje sistema u svim oblastima. Oni su nešto najnormalnije, racionalni, podrazumevajući i ponajmanje politički, jednostavno, traže normalnost. Bude nadu da je moguće živeti u uređenoj državi u koji će se ceniti znanje, rad, struka, pravo na drugačije mišljenje. Kao roditelj troje dece u protestima, dvoje studenata i jednog maturanta, apsolutno ih podržavam i stojim iza njih. Želim da ostanu u Srbiji i da se ovde profesionalno ostvare.“
Uz dopunu:
„Kao profesor uvek sam uz one koje učim da kritički misle. Mi danas učimo od njih. Oni su budućnost ove zemlje, svakoga dana nam pokazuju koliko su mudriji, zreliji i bolji od nas. Kao učesnik svih protesta još od devedestih i neko ko je imao važnu ulogu u slomu režima Slobodana Miloševića i bio na listama za odstrel, dobro razumem današnja dešavanja. Naš usud je „6. oktobar“, koji se nikada nije desio. Bitku protiv mladosti, protiv najboljeg i najprogresivnijeg dela naroda niko nije dobio. Ova deca ispisuju istoriju. I upravo u njima vidim budućnost ove države, pa i budućnost našeg sporta. Oni su ti koji bi, već koliko sutra, trebalo da preuzmu odgovornost i urade sve ono što mi nismo, a to je da stvore jedno bolje, pravednije i zdravije društvo. Njihove poruke nisu samo poruke ovoj, već i svakoj budućoj vlasti. Ko to ne razume, u velikom je problemu. Oni ozbiljno „pumpaju“ i čiste za sobom.“
Ćutalo se o tome, krili su se predmeti u fiokama, pogotovo u diktaturi Slaviše Kokeze…
„Svi znamo da je samo selektivna pravda gora od nepravde. Imamo prvenstvo sa najmanjim koeficijentom neizvesnosti u celoj Evropi, koje ne pobuđuje veće interesovanje, izuzev kod onih koji u njemu učestvuju i imaju korist i lični interes. Manje-više sve je unapred poznato. Sport bez neizvesnosti ishoda nije sport i kao takav publiku ne interesuje. Pojedinci se bogate, klubovi enormno zadužuju i kontinuirano propadaju. A onda se bore za naklonost vlasti.“
Problemi u FSS
I FSS je poslednjih godina usvajao niz antifudbalskih propisa, poput stavke o broju stranaca, ili bonus kvoti pred početak prvenstva?
„Država novac poreskih obveznika koristi za pokriće dugova i plaćanje zarada igračima koji su za naše kvazi tržište itekako preplaćeni. Kontrole poslovanja i trošenja novca nema… Stranci su obično upitnog kvaliteta i dolaze uglavnom iz nižih liga. Nekada uspešne fudbalske škole su zanemarene, u njih se ne ulaže, sve je manje trenera-stvaralaca, a stranci nam igraju i u mlađim kategorijama.“
Mnogo je problema, o čijoj suštini niko ni ne debatuje. Ubija zlo vreme zdrave ljude, ko će fudbalom da se bavi?
„Država, za početak, mora da izađe iz fudbala. Ima u našoj Srbiji mnogo kvalitetnih ljudi. Pomoć klubovima za pokrivanje dugova zapravo znači produžetak njihove agonije i aboliranje aktuelnih rukovodilaca od odgovornosti. Bez privatizacije i totalnog zaokreta, dalje propadanje nam je zagarantovano i lako predvidivo“, poruka je Jovana Šurbatovića.
Eto novih tema za fudbalsku debatu… Iz svih uglova! Sport klubov forum mišljenja ponovo radi!
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare