Tanji se iskonska baza srpskog fudbala. Sve je manje klubova bogate istorije na prostoru od Kelebije do Šar planine... Poslednjih dana stiže poražavajuća informacija – na izdisaju je i Polimlje.

Osnovano 1926, godinama ponos Prijepolja i jedan od simbola fudbala u Polimskoj dolini, i dalje tumara maglovitom današnjicom, neizvesnog statusa, daleko od budućnosti. Zbog duga od tričavih dva miliona dinara, bez prava na odbranu, voljom političara. Svega četiri godine pred proslavu stotog rođendana!

Polimlje, poslednjih godina, ostavljeno na milost kojekakvih nesposobnjakovića, danas igra u Zapadno-moravskoj zoni. Padalo je danima, gubilo trku sa vremenom i ljudima nedostojnih ozbiljnih poslova, sve do četvrtog ranga. Govorkalo se i prošlog leta da ne može dalje, nekako počelo takmičenje, igralo pošteno do poslednjeg kola tražeći kiseonik… Danas ne zna gde će.

„U četvrtak su nas primili ljudi iz lokalne vlasti. Odlazeći predsednik Aleksandar Drašković, sekretar Bojan Svičević i moja malenkost, bili smo gosti predsednika opštine i njegovih saradnika. Postoji ideja da se Polimlje probudi, ali nikome ne verujemo. Mnogo je neistina bilo proteklih meseci, toliko teških da je reč izgubila smisao. Ne znam na šta će sve izaći, nisam optimista…“, istakao je Zvonko Šiljak, kapiten Polimlja za Sport klub.

Sredinom devedesetih godina prošlog veka, na putu ka i u Drugoj ligu SR Jugoslavije, okupljalo se čitavo Prijepolje na stadionu i pokraj Lima, mesta je bilo za 7.000 srećnika… Kasnije, jedna od tribina srušena je tokom NATO bombardovanja, ali Polimlje nikad nije stalo. Ponekad stotinak, često i preko 200 dece trčalo je za loptom na uvek perfektno sređenom terenu, dostojnom superligaškog ranga. Najbitnije da se lopta kotrljala. Dolazak Partizana, na proslavu 90. rođendana, okupio je preko 5.000 Prijepoljaca.

Rvao se poslednjih godina klub sa svakojakim problemima. Ispadao i u okružni rang, ali nikad se nije predavao. Nisu samo nezaboravne devedesete, sa Purkovićem, Bogdanovićem, braćom Dragutinović, držale Polimlje vezano za obalu današnjice. Imena Esada Kuhinje, Jusufa Čizmića, Muhameda Preljevića, Hajrudina Rovčanina, Mirsada Kahrovića, Mihajla Pjanovića, punila su čašu entuzijazma među trenerima i momcima na terenu. Uvek spremnim da sa prostora gde je fudbal više od igre pronađu lansirnu rampu za dane nadolazeće… Otuda i danas brojne poruke podrške iz komšiluka, Srbije, regiona i dijaspore.

„Poslednjih dana celo Prijepolje podiglo se na noge. Ljudi su zapretili i radikalnim merama, znajući da fudbal i Polimlje prevazilaze lokalne granice. Neće niko da ćuti, nepravda daleko „bije“. Hvala komšijama i prijateljima sa svih strana, javili su se da pomognu i udahnu život klubu sa Lima. Optimista sam posle toga, nikako zbog obećanja političara“, poručio je Zvonko Šiljak, višegodišnji predvodnik generacija „crvenog“ tima.

Na gradskim džadama osvanule su i umrlice sa grbom i imenom Polimlja. Dovoljno za uzbunu i najavu borbe do sudnjeg dana.

Vremena nema mnogo, sezona je pred vratima. Odluka o statusu Polimlja očekuje se najkasnije naredne nedelje…