Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Iako na listi najtraženijih, leta 2022. oglasio je Marko Nikolić odlazak na odmor. Podjednako neplanirano i očekivano, rešio da se povuče u odaje porodičnog života, daleko od halabuke fudbalskih mravinjaka. Onih u čijim stazama i bogazama podjednako uživa, lavirajući između šampionskih ciljeva i uzavrele realnosti…
Halo, Beograd, ovde Topčidersko brdo, Moskva, Italija, Italija, Dubai, Rijad, Kina…
I posle svega – pauza. Pozivi bez tri tačke, jasno zaključeni Nikolićevom idejom o predahu. Posle 14 leta bez pauze, 439 trenerskih projekcija, 226 u Srbiji, 94 na mađarskom, 54 ruskom i osam na slovenačkom tlu. Pride i – 57 pod kapom UEFA.
Povezano
#related-news_1
A, sve je s kraja proleća izgledalo kao široko polje u kojem Nikolić može da bira kako isključivo njegova volja nalaže.
„Da sam mogao da biram – odabrao bih šta sam hteo. Posle 20 godina bavljenja poslom, od čega 15 u profesionalnom fudbalu, prvi put sam osetio potrebu da odmorim, pređem u civile, posvetim vreme porodici i sebi, prijateljima… Da se častim leto, ne pamtim kad sam poslednji put bio slobodan. Odluka je moja, vreme će najbolje suditi“, objasnio je Marko Nikolić, u velikom razgovoru za Sport klub, ideju vodilju u vrućim danima Leta gospodnjeg 2022.
Partizan se među prvima javio, ali i brzo odustao?
„Objektivno, male su šanse bile da se vratim ovog leta. Ponajviše zbog činjenica – moja karijera dostigla je nivo više, posle Lige šampiona, 60 evropskih utakmica, nekoliko stotina u domaćim šampionatima, Srbije, Mađarske, Slovenije i Rusije, vreme je za novi korak. A, osećam evropski prostor u Partizanu, o titulama da na pričam…”
Objasnite nam bliže?
„U datom trenutku, ako bude uopšte bilo i potrebe, vratiću se u Partizan, da restartujemo sistem. Odluka se, ipak, nije ticala samo Partizana. Imam korektan odnos, sa starim upravama, Draganom Đurićem, Miletom Jovičićem, Duškom Jovanovićem, Ljubišom Tumbakovićem, do aktuelne garniture, predsednikom Miloradom Vučelićem, posebno. Čujemo se povremeno… Svi, ipak, znaju – sledeći put, bilo kada, neću se vraćati u Partizan, sigurno, samo ako ne budem imao bolju ponudu, ili ne daj Bože dovoljno motiva da radim. Neću, siguran sam, doći samo kao figura!“
Nije to više klub iz 2017, kojem ste darivali duplu krunu i poslednji šampionski lovor?
„Odličan period da se podvuče crta. Zvezda dominira rezultatski, navijače Partizana posebno boli učinak u „večitom derbiju“. Ima mnogo stvari, od nekad prepoznatljive crno-bele škole, afirmacije talenata, posete na stadionima, na kojima mora da se radi. I to u kontinuitetu, ozbiljan klub o svemu mora da vodi računa. Od parkinga ispred stadiona do stručnih detalja. U mnogim segmentima, Partizan mora da bude bolji nego danas.“
Je li to restart o kojem pričate?
„Naravno, taj proces mora da krene. Jurnjava za titulom, serija problema, krah i opet sve iz početka. Nije to klub, plan za danas, sutra, prekosutra, mora da postoji. Treba li uopšte Partizanu priča o ambicijama? Planski rad isključuje priče o „sečama“, radikalnim potezima… Imamo primer iz najbližeg okruženja, košarkaškog kluba. Klupa je poverena Željku Obradoviću, najboljem u istoriji igre! I u prvoj sezoni nije osvojio ništa, iako je mogao, bukvalno, na loptu. Nije to poenta priče, već činjenica da koncept živi, vidi se jasna ruka, obrisi ozbijnog plana. Partizan gazi dobrim putem, ima ljude, spremne da iznesu teret i ambicije jakog kluba.“
Znate li da je od vašeg odlaska, 2017, Zvezda izgubila svega četiri utakmice?
„Za pet sezona? Nisam znao… Mogu samo da čestitam. Ako me pitate da li je to normalno – nije! Nema to nigde na svetu… I ne radi se o Zvezdi, isto bih pričao da je takva pozicija i Partizana. Mora da su mnogo dobri… Zvezda ima zanimljiv koncept, potvrđen u Evropi, ustalom kao i Partizanov. Da se niko ne uvredi, vratiću se skoro 15 godina unazad. Razgovarao sam sa Radomirom Antićem, porastao posle reči: „Nije sporno da si dobar trener, možda i najbolji, ali…“ Usledilo je prizemljenje: „Od koga si to bolji!“ Crno i crveno-beli, nije sporno, vuku domaći fudbal, preko nam je potreban treći klub. U Srbiji i Evropi!“
Igraće od leta 2023.
„Neće biti lako, svako ko poznaje sistem, zna kakva će biti već predstojeća i naredna sezona. Hrvati su imali sličnu situaciju i izgubili poziciju na UEFA listi.“
Je li istina da ste 2017. predložili Iliju Stolicu za naslednika u Partizanu?
„Nije moje da odlučujem ko će na klupu… Barem danas. Zna se hijerarhija, odgovornost direktora, predsednika…“
Ne odluka, već – predlog?
„Raznih predloga je bilo… Tada i danas. Pokazao je Stolica razliku među trenerima mlađe generacije. Svako gradi put, pogotovo u Zvezdi i Partizanu, glavno merilo uspeha je rezultat. Razgovarao sam sa Stolicom, skoro pet sati, posle promocije. Profesionalan i posvećen, za početak ima dobre pretpostavke uspeha. Nažalost, nisu sve kolege, godinama unazad, krasile pomenute osobine. Različiti smo u mnogim, trenerskim, stvarima, u filozifiji i ideji igre, poprilično.“
Dokle Ilija može u, po mnogim parametrima, ozbiljnim problemima, razorenom Partizanu?
„Učiniće sve, u to sam siguran. Uložiće i više od sebe, kao Sale Stanojević u prethodnom mandatu. E, sad, Partizan nosi i seriju specifičnosti, sitnica od kojih zavisi konačna ocena – prelazni rok, pritisci, mediji, navijači, borbe sa frustracijama, pritiscima… Mnogo zavisi i od cilja Partizana u narednoj sezoni, da li je u fokusu titula, ili… Ne znam, nisam adresa za slična pitanja. Želim Iki svu sreću, dobio je veliku šansu!“
Koliko se Stolica promenio u ovih pet leta, od vašeg tipa za naslednika u Humskoj do nedavne promocije?
„Ilija ima potencijal, viziju, zanimljiv stručnjak. Zna šta i zbog čega radi, a da li će imati uspeha to ćemo da vidimo… Struku uvek branim! Sretao sam se, kroz karijeru, u duelima sa Bajernom, Čelsijem, Atletikom, Bordoom, Zenitom, PAOK-om… sa najvećim trenerima današnjice. Garantujem, u neko doba srpska struka nije zaostajala za najboljima na svetu! Moramo da radimo na tome, kroz sisteme školovanja i licenciranja, da se vratimo na naše mesto. Najmanje se tiče glavnih trenera. Šta ćemo sa kadrovima – stručnim štabovima, analitičarima, trenerima golmana, fizičke pripreme, specijalistima… Pričao sam sa mnogim momcima, mnogo interesantnim, poslednjih meseci. Nebitnih, u ovom trenutku, beznačajnih imena. Imaju potencijal da budu u najboljim stručnim štabovima evropskih velikana. Složen put do vrha zahteva usavršavanja, poznavanje jezika, tehnologija…
Znači li sve ovo da je srpska škola, Radomirova, Miljanova, Vujketova, donekle i Ljupkova, Tumbina i Kosanova… izgubila identitet?
„Nije potrebno da budemo isti. Došao je Piksi, ime gromada, trenerska nepoznanica Evrope, sa igračkim bezobrazlukom velike „desetke“, uklopio tim da svakom od momaka prija mesto u timu, reprezentaciji… Zato je i došao dobar rezultat… A, mi smo radili na drugačiji način, Saša, Veljko, Jokan, Ilija, Vlada Milojević takođe… Veličine, iz vašeg pitanja, takođe su se razlikovale. Opet, potrebna nam je komunikacija.“
Nema je danas?
„Sve ide privatnom linijom. Na primer, ako sam dobar sa Dekijem Stankovićem, Ikom, ili Saletom, sešćemo u kafani i pričati o fudbalu, razmenjivati stavove… Sličan susret imao sam nedavno sa Vladom Ivićem, posle povratka sa Svete Gore, razovarali smo u Solunu. Ali, potrebno nam je mnogo više, stručne teme, simpozijumi, otvorene debate…“
Šta je Piksi danas doneo Srbiji – dosta floskula obitava u obrazloženjima buđenja Srbije?
„Pričao sam i ranije – Litvanija 2013. i Novi Zeland 2015. putokazi su budućnosti. Generacije ’94. i ’95. nadirale su pored Duće Tadića i Ace Mitrovića, duša tima. Nadovezali su se još mlađi Milenković, Vlahović, Pavlović… I ova ekipa daleko je od maksimuma, sačekajmo malo…“
Da žrtvujemo Katar?
„Daleko od toga… Možda već sada ekipa satkana od momaka sjajnog mentaliteta i pozitivnog bezobrazluka napravi bum. A, za dve, ili četiri godine, biće na top nivou. EP u Nemačkoj, Mondijal u Americi biće zenit generacije, Rusija 2018 bila je prvo veliko takmičenja, morali su ceh da plate. Katar je drugo, 2024. sledi treće, 2026. četvrto…“
Slično je bilo i sa Antarinim timom – planirani zenit bio je 2012, ili čak 2014? A, sve se srušilo 2010…
„Taj tim pojela su prevelika očekivanja uoči nesrećnog Mondijala u Južnoj Africi. Nemoguće šta je pratilo Antićevu ekipu na afričkom tlu. Da se razumemo – moramo sebe da cenimo i to selektoru i celoj generaciji, vera u sebe, odlično stoji.“
Opet – gde je objašnjenje Piksijevog preporoda?
„Očigledna hemija i hijerarhija noseće su tačke buđenja „orlova“. Došao je Piksi, neverovatnu samopuverenost i energiju preneo na izabranike. Okovi Katara nisu potrebni ekipi, spremnoj da u iznenadi u na jesenjem SP. Vidim daleko, daleko putešestvije Piskijevog tima. Posle Katara – nebo je granica. Pre svega, ipak, potrebno je i da nam se desi publika.“
Kako – ljudi su odavno izgubili poverenje u fudbal, razorile su nas 2017, 2018, 2019, 2020…?
„Naježim se na scenu iz Stožica, kad skoro ceo stadion peva „Bože pravde“. Vraćao sam deset puta scenu pre početka meča, u takvom ambijentu momci moraju da pruže maksimum. A kad se to namesti u Beogradu, priča je zaokružena…“
Verujete u veliki povratak Srbije fudbalu?
„Potcenjujemo naše – Partizan, Zvezdu, donekle i Vojvodinu. Niži, srednji klub, iz najboljih fudbalskih zemalja, ne može da se poredi sa Partizanom, isto kao i naša dva najveća kluba sa najzvučnijim velesilama. Mesto nije loše, ali jeste ambijent. VAR, intezivnije medijsko praćenje, bolja poseta na stadionima, mogli bi da najave iskorak. Posebno, i ove godine, desetak momaka, zanimljivih fudbalskim institucijama. I to ne u Zvezdi i Partizanu, već Čukaričkom, Lučanima, TSC-u… Znamo šta nemamo i to ne možemo bez države – dobru infastrukturu. Nisu nam potrebni megalomanski projekti, nego stadioni za uživanje…
Plaši li vas nikad veća disproporcija između Zvezde i Partizana i ostatka superligaškog društva?
„Nije dobro, prati nas specifikum odvajkada… Ne znam da li su “večiti” mnogo jaki, ili ostali baš slabi! Sećam se “moje” 2016, 2017, teško je bilo pobediti Radnik, ili Radnički, Spartak… Imali smo i mi nizove od po 30, 35 pobeda, ali… Liga je bila mnogo teža, iako i aktuelna, sa niškim Radničkim, Čukaričkim, Napretkom, TSC-om, ima superzanimljiv potencijal. Možda se moje mišljenje ne uklapa u širu sportsku, političku, sliku, međutim, moram da kažem. Super liga je preglomazna. Godinama insistiram na toj tezi. Zemlje, po geografskim parametrima slične Srbiji, ekonomski razvijenije, fudbalski jače za bolju infastrukturu, jake sponzore, definisale su kvalitet u društvu od deset, najviše 12 klubova.”
Niste letos hteli ni u Rusiju, iako su podjednako raritetno dva ruska giganta, u isto vreme, hteli Marka Nikolića. Zbog čega niste otišli u Moskvu?
„Posle dve fantastične godine i tri sezone, Lige šampiona i Evrope, osvojenog kupa, drugog i trećeg mesta ostavio sam Rusiju u najlepšim odajama sećanja… Ostavio trag, čini mi se ponekad, više cenjen tamo, nego na srpskom tlu.“
Na šta ciljate?
„Čini mi se, u nas je samo loša vest vredna pažnje. Rusi su, na primer, napisali bezbroj pozitivnih komentara o meni, a u Srbiji su po tradiciji prenošenji isključivo negativni. Koga to zanima, može da isprati sve do detalja.“
I zašto niste otišli u Rusiju?
„Interesovanje su pokazali skoro svi veliki klubovi meni odlično poznati, izuzev Zenita. Razgovori u poslednje vreme vođeni su na nivou imponovanja svakom treneru. Ispravni koraci, reprezentativne instance, uvažavanje, maksimalna diskrecija. Kapa dole! Zatražio sam vreme za razmišljanje i brzo prelomio – vreme je da odmorim.“
Nisu vas odvratile političke prilike, rat u Ukrajini, fudbalske sankcije UEFA?
„Ne, izuzev odlaska stranaca, situacija u Premijer ligi više je nego korektna. Budžeti su isti kao lane, stadioni puni… Oporaviće se moćna Rusija, na tom polju, brzo. Istrošile su me tri sezone na ruskom tlu, prvih šest meseci proveo sam u kovid karantinu, najstrašnijoj izolaciji. I sad opet treba da idem daleko, u vreme specijalne operacije, rata, ili nečeg trećeg… Nijednu utakmicu nismo odigrali bez limita na tribinama. Ostavili smo zarez, ne tačku u Lokomotivi. Zato i imam želju da radim u normalnim okolnostima, van primesa vanrednih, u Rusiji. Vratiću se tamo, za godinu, dve, ili pet, videćemo…“
Razočarani ste posle odlaska, na pravdi boga, iz Lokomotive?
„Ne, daleko od toga… Prirodan sled okolnosti uslovio je promene, razumeli smo da se u pojedinim stvarima ne razumemo. Hteo sam posle dve godine progresa, da istim putem nastavimo dalje. Nismo se složili u ideji kako dalje i rezultat, šesto mesto u Premijer ligi, pokazao je da sam bio u pravu. UEFA takmičenje bilo bi sanak pusti, u moje vreme igrali smo Ligu Evrope, u doba legendarnog Sjomina Ligu šampiona… Nedavno je gost Beograda bio Nobel Arustamjan, poznati i uticajni ruski novinar, razovarali smo o složenoj situaciji u Lokomotivi. Razišao sam se sa Moskovljanima bez konflikta, teške reči, obaveze su ispoštovane…“
Ljuti ste na Rangnika?
„Nije išla priča u tom pravcu. Jasan je apsolutno koncept Rangnikove škole, sve ispravno, tačno postavljeno, od selekcije igrača, preko analitike, do izbora ostalih kadrova. Vizionar, sa timom saradnika. Specifičnosti Rusiije, ipak, morate da uvažite. Možda taj sistem i zaživi u Lokomotivi, ali posle četiri-pet godina. Kao trener u naletu, ipak, nisam bio spreman da čekam. Posle kupa, hteo sam titulu, Lige Evrope, Ligu šampiona… I tu smo se razišli – moja ambicija isključila je Ranginkove projekcije. Lično, smeta mi nešto drugo…“
A, to je?
„Laž često, gebelovskim metodama, postaje istina. Svako danas može da piše, na internetu, šta hoće. Zasmetale su mi priče o stilu igre, nekim sudarima nemačke i srpske škole, defanzivi i ofanzivi… Ništa nije imalo veze sa istinom. „Moja“ Lokomotiva, na trećem mestu Premijer lige, postigla je deset golova više iz odbrambene postavke, od takozvane „napadačke“ šestoplasirane ekipe Rusije.“
Čekali ste i poziv sa zapada?
„Nameće se u mojoj karijeri, naredni korak, selidba u “lige petice”. Ostaje i potencijalni međukorak, uz pravilan izbor kluba u Ligi Evrope, poput Turske, Belgije, Holandije…”
Nije li puka iluzija srpskih trenera da „zaoru“ u najboljim, popularnim „ligama petice“?
„Ne, zašto? Sad je malo loćikavija slika rasporeda srpske struke u Evropi, iako do skoro ni to nije bilo da se postidimo…“
Imali ste konkretan poziv?
„Da, ali nije korektno da sada pričam o imenu. Višemesečni razgovori sa evropskim klubom završeni su krahom, zbog neplaniranih okolnosti, daleko od uticaja moje malenkosti. A, bili smo blizu ruke saradnje, razgovarali o timu, uslovima… Kadrovske promene, na dva dana do konačnog dogovora, odlazak kompletne garniture sportskog sektora, oborio je i ideju o meni kao šefu struke. Ponuda iz Španije, Italije, mogla je da sruši i odluku o pauzi.“
Pre biste u osrednji klub najizazovnijih evropskih liga, nego u šampionski iz takozvanog „drugog razreda“ fudbalske Evrope?
„Teško je danas očekivati da srpski trener dobije posao u Realu, Juventusu, ili Bajernu. Ne znači da će tako biti i za deset godina. Potreban nam je međukorak, definisan kroz nekoliko ideja. Spreman sam za oba puta! Imao sam sreću i viziju da u karijeri uvek biram kako treba.“
Ne razmišljate o selidbi u arapski, prebogati, svet?
„Istok, da objedinimo celokupan prostor, nudi superzanimljive solucije. Sad već imam dovoljno informacija, ogroman novac se pominje. Faza moje karijere, ipak, zahteva investirsanje i rizik. Znam gde hoću i vidim sebe u doglednoj budućnosti. Real, Bajern, Juventus fudbalskog istoka nisu za mene završene priče.“
Znači li to da novac, u ovom trenutku, ništa ne znači Marku Nikoliću?
„Okrenimo stvari drugačije, kako volim igračima da kažem. Novac treba da bude posledica, nikako cilj! Pretpostavka lepšeg života… Opet, u fudbalskom kalendaru moje karijere, novac danas zaista nije bitna stavka. Poštujem svaku od ponuda i nigde ne zatvaram vrata…“, zaključak je u još jednog prebogatoj udžbeničkoj priči Marka Nikolića.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare