Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
ABA liga
Euroleague
Srbija KLS
NBA
Eurocup
ACB
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Sve je spremno – godinama čekana privatizacija srpskog sporta i dalje tapka u mestu. Očigledan paradoks ovdašnje realnosti. Skoro neizvesno da li će, u moru aktuelnih državnih problema, uopšte pitanje promene vlasničke strukture klubova i sportskih društava doći na red.
Ili baš nije tako… Prosudite sami u površnoj analizi govorancija i svakodnevice srpskog sporta i fudbala kao najpopularnijeg njegovog dela.
SK paketić
„Idemo u privatizaciju! Uradili smo stratešku pripremu i najdetaljnija istraživanja. Prikupili smo evidencione prijave klubova kojih u Srbiji ima 11.600, pripremili sve opcije, razgovarali sa klubovima, pribavili iskustva iz Evrope, videli gde su danas klubovi koji su u sličnim zemljama prošli kroz profesionalizaciju. Moj cilj je da se restartuje sistem i postave zdravi temelji za razvoj srpskog sporta u narednih deset godina”, glasno je obećao ministar sporta u Vladi Republike Srbije.
Nedostaje samo ključna odrednica – datum 20. novembar 2015. Ime i prezime tadašnjeg ministra: Vanja Udovičić. Od tada, uprkos jasnim porukama iz Vlade, nema rešenja. Srpski sport, fudbal pogotovo kao najpopularniji, davi se u sopstvenim problemima i nejasnoćama. I tada su “dobovale” jake reši i obećanja.
“Ne može više finansiranje da bude državno, novcem građana, a interes pojedinačni ili privatni i još bez odgovornosti. Cilj je da se do kraja godine (2015) završi pravni okvir, a paralelno s tim moramo da tražimo kupce, investitore. Jedna od ideja bila je da odvojimo sport koji može sebe da izdržava od onog kome je neophodna pomoć države. Ne možemo da raspolažemo brojkama većim nego što imamo novca“, istakao je tada Vanja Udovičić.
Sport klubov Novogodišnji paketić
Dotakao se i potencijalnih problema u tada najavljenim poduhvatima. Čija težina nije nestala ni deceniju kasnije!
„Ako nema kupaca, onda ćemo morati da gradimo klubove od nule i da ulažemo u podmladak kroz stipendije i ulaganja u juniore. Moramo da kažemo istinu narodu. Ne bežim od odgovornosti, jer znam da ću biti prvi prozvan kad se bude sprovodila privatizacija u sportu. Ali, ako želimo da naš sport ima budućnost moramo da menjamo, pre svega navike, ali i ceo sistem. A navike teško menjamo.”
Jasno je da mnogima u aktuelnom sistemu ne odgovara privatizacija. I da je najbolje dok su klubovi, državni i društveni, kao udruženja građana, svačiji i ničiji.
„Nikome ne odgovara da se skloni sa državnog budžeta, lepo je trošiti tuđ novac bez ikakve odgovornosti. To više neće moći. Vlada je smenila neke direktore koji su se neodgovorno ponašali, isti princip će važiti i u sportu. Kod nas dugo vlada trend da se mnogi ponašaju kao privatnici na državnim jaslama, što je neodrživo.”
Srpski fudbal u 2025.
I tako je do danas… U velikom intervjuu Sport klubu, Zoran Laković, ključni autoritet fudbalske Srbije i direktor nacionalnih asocijacija UEFA, imao je jasnu poruku:
„Klubovi u Srbiji imaju status udruženja građana i nema razvoja ako je to budućnost. Potreban nam je razgovor o transformaciji sportskih društava. U zemljama okruženja, samo nekoliko klubova tako su organizovani. Ne vidim razlog zašto klubovi ne bi bili sportska privredna društva, poput modela u Sloveniji, ili Nemačkoj. Takve reforme načinjene su pre 30 godina. Ako Zvezda, Partizan, Vojvodina, ne žele, nije problem to treba uvažiti, ali zašto bismo kočili ostale: Radnički iz Kragujevca, Niša, Novi Pazar…? I to je suštinska reforma oko koje tražimo konsenzus svih jakih fudbalskih ljudi u Srbiji. Najjačih, najboljih koje imamo, bez obzira gde se u ovom trenutku nalaze!“
Oko privatizacije klubova mora da se gradi budućnost srpskog fudbala. Nije to lako, svestan je Zoran Laković.
„Biću zadovoljan ako polazna tačka bude dobrovoljna transformacija klubova. I to je lek za fudbal u Srbiji! Nije mi jasno zašto svi moraju da budu identično organizovani i uređeni. Tranformacija i sistemsko finansiranje dva su ključna koraka na putu ka ozdravljenju“, poruka je Lakovića.
Dotakao se i u poslednjoj najavljenoj priči o reformi srpskog sporta tadašnji ministar Vanja Udovičić i specifičnosti privatizacije sportskih društava.
“Najbliži smo grčkom modelu, Panatinaikosu ili Olimpijakosu. Kod njih je fudbal privatni, ima svog vlasnika, a košarka je iznajmljeno pravo na korišćenje brenda. Da biste u Grčkoj kupili kartu za fudbalski meč, morate da postanete član sportskog društva. Čak i turista koji kupuje kartu postaje fan na šest meseci za neku simboličnu svotu, a deo prihoda se ostvaruje od godišnje članske karte s kojom imate pravo glasa, a ona iznosi 30 evra. Suština je u tome da kad postajete član fudbalskog kluba, kad gledate fudbalske mečeve, automatski ulažete i u sportsko društvo.“
Nema priče o reformama fudbala bez privatizacije, smatra Jovan Šurbatović. Nekadašnji generalni sekretar FSS ima jasan stav.
„Prvo i centralno pitanje budućih reformi mora da bude privatizacija. Ostala pitanja teško ćemo da rešimo… Sada je logično da imamo političare, ljudi koji imaju moć. Ljudi su sve izmislili, da liberalizujemo tržište, otvorimo se ka svetu i postanemo interesantni investitorima. Država je pomogla izgradnjom stadiona, ali nije rešenje da se tu igraju utakmice klubova sa sedištem dalek van tih gradova. Sutra, kad dođu privatnici, oni će da grade stadione, trening centre, kojima težimo! Vlasnici Mančester sitija, posle kupovine Palerma, gradiće stadion i kamp na Siciliji. Takve stvari ne mogu da isključuju ministarstva, niti ljude iz vlasti. Naprotiv, valjda je svima u interesu da srpski sport baziramo na zdravim osnovama, osvajamo medalje na velikim takmičenjima…“
Pad gledanosti srpskog fudbala: Osam ključnih razloga
Fudbal je najmanje bitan: Umiranje derbija pred našim očima
Pismo roditelja: Klubovi u Srbiji ucenjuju i drže decu taoce
Činjenica da je stopirana privatizacija klubova, registrovanih kao društvena preduzeća i oko kojih nije bilo nedoumica, poput Rada, jasno slika da u državnim okvirima nema volje da se priča zaokruži. Godinama sve stoji na nivou obećanja i praznih reči. Kao velika šarena laža srpskog fudbala i sporta u celini.
Ostaje u konačnom zbiru mnogo konkretnih ideja… Privatizacija je odavno trebalo da bude definisana, juče je bilo kasno. O konkretnim rešenjima, zahtevnim pitanjima, kojih nije mali broj, pričaće se u narednim danima… Bez rokova i zakona, ipak, jasno je i laicima – i ovaj predmet u prilog razvoju srpskog sporta ostaće u fioci.
Do nekih boljih vremena!
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare