Na današnji dan 2005. godine Crvena zvezda je odigrala fenomenalnu utakmicu protiv italijanske Rome i u Beogradu slavila pobedu od 3:1.

Kup UEFA, grupna faza, četvrto kolo. Crvena zvezda pred punom Marakanom dočekuje lidera na tabeli, Romu, i pokušava da osvoji svoj prvi bod u ovom takmičenju.

Hladni decembarski dan nije smetao Zvezdinim navijačima da popune tribine najvećeg srpskog stadiona, a Crvena zvezda im se na pravi način odužila.

Za Romu te večeri nije nastupao Frančesko Toti, ali je rimska ekipa u prvom delu utakmice pokazala da je s pravom favorit grupe u kojoj se nalazila i Crvena zvezda.

Nonda je Rimljanje doveo u prednost u 23. minutu, ali taj momenat nije obeshrabrio izabranike Valtera Zenge. Naprotiv!

Veče svog života, možda i karijere, tada je imao naš centarfor Nikola Žigić.

Visoki napadač je najpre u 37. minutu nakon centaršuta Boška Jankovića doneo Zvezdi izjednačenje. Na terenu se vodila velika borba, a crveno-beli su u 77. minutu uspeli da povedu!

Žigić je pronašao samog Milana Purovića na ivici kaznenog prostora sa desne strane, a Purović je silovito šutirao iz nimalo lake situacije i uspeo da zatrese mrežu!

Usledila je prava eksplozija na stadionu, a jedino pitanje glasilo je: da li će Zvezda uspeti da sačuva prednost i ostvari veoma veliku i važnu pobedu. I dok su pogledi navijača iz sekunde u sekund lutali ka semaforu koji odbrojava vreme, jedan fudbaler je stavio tačku na neizvesnost.

Nikola Žigić je prihvati loptu duboko na polovini protivnika, okrenuo se, povukao, izbegao klizeći start jednog fudbalera Rome, pogledao u gol i naciljao suprotan ugao. Sa velike distance – pravo pod prečku. Golčina! A na tribinama, trans!

Crvena zvezda je ovom pobedom uvećala sebi šanse za plasman u narednu fazu takmičenja i prvo Zvezdino proleće u Evropi posle mnogo godina. Od tog uspeha delili su je minuti, ali to se nije desilo.

Bila je ovo poslednja pobeda beogradskih crveno-belih u nekom evropskom takmičenju.