Zalaskom 2023. stavljena je tačka i na pauzu u trenerskoj karijeri Miodraga Božovića. Nefči je 17. klub na čijoj će se klupi naći prekaljeni stručnjak, a uoči starta izazova u Bakuu pred čitaocima sajta Sport kluba je novogodišnja šetnja „Grofovim životnim i profesionalnim stazama“.

Detinjstvo i sportski početak vezani su za Podgoricu i Budućnost, ali Crvena zvezda je njegova emocija. Rano je ostvario san da postane igrač na Marakani, a kad je započeo trenersku karijeru nije maštao o jakim ugovorima u Rusiji koje je dočekao.

Fudbalski paketić

Ivić za SK: Vidim sebe kao selektora Srbije… jednog dana

fudbalske vesti

30. dec 2023 7

fudbalske vesti

30. dec 2023 7

Đorđe Petrović za SK: Živim svoj san u Čelsiju

Fudbal - video

29. dec 2023 2

Fudbal - video

29. dec 2023 2

Lazetić za SK: TSC je svoj, Partizan deo mene, a Zvezda…

Superliga Srbije

1. jan 2024 10

Superliga Srbije

1. jan 2024 10

Saldanja za SK: Grobari ne brinite, Partizan će sve osvojiti

Superliga Srbije

31. dec 2023 7

Superliga Srbije

31. dec 2023 7

Nezabeleženo: Fudbaleri iz 41 zemlje u srpskoj eliti!

Superliga Srbije

28. dec 2023 3

Superliga Srbije

28. dec 2023 3

„Najlepši trenuci bili su u Zvezdi, ne može ništa da se poredi sa tim“, poručuje Miodrag Božović.

Kad sve sagledate, da li vam je bilo više stresno ili lepo u Zvezdi?

„Lepo. Stresnog se više niko i ne seća, ostaju samo dobre uspomene.“

Posle dominantno osvojene titule u sezoni 2015/16, sve je moglo da bude drugačije u sledećoj da ste pobedili Ludogorec pred krcatom Marakanom?

„Velika šteta. Bili smo bolji u obe utakmice. Primili smo golove na katastrofalan način.“

Teško vam je pao gubitak titule?

„Bilo je mnogo prljavih stvari. Jednog dana moći ću sve da ispričam. Neću sada, rano je…“

Partizanovci su se podsmevali pričama da ste „izgubili nameštenu titulu“, a tokom šampionske trke i prednosti Zvezde na tabeli vođena je kampanja u proleće 2017?

„Nije to kampanja, malo jače od toga. Sve u svoje vreme, reći ću…Kao što je Meša Selimović napisao: ne upiri prstom u tuđe nepoštenje ako nisi dovoljno jak da to ne moraš da dokazuješ!“

Najvatreniji navijači Crvene zvezde častili su vas ovacijama i transparentima tražili da ostanete u maju 2016, a godinu dana kasnije nisu vas pozdravljali javno posle ostavke?

„Koga nema, bez njega se i mora i može. Tako je u fudbalu.“

Vladan Milojević se vratio u Zvezdu, hoćete li i vi jednog dana?

„Kasno će biti za mene…“

Da Džarovski nije namestio rukometni rezultat…

Po visini ste mogli da budete i košarkaš?

„Trenirao sam osim fudbala rukomet, košarku i odbojku.“

Šta vam je najbolje išlo posle fudbala?

„Rukomet. Bio sam levi bek, šutirao desnom. Otišao sam na probu u Vardar i prošao, ali vratili su ih u niži rang jer je Džarovski namestio neku utakmicu. Ako se dobro sećam, bilo je 69:11. Vratio sam se fudbalu.“

Ko vas je doveo u Zvezdu kao igrača 1992. godine?

„Pokojni Živa i Džaja. Došao sam u ponedeljak, u četrvtak smo igrali u Kuli protiv Hajduka, u nedelju derbi pred 90.000 navijača. Imam i sada sliku pred očima kad Lukić daje gol za izjednačenje.“

Otkud u Indoneziji posle Marakane?

„Bili smo pod embargom, počeli su da odlaze iz Zvezde oni s kojima sam se družio. Uhvatila je i mene kriza, pa sam poželeo da promenim nešto. Nije bilo lako igrati u Indoneziji. Mnogo je lepa zemlja i preporučujem svakome ko voli da putuje da je poseti.“

Kipar, Japan, pa Holandija…

„U Japanu mi je bilo sjajno, u Holandiji su mi se rodili sinovi i završio sam igračku karijeru posle operacije meniskusa.“

Prvi trenerski angažman došao je brzo?

„Beograd sa Karaburme mi je bio prvi. Klub sa srcem i lokalnim navijačima koji su pravili dobru atmosferu. Specifična sredina, sa dozom fudbalske romantike koja više ne postoji.“

GRAĐEVINAC VUKMAN ME POSLAO U RUSIJU

„Bio sam pomoćnik Radmilu Ivančeviću u Saporou. Fenomenalni grad i klub. U Japanu ti nije potreban ugovor, kako se dogovorite tako je. Nema razloga da se troše papiri, ljudi su od reči.“

Obilić, Borac iz Čačka u nekoliko navrata, Hajduk sa Liona, Budućnost, Grbalj…Gde vam je bilo najbolje u „srpsko-crnogorskom fudbalskom bubnju“?

„U Čačku. Kad se sve sabere, proveo sam tamo tri-četiri godine. Sada je to „Borac hiljadu i nešto“. Trebalo je Koletu da daju odrešene ruke da napravi stadion i sve ostalo.“

Kako se dogodilo da dobijete ponudu iz Rusije?

„Bio sam trener Borca i zimovali smo na četvrtom mestu. U Permu je radio naš čovek, građevinac iz Bijelog Polja Vukman Obradović. Amkar je zauzeo osmu poziciju u prvenstvu, trener Rašid Rahimov se dogovorio sa Lokomotivom. I Vukman naiđe na predsednika Amkara, koji ga upita ima li nekog iz tvoje zemlje da bi ovde mogao da radi. Rekao mu je da ima Božovića u Čačku.“

A, kako se priča nastavila?

„Rahimov je bio dobar sa menadžerom Dejanom Joksimovićem. Joksa me ishvali, dođe sportski direktor u Beograd, popričamo…Odletim za Moskvu, bio je i Rahimov na sastanku. Pozovu me da dođem u Perm. Odem sa pomoćnikom Vojom. Minus 30 kad smo sleteli, izađemo iz aerodromske zgrade, čeka nas generalni direktor sa dve šubare. Stavimo ih na glave i krenemo…“

Nisu pogrešili što su vas doveli?

„Igrali smo finale kupa, osvojili četvrto mesto, izašli u Evropu. Bili bismo i prvi da smo se zvali drugačije, jer smo imali najbolju ekipu u Rusiji.“

Ko je bio u ekipi?

„Od naših Drinčić, Novaković, posle i Džoni Mijailović. Od ruskih Belorukov, Popov, Grišin, zatim Hrvat Dujmović, Bugari Peev, Kušev i Sirakov.“

Šta je bilo u finalu kupa?

„Pokradeni smo! Vodili smo 2:0 protiv CSKA, izgubili na penale.“

FK Moskva bila je sledeća stanica i tamo ste ostvarili još bolje rezultate?

„U Amkaru su odugovlačili sa ugovorom, a preko Srđana Jeremića dobio sam ponudu FK Moskve. Pet puta veći ugovor nego u Permu.“

Imaju pogrešnu sliku o Kangi

Kako ste doveli Kangu u Rostov?

„Neki mendžeri su ga preporučili, ja ga pogledao i rekao – daj ga!“

Po čemu pamtite prvi susret sa njim?

„Sa Kangom su svi susreti nezaboravni. Dobar je čovek, osetljiv. Pomaže dosta, nije kukavica i neko ko nema obzira. Imaju neki pogrešnu sliku o njemu, rekli bi da ga je briga za sve. To je samo maska.“

Koštali su vas njegovi crveni kartoni i u Rusiji i Srbiji?

„Izgubili smo 1:3 u Super kupu Rusije, pitam sudiju zašto je Kanga dobio crveni, a on kaže zbog prigovorio. Ne znam samo na kom jeziku, tada nije govorio ni ruski, ni engleski.“

Bio je tragičar protiv Ludogoreca?

„Ono nije bilo za crveni. Gledao sam hiljadu puta snimak.“

Nudili su bolje uslove nego početne i Amkar, ali…

„Prihvatio sam veći ugovor. Nisu se naljutili, išao sam opet u Perm da spasim Amkar ispadanja iz lige.“

Mogli ste i do titule sa Moskvom?

„Na polovini sezone smo bili prvi. Onda na zimskim pripremama kažu da ćemo da se gasimo. Završimo šesti. I, naravno, ugasimo se.“

Jeste li bili isplaćeni?

„Sve je isplaćeno. Na polovini sezone, dok smo prvi na tabeli, tokom priprema igrači su se prodavali, razgovrali. Znao sam da nas neće biti. Ja sam poslednji otišao iz kluba.“

Rečnikom iz dana u Zvezdi, ugasio svetlo?

„Ha, ha…Svetlo će da ugasi ekonom Stole, ali kad završimo trening! Kad se setim tih dana…“

DINAMU SAM OPROSTIO MILION EVRA

Moskovski Dinamo vam je bio prvi velikan u trenerskoj karijeri i logičan korak posle uspeha sa Amkarom i Moskvom?

„Fenomenalan klub. Napravili smo strašnu selekciju: Voronjin, Kuranji…Jedino loše je što sam tada potpisao da je uslov dupla kruna. Ja sam jedini trener koji je to učinio. Nesrećom smo ispali iz kupa, pa su odlučili da me smene.“

Da je bilo drugačije ne biste izlazili iz kruga vođenja najvećih ruskih klubova?

„Dobro, imao sam posle i Lokomotivu…“

Utisak je da vam je baš krivo što niste prošli bolje u Dinamu?

„Moglo je bolje. Ispali smo u kupu od Rostova sa igračem više u 93. minutu, a dobijemo ih samo nekoliko dana ranije 3:0 u prvenstvu. Oprostio sam im milion evra na rastanku.“

Velikodušniji od vas je, izgleda, samo Bahar?

„Ha, ha…Bahar samo ako bude počeo da radi u drugom klubu, a ja sam oprostio i otišao da spasavam Amkar.“

Uspeli ste?

„Da. Bili su poslednji. Opet se potom nismo dogovorili, pa sam prešao u Rostov koji se borio za opstanak. Spasili smo se u baražu, a sledeće godine osvojili kup. Izašli smo u Evropu, ispali od Trabzona.“

Usledio je povratak u vrh ruskog fudbala i preuzimanje Lokomotive?

„Smenili su me četiri-pet dana pre finala kupa.“

Najružniji potez koji ste doživeli u trenerskoj karijeri?

„Trebalo je da budem jedini trener koji je sa dva različita kluba u uzastopnim sezonama osvojio kup u Rusiji, ali mi nisu dozvolili.“

Dobili ste, ipak, medalju?

„Doneli su mi je igrači u restoran.“

Iznenadio vas je gest?

„Nije. Zaslužio sam medalju.“

Zvezda je iskoristila otkaz u Lokomotivi i konačno uspela da vas dovede. Jeste li se pokajali što niste ostali u Rusiji?

„Taman posla. Zvezda je bila moj san.“

NISAM OČEKIVAO DA ZVEZDI GASE STRUJU I VODU

Dočekala su vas i lažna obećanja, uprava sa ko zna koliko frakcija?

„Nisam očekivao baš da će da gase struju i vodu. Zvezda je bla u teškoj situaciji. Odazila je uprava posle remija protiv Radničkog iz Niša.“

Hteli ste i ranije vi da odete, priča se da vas je Blažo Raosavljević vraćao sa Ibarske magistrale?

„Nije bila Ibarska, nego me je stigao u Aranđelovcu. Krenuo sam preko Rudnika. Nije se znalo ni ko kosi, ni ko vodu nosi…Nisam očekivao da Zvezda može da funkcioniše kao amaterski klub, srećom brzo se završilo.“

Da li vas je Blažo dugo ubeđivao?

„Ma, nije. To su bili neki normalni trenerski hirovi…“

Imali ste sreću da ste uspeli da na ruskom tržištu pronađete igrače poput Donalda i Vieire?

„Izvadili smo i Gruju iz Kolubare, nije tamo igrao. Hugo je uvek bio malo težak. Nismo u lošim odnosima. Predlagao me je za trenera u drugom klubu. Posle prve sezone koju je odigrao fenomenalno je pomislio da bi trebalo da ide ne znam gde, kasnio je na prirpeme 12 dana pred prvu utakmicu na Malti. Nije bio ni fizički, ni psihološki spreman.“

Živine „masne“ priče

Da li vam je Milan Živadinović najdraži trener?

„Jedan od. Specifičan je bio. I kad se naljuti, brzo zaboravi i igrač ne može da ima problem. I ja sam takav bio kasnije.

Motivisao vas je u trenucima besparice devedesetih u Crvenoj zvezdi?

„Bile su to „masne“ priče. Ha, ha…“

Savetovao vas je kako da se oblačite?

„Pričao je da ako nemaš love, moraš da nosiš kravatu i odelio. Možete onda nekog da prevarite.“

Napravili ste dužu pauzu u trenerskom poslu nego što ste i planirali?

„Nisam bio bez ponuda. Mogao sam da radim, ali sam sebi rekao da je bolje i besplatno nego po svaku cenu. Bila mi je potrebna zdrava priča, klub sa ambicijama koji se razvija. Uglavnom sam dobijao varijante da gasim vatru i odbijao sam. Poslednji put u Tuli to nisam uspeo.“

Koji je bio razlog?

„Preuzeo sam ekipu na poslednjem mestu i nismo izbegli ispadanje. U međuvremenu je počela specijalna vojna operacija u Rusiji, bilo je i finsijskih problema, kašnjena su poremetila atmosferu među igračima. Nikome na kraju nisu ostali dužni, ali kad krene da se kasni mesec-dva igrači počinju da se komešaju, gunđaju. Pogotovo je tako u Rusiji, gde su navikli da je sve u minut.“

Niste žurili, ali novi izazov je u novoj godini tu i cilj je da Nefči igra u skladu sa renomeom u Azerbejdžanu?

„Nisam žurio, rodila mi se i kćerkica. Prijalo mi je što nisam radio, vreme je da se da gas“, uz osmeh je zaključio Božović.

Pogledam se i zapitam – ko si ti!?

Naprasno ste osedeli i ostali bez kose, šta se to desilo pre dve godine?

„Nemam pojma! Ostarilo se valjda…Božovići su, što se genetike tiče, ćelavi, pa sam eto i ja sada.

Šalu na stranu, nije vam sigurno bilo prijatno?

„Osim fizičke promene, ništa drugo nisam osećao. Sve analize bile su dobre, nisam imao tegobe. Kad sam se pogledao u kupatilu, pitao sam sebe: „Ko si ti!?“. Čekao da se probudim iz sna. Hvala bogu, nije neka bolest.“

Bonus video