Barselona, Barsa, piše se i čita i jedno i drugo, sve isto, veliko, ogromno, klasa za sebe i često za čitav svet, pa, dobrodošla u Zvezdin fudbalski hram ušuškan u Ljutice Bogdana.
Gostoprimstvo? U redu.
Lopta? Šta ćemo s loptom?
Dok ona u sredu ne počne da se kotrlja i ne krene da ispisuje magične putanje, pozabavimo se nečim već viđenim, u dvoboju srpskog šampiona i Vojvodine, nečim što priliči samo onim posebnim, kakvim je epitetom okarakterisan i gigant iz Katalonije, nečim za najveće sladokusce, pogotkom supertalentovanog Maksimovića.
Iz ugla legende crveno-belih, Stanislava Karasija, aktuelnog predsednika trenerske struke u FSS, za Sport klub, ide, dakle, priča…
„Fantastično! Gol kakav mi primamo od najvećih klubova današnjice, dokaz da i mi umemo, da možemo. Bravo za dečka koji ovo vežba na treninzima, nije slučajno, a šta je molim vas slučajno? Kod izvođenja takvih udaraca, stajna noga je blizu lopte, šutira se punim risom ili efeom, onda ona putuje tamo gde hoćeš, Maksimović je sve uradio – idealno. Još nešto, on i kad dodaje loptu, sve je u službi njegove sjajne tehnike, potrebno je samo da ga saigrači prate i potom dodju do realizacije. Što bar ne ostavi ovo za susret sa Barselonom, požurio je, mada, zašto da se ne nadamo reprizi“, optimista je Karasi u razgovoru za SK.
Uvek pobednički, nikad s mislima koje vode u suprotnom smeru…
„Takav sam, kakav sam, od rođenja. I sad, bez obzira što Zvezdi na megdan stiže jedan od najkvalitetnijih timova Starog kontinenta, u glavi mi je pozitivan rezultat, kad damo jedan, daćemo i drugi… Moj kragujevački prijatelj Milenko Marjanović – koji je godinama u Radničkom, gde pomaže u svakoj prilici, nedavno je kupio 2.000 novih stolica – ima drugačiji stav, on obavezno, kad Zvezda prvi put zatrese mrežu na utakmici, kaže: vreme je i za treći. Redovno sedimo jedan pored drugoga, uvek to čujem i uvek se nasmejem.“
Ljajić: Da nafta izvire u Humskoj…
Čović džabe kreči bez Zvezde i Partizana
Lepe reči, koje bi, bar na kratko, prekinuli oni koji baš i ne veruju u ozbiljniji otpor Zvezde, kako reagujete kad se s njima susretnete?
„Saslušam ih i konstatujem da ni jedan meč nije izgubljen pre nego što je počeo, fudbal ume da bude nepredvidiva igra, ne priznajem bele zastave, hoću hrabrost, hoću srce…I dobru igru, ako je moguće. Osim toga, navijači će napuniti tribine i nositi Milojevićeve izabranike, jeste Barselona naučila da stalno igra pred krcatim gledalištem, ali ovoga puta će imati 50.000 ljudi protiv sebe, od prvog do poslednjeg minuta. U takvom okruženju… Ko zna, sve je moguće. I nula je dobra, ma, nula je odlična. To je taj već pomenuti pozitivan ishod. Za Zvezdu. Neka bude nula. Protiv sile, protiv neverovatno moćne ekipe, protiv izuzetnih individualaca, ali i protiv kompaktnog kolektiva, gde su se spojili mladost i iskustvo. Mene, pre svega, interesuje kolektiv, fudbal je kolektivna igra, fudbal su kombinacije, Barselona ih ima u izobilju i otud je magnet“, zaključio je Stanislav Karasi za Sport klub.
Neće biti lako.
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare