Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Od leta 2022. ništa više neće biti fudbalski isto na Banovom brdu. Pozicioniran tik iza najvećih, Crvene zvezde i Partizana, Čukarički hoće i koji stepenik više. Da li i dovoljno da, barem za početak, razdvoji beogradske večite rivale, niko u Srbiji ne sme da prognozira.
Belo-crni sa Brda više ne priznaju ulogu favorita iz potaje, još manje status pukog epizodiste u priči o „plesu i jednom letu“. Spremni za istorijski iskorak, strgli su sa pleća breme stidljivosti i prosečnosti. Serija poslova, u junskim danima, potvrdila je da Čukarički ide u susret budućnosti, nikako ne čekajući da stane iza nje…
Povezano
#related-news_1
„Gazimo krupnim koracima napred, na svim poljima. Predsednik Dragan Obradović napravio je odavno program renoviranja stadiona i klupskih prostorija. Konačno je stiglo idejno rešenje, sklopljen je i dogovor sa ljudima iz sportskog društva da zgrada bude isključivo na raspolaganju fudbalskom klubu. Očekujemo brzo početak radova na renoviranu svlačionica i kancelarijskog prostora. Pre tri godine uobličen je projekat renoviranja stadiona, nadamo se da će brzo i ta ideja, definisanjem pojedinih stavki sa ljudima iz grada, u fazu realizacije. Imaće naši navijači, nadam se u velikom broju, preko potreban komfor, nalik modernim evropskim stadionima“, otkriva u razgovoru za Sport klub, Goran Grkinić, tehnički direktor Čukaričkog.
Iako prelazni rok nije počeo, Begrađani su već potvrdili dolaske tri odlična pojačanja – šta to sprema Čukarički?
„Poslovi formiranja tima, u prvom redu, zavise od sportskog direktora Vladimira Matijaševića. Čukarički, ipak, bije glas „porodičnog kluba“, u konkretne poslove uključeni su i šef struke, naravno moja malenkost, uz konačnu reč predsednika Dragana Obradovića. Potpisali su Đorđe Ivanović i Nikola Vujadinović, od petka ćemo biti jači i za Luku Adžića. Plan je da angažujemo još jednog, nama mnogo interesantnog, mladog igrača.“
Rezultatski – na šta „pucate“, posle ubedljivog trećeg mesta iz prošle sezone?
„Prvi plan je plasman u Evropu, iako sam siguran da će se mnogi pojačati, najpre Vojvodina i TSC.“
Retki i dobro upućeni, ipak, tvrde da je najveće pojačanje stiglo na klupu?
„Šef struke Dušan Kerkez godinama je bio želja Čukaričkog. Veliko je zadovoljstvo što će fudbalska Srbija upoznati kvalitetnog stručnjaka, naš zadatak je da pomognemo Kerkezu u ključnim tačkama – izgradnji dobre igre i školovanju prvotimaca. Oduševila nas je prezentacija, iz iskustva AEL-a. Hteli smo novog čoveka u srpskom fudbalu, dobili smo dobrog i vrednog čoveka.“
Ko će od prvotimaca na drugu, izlaznu, stranu?
„Od januara smo realizovali velike poslove. I sa zadovoljstvo i pijetetom potenciram – u ovom delu Evrope ne postoji sportski direktor sličan Vladimiru Matijaševiću. Pojedini igrači Čukaričkog, za nekoliko meseci, dostigli su rekordne vrednosti. Ne smo za Srbiju, već i Balkan, prostor bivše Jugoslavije, ti poslovi su čudo. Ponosan sam na saradnju sa Matijaševićem, Evropa danas zna za Čukarički. Imamo već odličnu polaznu osnovu u svakom poslu.“
Matijaševića bije glas da je težak za saradnju, kako se vi „trpite“?
„Svakog u fudbalskoj Srbiji bije neki glas… Po odlasku iz Voždovca, prvi poziv dobio sam od Vladimira Matijaševića. I to dva dana pošto sam napustio kancelariju u Zaplanjskoj. Znali smo se samo sa suprotnih strana terena, nismo se tada „našli“, ali jesmo kasnije, u Fudbalskom savezu Srbije. Odlično smo sarađivali na Terazijama, Matija kao sportski direktor, moja malenkost u ulozi koordinatora mlađih reprezentativnih selekcija. Polazna osnova dobre saradnje na Banovom brdu očitava se u jasnoj raspodeli posla i nadležnosti. Predsedniku odgovaram za organizaciju kluba, prvog tima, omladinske škole i administracije. Logična su i neslaganja, ali klub uvek ostaje na prvom mestu! Zato i svaki zajednički posao ima težinu, odluke donosimo zajedno, uz konačnu reč Dragana Obradovića i Vladimira Matijaševića.“
Može li Čukarički da se približi Crvenoj zvezdi i Partizanu?
„Rastemo, ali nadam se skorom velikom iskoraku. Evropi, u prvom redu! Svesni smo da će mnogo zavisiti i od žreba, ekipe iz Poljske i Švedske, na primer, uvek su neugodne. Znamo šta nas očekuje u Srbiji – žestoka borba za pet evopskih ulaznica. Idemo po korak, nije vreme za krupne reči i velika obećanja.“
Sme li danas neko u Srbiji da se suprotstavi „večitim rivalima“?
„Zvezda ima odličan tim, Partizan je predvodio sjajan trener, ali… Crveno-beli su na višem nivou, po mnogim parametrima. Crno-beli zaostaju, ostali su iza. Nadam se da ćemo u dogledno vreme imati nekoliko aspiranata na trofej. U ovom trenutku, sličan scenario nije moguć.“
Niste nam odgovorili na ključno pitanje – ima li smelosti da se zaustave dva najveća kluba?
„Naravno, pogotovo u situaciji suđenja sa VAR sistemom. Zvezda i Partizan su zaštićeni koliko i veliki klubovi u Evropi.“
Zbog čega je onda stradao Saša Ilić, na nišanu javnosti našao se Čukarički?
„Zaključili smo priču, bez želje da se dodatno oglašavamo. Moram da naglasim – Čukarički ne pripada ni Zvezdi, ni Partizanu. Gubila su oba kluba bodove na Banovom brdu. Hoćemo da ostanemo svoji.“
Kako?
„Hoćemo svakog da pobedimo. Naši fudbaleri imali su, na primer, iste premije protiv Zvezde i Partizana.“
Ima li istine u pričama da je vraški teško biti trener u Čukaričkom?
„Svaki posao je težak, ali… Volim da budem uz ekipu, trenera, u autobusu, na treningu, utakmicama da ne pričam. I onda imam pravo da kažem i sugerišem! Hoću i smem, argumentovano, da kažem šta mislim, konačna odluka o sastavu ostaje u opisu šefa stručnog štaba.“
Nije li to pritisak na šefa tima?
„Poštujem struku, iako treneri pripadaju malo čudnoj feli ljudi, posebno izraženog ega. Sve razumem, sujeta je prisutna svuda oko nas. Pojedini treneri razumeju razgovore, drugi ne. I otuda svakojaki komentari… Interes kluba na prvom je mestu i ko to ne shvata nema mesto u Čukaričkom. Ogromna ulaganja u klupsku školu zaslužuju poštovanje.“
Postoji li danas dugoročan plan Čukaričkog?
„Uz priču o stadionu, ideja je da klub dobije trening centar. Otvoreno je pitanje da li ćemo uzeti jedan od postojećih, ili zakupiti zemljište i izgraditi novi… Evropa ostaje primarna linija razvoja kluba. Spremni smo da se pozicioniramo kao treći klub Srbije. Smetaju mi što pojedini fudbalski neradnici potcenjuju značaj privatnog kapitala za razvoj Čukaričkog. A, klub je na dobrom putu da se finansira isključivo od prodaje na tržištvu i evropskih utakmica. Priče o Čukaričkom kao „trgovačkom klubu“ imaju zluradu konotaciju.“
Je li raskinuta saradnja sa nezvaničnom filijalom, BASK-om?
„Nije, zasad. Predstoji nam revizija odnosa, da li ćemo unaprediti postojeći okvir, ili postaviti nove osnove. Teško da ćemo nastaviti istom stazom, iako su Petković, Ajdar, Kadijević i Braunović, za kratko vreme, stigli na prag Super lige. Imamo odlične odnose sa prvoligašima, Železničarom iz Pančeva i OFK Vršcem. Postoji ideja i o klubu sa našim trenerom i nosećim igračima iz Čukaričkog. Prevazišli smo nivo Srpske lige, škola sa Milovanom Sikimićem, odličnim trenerima i jedinstvenim sistemom, odskočila je od srpske realnosti.“
Slične ambicije imali su i ranije mnogi superligaši, ali su odustajali zbog ekonomske neodrživosti. Ne plaše vas iskustva prethodnih projekata?
„Verujem da postoji pozitivna računica. BASK je imao sedmoricu igrača Čukaričkog u prošloj sezoni – dvojicu da vratimo to je velika stvar. Volim sve da znam, kako rade treneri, svi do jednog. Svaka generacija ima od šest do osam dečaka, obeleženih kao napredne, pod posebnom pažnjom. Mesečno dobijamo izveštaje o svakom od fudbalera, s potpisima trenera, imamo sreću da uz direktora Milovana Sikimća, skauting službu vodi Đorđe Aćimović, čijem oku retko koje dete može da promakne.
Ne bojite se da ne zalutate između prijateljstva i posla?
„Odlično pitanje – mnogo ljudi otišlo je kad sam došao u klub. Ne znam razloge – da li zbog mene, ili sistema, sami su ispadali. Direktora Sikimića, na primer, odlično poznajem, zajedno smo radili i u FSS. I nisam se libio, niti se on ljutio, kad sam tražio da radi i zna mnogo više… Posle 13 godina u inostranstvu, osam u velikom Strazburu, ima samo dobre pretpostavke za razvoj u kvalitetnog sportskog radnika. Pod uslovom – da mnogo, mnogo uči. Stao sam iza svojih ljudi.“
Gde je mesto Gorana Grkinića posle više od tri decenije u najpopularnijem sportu?
„Završio sam sa 30 godina karijeru, zbog povrede, potom dobio „B“ licencu, postao diplomirani ekonomista. Ostao sam među deset fudbalera sa najviše utakmica u prvom timu Zemuna. Navijam i danas za moje, zeleno-plave! Kratko vreme bio sam i menadžer, u Voždovcu sportski i generalni, na Banovom brdu tehnički direktor. Sa 43 godina zatvorio sam nemali fudbalski krug. Znam kako razmišljaju igrač, agent, direktor… Uživam u stručnoj literaturi, danas posebno izučavam MLS. Skoro smo ugostili sportskog direktora Čikago fajera i direktora Kanzasa. Oduševljavao me Moći u Sevilji, italijanski sistemi takođe… Spreman sam da učim svaki dan.“
Onda nam recite – zašto nema navijača na utakmicama Čukaričkog? Ima li leka tom problemu?
„Nedostaju nam, često… Evropske utakmice, po pravilu, punile su stadion na Banovom brdu i ne mogu da objasnim prazne tribine na superligaškim mečevima. Čukarički ima bogatu tradiciju, osnovan 1926, zaslužuje bolju podršku kao trećeplasirani klub Srbije. Jeste srpski fudbal na skromnom nivou, možda ima nešto i do nas, potrudićemo se da rešimo očigledan problem. Liga od deset klubova donela bi mnoge benefite. Na drugoj strani, novi stadioni traže od nas i drugu vrstu odgovornosti. Ne smemo da izgubimo velike gradove i moderne fudbalske objekte.“
A, ima li u „tim knjigama“ i rešenja za bolje dane fudbalskog sporta u Srbiji?
„Privatizacija može da reši mnoge probleme – kad se bude znalo ko daje novac, onda odgovornost mora da bude veća. Plate u Čukaričkom nisu prvog, već dan ranije. A, to već povlači jasne sfere delovanja i obaveza. Imamo dobar tim na čelu, da ne zaboravim i Dijanu Petrović, finansijskog i generalnog direktora. Srpskom fudbalu nedostaju kvalitetni sportski radnici. Nije lako, budimo pošteni… Negde je luksuz razmišljati svojom glavom. Klub čine ljudi i to je polazna osnova“, dosledan je u stavu Goran Grkinić.
Sportski radnik budućnosti i inicijative, na pravom mestu. Vreme Čukaričkog tek dolazi…
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!