Bivši trener Milana i jedan od najuticajnijih trenera kada je u pitanju italijanski fudbal Arigo Saki smatra da je ostvaren napredak na svim nivoima, ali da globalizacija ima i svoju tamnu stranu, prenosi "Koriere delo Sport".

Popularni taktičar koji je Italijane vodio do finala Svetskog prvenstva 1994. godine, pohvalio je italijanske trenere.

„Trenutno postoji jedna dobra grupa kvalitetnih trenera iz Italije koji uče ekipu da dominira u meču. To su Marko Đampaolo, Euzebio Di Fančesko, Lučano Spaleti i Paulo Susa. Svi oni su na neki način zaslužni što se od 2010. godine razvio dobar broj domaćih igrača – Andrea Beloti, Lorenco Insinje, Ćiro Imobile, Alesandro Florenci i Aleso Romanjoli. To je pravac kojim treba da ide italijanski fudbal. Međutim, to nije dovoljno. Potrebno je mnogo više Italijana. Gde je taj italijanski ponos“, pita se Arigo Saki.

On smatra da je previše zatvoren stil igre nešto što ne može da doprinese fudbalu. Ističe značaj ideje u igri, a ne pukog reagovanja na greške protivnika.

„Videli ste kako je Zidan u finalu Lige šampiona zbog ideje u igri pustio da Mandžukića čuva Karvahal, iako je 20cm niži. On je svojim konceptom omogućio Kristijanu Ronaldu da igra sjajno i posle 30. godine. Jednom sam išao u posetu Karlu Anćelotiju dok je radio u Madridu i našao sam Ronalda kako trenira sat i po pre početka trenina.To je primer koji bi trebalo da prate italijanski fudbaleri, ali i klubovi. Ronaldo je uzdigao Real, Real je uzdigao Ronalda“, zaključio je Saki.