Fudbaler Crvene zvezde Džon Ruiz dao je za klupski sajt opširan intervju, u kome je govorio o svom detinjstvu, fudbalskim počecima, životu u Beogradu, Crvenoj zvezdi…

„Imao sam lepo detinjstvo, uprkos tome što su mi se roditelji razveli kada sam bio mali uvek su činili sve da se osećam sigurno i voljeno. Sa sedam godina preselio sam se sa majkom u San Hoze, glavni grad Kostarike koji je potpuno drugačiji od mesta u kojem sam rođen. Odrastao sam sa dva starija brata i sestrom. Kao najmlađe dete u porodici nikad nisam bio razmažen, uvek smo se svi lepo slagali. Prva sećanja koja imam su upravo fudbalske utakmice koje sam igrao sa braćom u dvorištu porodične kuće u Puntarenasu. Moj otac sa velikom strašću govorio nam je o fudbalu i tako nam je preneo ljubav prema ovom sportu“, otpočeo je priču Ruiz.

Debi na velikoj fudbalskoj sceni zabeležio je 2011. godine.

„Sa 17 godina sam debitovao za Deportivo Saprisu, najbolji fudbalski klub iz moj zemlje. To je za mene bio pelep osećaj, ali i nešto što sam očekivao. Ceo život posvetio sam fudbalu, naporno sam radio i ništa mi se u životu nije promenilo kada sam potpisao prvi profesionalni ugovor“.

Uspešni nastupi u Saprisi preporučili su ga mnogim evropskim klubovima.

„Istina je da su tada evropski velikani želeli da me vide u svojim redovima. U rukama sam držao ugovor koji mi je poslala Barselona. Ipak, smatrao sam da sam premlad da odem tako daleko od svoje kuće i da potpuno promenim stil života. Iz ove perspektive ne mogu da kažem da je to bila loša odluka, imam još mnogo godina u fudbalu dok ne bude došao trenutak da sumiram karijeru. Za sada sam zadovoljan kako se stvari odvijaju. Možda danas žalim što nisam otišao u Barselonu samo zato što bih onda ranije upoznao Davida Babunskog koji mi je u Zvezdi postao dobar prijatelj“, našalio se Džon.

Sa 18 godina prelepu zemlju tropske klime zamenio je hladnom Zapadom Evrope.

„To je žrtva koju sam morao da podnesem zbog svog sna. Od malena sam sanjao da postanem što uspešniji u fudbalu i da bih tako nešto dostigao znao sam da moram da se oprobam u najjačim svetskim ligama. Ne žalim nijednog trenutka, za mene je ovo ostvarenje sna. Mnogo sam se promenio kao osoba od kada sam napustio Kostariku. Upoznao sam različite kulture i to je oplemenilo moj život i potpuno mi promenilo pogled na svet. Osim kao osobu, iskustvo iz Evrope, posebno prvih nekoliko meseci u Lilu, promenilo me je i kao fudbalera. Igrao sam i trenirao sa fudbalerima koji trenutno nastupaju za najuspešnije timove u Evropi kao što su Eden Azar, Dimitri Paje, Džo Kol… Morao sam ravnopravno da se borima sa njima i naučio sam da pobeđujem, koliko god da je teško“.

Fudbal u Ruizovoj domovini mnogo se razlikuje od onoga što ga je sačekalo u Evropi.

„U mojoj domovini fudbal je svima velika strast, igra se srcem i lepim i atraktivnim potezima se rešavaju utakmice, nema tu mnogo taktike. U Evropi se mnogo više naglašava takmičarski karakter, zahtevnije je fizički i mnogo se brže igra. Najteže mi je bilo u Francuskoj, primećuje se razlika u odnosu na sve ostale evropske lige u kojima sam nastupao“.

I pored finansijski unosnijih ponuda Ruiz je odlučio da od leta 2016. brani boje Crvene zvezde.

„Kada sam završio prošlu sezonu u Dnjepru bio sam fizički odlično pripremljen. Nešto duža pauza je uticala na mene i zato mi je na samom početku Superlige bilo potrebno više vremena da se vratim u formu. Kada sam tek stigao u Zvezdu bilo mi je najbitnije da se što brže uklopim u ekipu i shvatim kakvu viziju tima ima trener Božović. Dosta je razgovarao sa mnom kako bi mi objasnio šta se od mene očekuje. Želeo sam da se što pre nađem na terenu i u tome mi je trener mnogo pomogao“.

Iza crveno-belih je 24 utakmica od starta sezone.

„Prošlo je dovoljno vremena da mogu da se osvrnem na svoj učinak. Nisam nezadovoljan prikazanim, ali naravno da, kao i svako, mogu mnogo bolje. Srećan sam što sam golovima i asistencijama uspeo da doprinesem ekipi. Svaki pogodak mi mnogo znači i daje motiv da i u budućnosti donasim radost navijačima. Na kojim poljima sam se najbolje pokazao je pitanje za trenera, ali znam da moram da poradim na koncentraciji u toku meča i da ne gubim živce tako lako. Što se tiče čitave ekipe u posednjih nekoliko kola ne igramo najatraktivniji fudbal, uglavnom zbog loših terena, ali merilo za svaki tim jesu osvojeni bodovi, a tu smo neprikosnoveni. Veliku sigurnost nam uliva to što smo gotovo bez prekida na prvom mestu i uradićemo sve da do kraja sezone tako i ostane. Odlična smo ekipa, vlada dobra atmosfera na treninzima, u svlačionici, svi se družimo i to je ključ uspeha“.