Seid Korać dao je intervju luksemburškom listu "Le Quotidien" uoči polaska na finale Kupa Srbije u Zaječaru.

Između ostalog, autor intervjua želeo je da čuje zbog čega se tako važna utakmica između dva velika kluba igra na stadionu kapaciteta 8.000 mesta.

Fudbaler Vojvodine dao je iskren odgovor.

“Ma to ti je politička priča”, rekao je Korać pred duel sa Crvenom zvezdom u gradu udaljenom 340 kilometara od Novog Sada.

“Vlada je izgradila nekoliko malih stadiona po praktično selima da bi ‘pomogli razvoju’ fudbala. Ali ti gradovi ni nemaju klubove. I onda se naši navijači vuku četiri sata da bi napunili stadion. Brate, to je finale Kupa”, izjavio je i dodao:

“Ako već ulažu, neka prave škole fudbala, a ne ovo. Nisam pristalica toga, iskreno”.

O FINALU KUPA U ZAJEČARU…

Pet duplih kruna u nizu: Gibraltar, Martinik, Srbija…

Maksimović: Zvezda je moj klub, nadam se da ću ostati

SKener Zvezda: Mesi plesao, Rade dominirao, Bruno Milojev bingo

Zvezdan Terzić: Živimo u zlatnoj eri Crvene zvezde

Upitan je i da li će mu finale biti poslednja utakmica u Voši.

“Haha, e to neću da odgovorim. Pogotovo ne pred ovako bitne mečeve”, rekao je, ali priznao da mu prija saznanje da ga Standard pomno prati.

“Ne bih da komentarišem novine. Ali, iskreno, Standard je najveći belgijski klub i zvuči jako zanimljivo. Znam i da mi je sledeći korak u karijeri najvažniji do sad. Ovaj prethodni je bio samo zalet”.

U Švedskoj si bio poznat kao borac, neko ko ne beži od klizećih startova, čak i kad svi forsiraju da „ostaneš na nogama“. Da li si i dalje taj lik?

“U Degerforsu sam bio mlađi i, iskreno, pomalo lud u glavi. Nekad bih namerno išao u duel, i kad nije trebalo, jer sam verovao da je to ‘prava’ igra. Dešavalo se da pravim taktičke greške samo da bih ušao u duel. Sad sam naučio kad treba, a kad ne treba. Kad pogledam unazad, ne verujem koliko sam napredovao”, rekao je Korać i citirao velikog Paola Maldinija.

“Maldini je jednom rekao: ‘Ako moraš da klizaš, već si pogrešio’, ali kad odeš na YouTube – samo ga vidiš kako kliza! Meni je klizeći start kao gol. I dalje ga volim, ali sad znam kad da ga koristim. Treneri su mi često govorili da izbacim emocije iz igre – pogotovo u Nemačkoj, gde je disciplina svetinja. Ali bez emocija, nema ni napretka. Emocije ti daju snagu. Učim da ih kontrolišem, ali i da ih koristim pametno”, ispričao je 23-godišnji štoper Vojvodine rodom upravo iz Luksemburga.

Detalj sa finala Kupa…