Srećan rođendan jednom od najuspešnijih klubova u istoriji fudbala.

Juventus

Uprava Juventusa i agent Vlahovića zakazali sastanak

Serie A

31. okt 2023 0

Serie A

31. okt 2023 0

Milanovo dete srušilo rosonere: Juve slavio na San Siru

Serie A

22. okt 2023 5

Serie A

22. okt 2023 5

Samardžić nije otišao u Inter, sad je blizu Juventusa

Serie A

17. okt 2023 0

Serie A

17. okt 2023 0

Veliki gazda javno rekao: Puna podrška za Alegrija

Serie A

10. okt 2023 0

Serie A

10. okt 2023 0

Alegri o slučaju Pogba: Fudbal gubi izvanrednog igrača

Serie A

8. okt 2023 2

Serie A

8. okt 2023 2

Klub je 1897. godine osnovala grupa dečaka iz torinske srednje škole D’ Azeljo dok su sedeli na kamenoj klupi u „Corso Re Umberto“… Ime Juventus izabrali su slučajno, bez posebnog razloga. Prva boja dresa bila je pink. U njima je Juve odigrao prvi šampionat 1900. Tri godine kasnije promenili su boju u crno-belo pošto su iz Engleske doneli dresove ekipe Nots Kaunti iz Notingema, bivšeg engleskog prvoligaša i jednog od najstarijih klubova na svetu.

Kada je Juve osvojio prvu titulu 1905. predsednik kluba bio je Švajcarac, Enriko Konfali. Dr. Eduardo Anjeli, sin osnivača Fijata, izabran je za predsednika 1923, nasledivši na toj funkciji pesnika i pisca Koradina Koradinija, tvorca Juventusove himne. Eduardo je tragično poginuo u avionskoj nesreći 1935, a na mesto predsednika 1947. dolazi njegov sin Đovani Anjeli. Posle šest godina podneo je ostavku, dve godine kasnije nasledio ga je brat Umberto.

Najveće uspehe klub je beležio pod vođstvom nekadašnje legende Đanpjera Bonipertija, u periodu od 1972. do 1986. Danas je predsednik Đanluka Ferero, vlasnik kluba i dalje je porodica Anjeli.

Kad je 1958. osvojio šampionat Italije, Juventus je postao prvi tim u kalču čiji su igrači na dresovima dobili „zlatnu zvezdicu“, simbol koji označava deset titula prvaka Italije.

Na Svetskom prvenstvu 1982, kad su Italijani osvojili prvo mesto, čak šest fudbalera Juventusa igralo je u finalnoj utakmici protiv Nemačke (Zof, Đentile, Kabrini, Tardeli, Širea, Rosi). Iste godine Juve je osvojio 20-tu titulu, i tada su prišili i drugu „zlatnu zvezdicu“ na grudima.

Juventus je najuspešniji italijanski klub na domaćoj sceni, 36 puta je bio prvak države, 14 puta pobednik Kupa, osvojio je i 10 međunarodnih trofeja. Uz Inter, jedini nikad nije ispadao iz najjače italijanske lige (osim administrativnim putem 2006). Član je Serije A od njenog osnivanja 1930.

Mnogi veliki igrači proslavili su se u skutima „La Vecchia Signora“ (Stare gospođe). Zvezde tima bili su Đanpjero Boniperti (postigao 178 golova na 460 utakmica za Juventus), Omar Sivori, Džon Čarls, legendarni golman Dino Zof (branio na 476 mečeva između 1972. i 1983), Paolo Rosi (heroj Italije na Mundijalu 1982), Roberto Betega, Franko Kauzio, Geatano Širea, Zbignjev Bonjek, Roberto Bađo, Đanluka Vijali i posebno dvojica možda i najvećih imena francuskog fudbala – Mišel Platini i Zinedin Zidan. Kasnije i Alesandra Del Pjera, Pavela Nedveda, Lilijana Tirama, Điđija Bufona i naravno Kristijano Ronaldo.

Ovaj slavni italijanski klub čekao je do sedamdesetih godina da kvalitet sa domaće scene konačno potvrdi i na međunarodnom nivou. Prvi evropski uspeh beleži 1977. osvajanjem Kupa UEFA (pobeda u finalu nad Atletikom iz Bilbaa). Sedam godina kasnije trijumfuje i u Kupu kupova (savladan Porto).

Sledeće godina (1985) na red dolazi i najvažniji evropski trofej –  Kup šampiona. Nažalost, trijumf je ostao u senci velike tragedije, koja se dogodilo uoči finalnog meča sa Liverpulom, kad je u neredima navijača na tribinama stadiona Hejsel život izgubilo 39-toro ljudi, uglavnom simpatizera Juventusa. Strelac jedinog gola te krvave večeri u Briselu bio je Mišel Platini iz jedanesterca.

Tom pobedom Juventus je postao prvi klub Starog kontinenta, kome je pošlo za rukom da osvoji sva tri evropska trofeja – Kup šampiona, Kup kupova i Kup UEFA.

U međuvremenu torinski crno-beli ostvarili su još dva trijumfa u Kupu UEFA (nad Fiorentinom 1990. i Borusijom iz Dortmunda 1993) i još jednom bili prvaci Evrope, 1996, kad su posle boljeg izvođenja penala slavili nad Ajaksom. Na taj način su se revanširali slavnom holandskom klubu koji ih je savladao u finalu istog takmičenja 1971. u Beogradu (0:1).

Juventus je poslednjih godina još pet puta gubio u finalu Lige Šampiona: 1997. od Borusije iz Dortmunda (1:3), 1998. od Real Madrida (0:1 – strelac Mijatović), 2003. od Milana (0:0 – penalima 2:3), 2015. Barselona (1:3) i 2017. Real Madrid (1:4).

Zapažen učinak u ovom slavnom klubu imali su i srpski fudbaleri. Vladimir Jugović je u dresu Juventusa ponovio uspehe iz Crvene zvezde. Bio je prvak Evrope (postigao odlučujući gol iz penala u finalu protiv Ajaksa 1996), prvak sveta i osvojio Skudeto. Zoran Bata Mirković je stigao iz Atalante i dugo bio nezamenljiv u odbrani torinskih crno-belih. Darko Kovacević se muški borio za mesto u timu, a sezone 1999/2000 uspeo je da bude i prvi strelac UEFA kupa.

Od 2010. do 2012. isti dres nosio je i Miloš Krasić, a sad su članovi kluba Dušan Vlahović i Filip Kostić.

Ljubiša Broćić bio je trener Stare dame krajem pedesetih. Između ostalog, pamti se da je na scenu lansirao golgeterski tandem Sivori – Čarls, jedan od najefikasnijih u evropskom klupskom fudbalu.

Mnogi veliki treneri sedeli su na klupi Juventusa, sa manjim iili vćim uspehom. Od Đovanija Trapatonija, Marčela Lipija, Fabija Kapela, Karla Anćelotija, Didija Dešana do Maksa Alegrija.

Bonus video