Roberto Bađo kaže da bi dao život za svog bivšeg trenera Karla Maconea. Tvrdi i da bi Dijego Maradona i Siniša Mihajlović u VAR eri postizali pet golova po utakmici.

„Pozvao me je u trenutku kada sam vredeo nula“, rekao je neponovljivi „Mali Buda“ u intervjuu za „Forbes Italia“ setivši se dana kada ga niko nije želeo… osim Breše.

„Macone je bio skroman čovek. Malo pravila, ali ista za sve“, rekao je Bađo, kojeg mnogi smatraju najboljim italijanskim fudbalerom svih vremena.

„Sa njim sam se osećao sjajno, uvek je bio direktan. Postojalo je poštovanje koje je kasnije preraslo u prijateljstvo. Dao bih život za njega. Osećao sam ogromnu zahvalnost. Kada me je pozvao da dođem u Brešu, tek sam bio napustio Inter, koji je tada igrao Ligu šampiona. Celo leto sam trenirao sam. Niko me nije želeo, a moja cena bila je – nula. San mi je bio da se vratim u Vićencu, gde sam počeo. Na kraju me je pozvao Karlito. Pitao me je šta želim da radim, a ja sam mu rekao: ‘Želim da igram fudbal.’ Od tog trenutka – četiri neverovatne godine“, prisetio se Bađo poznih godina svoje karijere.

Bađo je govorio i tome kako je VAR promenio fudbal. Kaže da u njegovo vreme nijedan „živi zid“ nije bio postavljen na 9,15 metara od lopte.

Danas bi…

„Živi zid nikada nije bio na propisanih 9,15 metara. Šampioni poput Maradone i Mihajlovića danas bi davali po pet golova po utakmici“, tvrdi igrač koji je postigao mnogo, ali bi svakako uspeo više da mu karijera nije bila opterećena teškim povredama.

Bađo je i sam bio majstor slobodnjaka. Deli četvrto mesto večne liste golova iz prekida u Seriji A sa Frančeskom Totijem. Ispred su samo Alesandro Del Pjero, Andrea Pirlo i… Siniša Mihajlović. Kakvo društvo.

Mnoge su bile izazvane pogibeljnim startovima.

„Bilo bi mi lakše. Tada je to bila brutalna igra. Srećom, danas postoji mnogo više zaštite. Ranije nismo ni znali odakle udarci dolaze“, rekao je Bađo.

POPULARNO NA SPORT KLUBU:

Partizan potvrdio: Grimaldo prodat

Nigerija u polufinalu

Stanković o Ivaniću: Nije jasno…

Na kraju se osvrnuo i na stanje italijanskog fudbala.

„Nedostaju nam ljudi koji zaista dopuštaju Italijanima da igraju i da pokažu svoj potencijal. Nije tačno da oni koji dolaze iz inostranstva uvek prave razliku. Bez prostora za mlade Italijane, sve će biti sve teže. Okosnica tima mora da bude grupa igrača koja je godinama zajedno – stabilna i uigrana“, tvrdi Bađo, tragičar finala FIFA svetskog prvenstva 1994. godine.