Nakon četvorogodišnje "ere” Simonea Inzagija, koja je okončana bolnim porazom (0:5) od PSŽ-a u finalu Lige šampiona i odlaskom mlađeg Pipovog brata u saudijski Al Hilal, Inter ulazi u predstojeću sezonu sa novim, za mnoge neočekivanim, trenerskim rešenjem - Kristijanom Kivuom.

Rumunski stručnjak jeste “čovek Intera” u kome je najpre kao fudbaler bio deo Murinjovog tima koji je 2010. osvojio Ligu šampiona, a zatim na “Đuzepe Meaci” “pekao trenerski zanat” vodeći omladince i B sastav “neroazura”. Ono što mu, međutim, nedostaje i zbog čega su mnogi sa skepsom primili njegov izbor sa Inzagijevog naslednika, jeste veće trenersko iskustvo vođenja ozbiljnih klubova na “čizmi”. Pre imenovanja za šefa stručnog štaba dvadesetostrukog šampiona Italije, Kivu je jedino početno iskustvo na ovom poslu stekao u prošloj sezoni na klupi Parme koju je, vodeći je u 13 prvenstvenih mečeva, uspeo sačuvati od ispadanja iz Serije A.

Taj uspeh, kao i prethodoni dobar rad sa omladinskim pogonom Intera koji je pod njegovim vođstvom stigao u “primaveri” do desete titule prvaka Italije, bili su očigledno važniji Bepeu Maroti i Havijeru Zanetiju od već spominjanog minusa “nedostaka iskustva” prilikom donošenja odluke da ga izaberu za Inzagijevog naslednika. U medijima na “ čizmi” su se pojavile informacije da su se za Kristijana odlučili tek kad im je propao prvobitni plan da angažuju Seska Fabregasa, što je Marota zvanično demantovao tvrdeći da “Kivu nije bio plan B, već trener koga smo želeli”.

Od toga da li je Kivu bio prva ili druga „opcija“ Marote i Zanetija u ovom trenutku su važnija pitanja kakve on trenerske “novitete” donosi Interu, kao i da li će rezultatima opravdati poverenje poslodavaca sa “Đuzepe Meace”. Rumun je na predstavljanju najavio da će “crno -plavi” pod njegovim vođstvom igrati ofanzivniji fudbal ali i da mu je cilj da “ekipu zadrrži u vrhu”.

”Počinje novi ciklus sa novim trenerom. Naš stil biće direktniji i okrenut napred ali imamo kvalitetnu i iskusnu ekipu. Ne osvrćemo se na prošlost, nemamo potrebu za revanšizmom. Nasleđujem ekipu i obavezu da je zadržim u vrhu”, poručio je Kivu.

Inter je prošlu sezonu okončao u vrhu Serije A i Lige šampiona pošto je osvojio drugo mesto u nacionalnom prvenstvu i bio finalista nadmetanja za “ušati” pehar. Teško je, međutim, očekivati da će se “tifozi” i čelnici ovog kluba zadovoljiti time da Kivuov sastav u predstojećeoj sezoni, bar kad je “kalčo” u pitanju, ostane samo u vrhu jer žele da njihovi ljubimci u italijanski grad mode vrate “skudeto”koji su u protekloj sezoni neočekivano prepustili Napoliju. Ostvarenje tog cilja neće, međutim biti nimalo lak zadatak. Konteovi tim ne samo da je ohrabren neočekivanim uzimanjem”skudeta” u nadmetanju sa objektivno kvalitetnijim rivalom iz Milana, već je i u ovom prelaznom roku znatno igrački ojačan (prvenstveno dovođenjem Kevina De Brujnea), zbog čega Inter, za razliku od prethodnog prvenstva na “čizmi”, u predstojeći ne ulazi kao veliki favorit za titulu.

Kivu će sigurno imati kao minimalni zadatak da odvede svoje izabranike do eliminacione faze takmičenja u kome je Inzagi u protekle tri godine dva puta doveo “neroazure” do finala. Mada su time postavljeni “visoki standardi” u Interovim nastupima u Ligi šampiona, ne treba očekivati da će se od Simoneovog naslednika, bar u prvoj sezoni, tražiti da ponovi te uspehe ili ih čak nadmaši. Osnovni njegov zadatak će biti borba za titulu u Seriji A, ali i stvaranje novog igrački “osveženog” tima sa izmenjenom koncepcijom u odnosu na onu koju je Inter prezentovao u Inzagijevoj “eri”. Od čoveka koji je kao igrač bio defanzivac sposoban da nastupa na različitim pozicijama se traži – a i on to sam najavljuje – da Inter igra znatno ofanzivniji i atraktivniji fudbal od onog koji u godinama njegovog prethodnika, i pored ostvarenih rezultata, nije plenio srca navijača.

Kivu će odustati od Inzagijeve omiljene i bezalternativne formacije 3-5 -2 koju će zameniti znatno ofanzivniji sistem sa tri napadača. Pored Lautara Martineza i Markusa Tirama taj treći udarni čovek u “špicu” trebao bi da bude dosadašnji napadač Atalante Ademola Lukman. Nigerijac želi da se preseli iz Bergama u Milan, Inter je spreman da za njega dosadašnjem klubu plati 40 miliona evra, ali čelnici Atalante traže da za svog najboljeg fudbalera dobiju sumu od 50 miliona evra, tako da je reallizacija transfera za sada neizvesna. Jasno je da bi dolazak Lukmana znatno podigao kvalitet ofanzivnog reda Intera koji je do sada u prelaznom roku “osvežio” svoje redove dovođenjem hrvatskog veziste Petra Sučića (plaćen 14 milioina evra), brazilskog krila LiusaEnrikea (plaćen 24 miliona evra) i francuskog napadača Bonija, za čiji je prelazak iz Parme (gde ga je Kivu trenirao) izdvojeno 25 miliona evra. Moguće je da će, pored Lukmana, do kraja prelaznog roka biti dovedeni još neki igrače, pre svega na poziciji štopera, pogotovo ukoliko se realizuje najavljeni transfer Jana Biseka u Kristal Palas, vredan 30 miliona evra.

Iako se za tim trostrukog prvaka Evrope smatra da je -zbog velikog broja važnih igrača u poodmaklim godinama – “potrošen” i “prestar”, Kivu se, bar u svojoj prvoj sezoni, neće odreči usluga fudbalera koji su prešli igrački zenit. To se u prvom redu odnosi na štopere Ačerbija i Di Fraja, kao igrače veznog reda Mhtarijjana i Čalhanoglua koji, iako njihovo vreme polako ističe, još uvek mogu da imaju korisne uloge u planiranom Rumunovom “miksu” svežih i starih snaga. Iskusni turski internacionalav Hakan Čalhanoglu bi, kako tvrde italijanski mediji, u altrenativnoj Kivuovoj formaciji 3-4-1 -2 dobio “posao” ofanzivnog veziste zaduženog da deluje iza dvojice napadača, a gotovo je izvesno da će kod novog trenera znatno veću minutažu imati reprezetativac Italije Davide Fratezi koga su nesporazumi sa Inzagijem doveli na korak od odlaska iz milanskog kluba.

Najčitanije na sajtu Sport kluba

Kraj priče: Tadić ponovo odbio Zvezdu

Tuga: Iznenada preminuo Žorže Košta, Murinjov kapiten iz Porta

Musa ljut po sletanju u Beograd: Čekamo autobus 45 minuta

Kivu je tokom igračke karijere važio za hrabrog, upornog i beskompromisnog borca spremnog da ispuni sve dobijene zadatke. Sve ove osobine će mu biti neophodne i na sadašnjem poslu ali one neće biti dovoljne za postizanje željenih ciljeva ukoliko ne ispolji strpljenje, taktičnost i sposobnost da nađe “zajednički jezik” sa svlačionicom. Naravno, ne preterano iskusnom rumunskom stručnjaku će trebati i vreme kako bi u praksi sproveo svoje zamisli, a to vreme će, pogotovo ako stvari na početku ne krenu željenim tokom, prvenstveno zavisti od strpljenja čelnika Intera.

Marota i Zaneti su već jednom, u prvoj neuspešnoj sezoni Simona Inzagija (a i kasnije u sezoni kada je nakon loših rezultata u Seriji A stigao do svog prvog finala Lige šampiona) pokazali da imaju strpljenja i razumevanja za nove trenere ovoga kluba, pa treba očekivati da će tako biti i sa Kivuom. Čovek koji je nakon teške povrede frakture lobanje zadobijene 2010. godine do kraja igračke karijere nastupao sa kacigom na glavi dobio je gotovo na početku trenerskog puta “vruć krompir u ruke” ali i šansu da stvori jedan novi, ofanzivni i trofejni Inter. Uspe li u tome, Kivu će se upisati među legende kluba sa stadiona “Đuzepe Meaca” kao jedan od retkih koji su i sa terena i sa trenerske klupe donosili “tifozima” Intera radost zbog osvajanja titula i pehara.

Postaraće se Kivu da se ovako nešto više ne dešava: