Mitova je mnogo, ali samo je jedan razlog zašto danas postoje "azuri".

Zelena, bela i crvena. To su boje zastave Italije.

Iako italijanski sportisti nisu jedini na svetu koji nastupaju u bojama koje ne čine nacionalna obeležja, u njihovom slučaju posebno se diskutuje o razlozima – zbog čega je tako.

Zašto Italijani tradicionalno nose plavo? Zašto ih zovu „azuri“?

I tu ne mislimo samo na fudbal, ne govorimo samo o muškim selekcijama. Atletičari i odbojkašice, ragbisti i fudbalerke, košarkaši i plivačice, seniorske i mlađe selekcije – ne samo da svi nastupaju u plavoj, već je to ona najlepša nijansa te boje, kako samo nebo i more znaju da budu plavi.

Mitova o tome je nekoliko…

Prema jednoj verziji, Italijani su odlučili da nastupaju u plavoj opremi slaveći vedro plavo nebo nad Apeninskim poluostrvom, ali iako se ovaj mit dopada mnogima – istina je da nije istinit. Lombardijske guste magle i smetovi Pijemonta nemaju ništa s tim.

U narednom, takođe popularnom mitu, sve je tačno osim razloga zbog kog je Italija prvi put u istoriji zaigrala u plavoj opremi. Mećava tog 6. januara 1911. godine jeste zavejala Milano, da su domaćini nastupali u belom teško da bi utakmica bila odigrana, tačno je i da je domaćin tog dana po teškim uslovima za igru pobedio Mađarsku 1:0, a tačno je i da su to učinili u plavoj opremi.

Međutim, ono što nije tačno je da se plava boja tek tako, nasumično i bez ikakve poruke, nametnula kao najbolje rešenje.

Još od početka XIV veka, pa sve do pada Kraljevine Italije 12. juna 1946, najdominantnija dinastija na severu zemlje i regionu Alpa bila je dinastija Savoja. Casa Savoy je vladala Italijom od 1861. godine do proglašenja Republike po završetku Drugog svetskog rata.

Jedan od simbola ove plemićke porodice bila je baš ta, vedro plava boja, preuzeta sa ogrtača Bogorodice Marije.

Kada se postavilo pitanje u kojoj boji dresa će Italija nastupiti tog dana protiv Mađara… odgovor se nametnuo sam po sebi.

Zato danas imamo „azure“…

Izveštavanje sa Mundobasketa donosi vam Mozzart