Sport klub je analizirao i rangirao pojačanja u klubovima Super lige Srbije.

Istorijska sezone Super lige Srbije završena je dominacijom Crvene zvezde, koja je odbranila duplu krunu, a u domaćim okvirima nije doživela niti jedan poraz.

Sezona je bila sjajna i za TSC, koji je izborio kvalifikacije za Ligu šampiona, kao i ekipu Čukaričkog, koja će igrati u plej-ofu za Ligu Evrope. Oba tima obezbedila su i grupnu fazu neog od evropskih takmičenja.

Partizan je tek četvrti, najlošije plasiran u ovom milenijumu, u Evropi će pored njih u kvalifikacijama za Ligu konferencije igrati i Vojvodina. Sport klub je analizirao učinak igrača angažovanih proteklog leta i rangirao je deset najvećih pojačanja u sezoni.

1. Saša Jovanović (TSC)

Bingo! TSC je ovog momka doveo za džabe, po isteku ugovora sa Mladosti iz Lučana, a dobio je mnogo. Jeste da Jovanović ima 31 godinu i teško da će klub iz Bačke Topole moći u perspektivi da ga proda za neke veće pare, ali zašto bi ga prodavao?

Jovanović je imao dabl-dabl učiak u Super ligi, postigao je 10 golova, imao 14 asistencija, bez dileme bio je najbolji igrač najprijatnijeg iznenađenja Super lige Srbije. Bila je ovo najbolja sezona u karijeri momka koji je igrao i u španskim timovima Kordova i Deportivo, saudijskom Al Fatehu…

2. Osman Bukari (Crvena zvezda)

Došao je reprezentativac Gane u Crvenu zvezdu kao ozbiljno pojačanje, plaćen je u tom rangu, za naše uslove bio je to ogroman transfer uz obeštećenje od tri miliona evra. Prethodno je igrao Trenčinu, Gentu i Nantu. Bukari je nastupao na čak 42 utakmice za crveno-bele prošle sezone, postigao je 15 golova, imao deset asistencija.

Blistao je posebno na startu, u kvalifikacijama za Ligu šampiona protiv Pjunika i Makabi Haife u četiri meča postigao je tri gola, imao dve asistencije, ali to nije bilo dovoljno da njegov tim zaigra u elitnom klupskom evropskom takmičenju. Svoju cenu dodatno je podigao pogotkom na Mundijalu u Kataru, gol je postigao protiv Portugala.

3. Luka Ilić (TSC)

Još jedan bingo Topolčana. Po odlasku Mihajla Banjca u Krasnodar, za pozicija u veznom redu u ekipi Žarka Lazetića bila je deficitarna. A doveden je igrač koji je od prve utakmice, gotovo bez treninga, pravio razliku. I TSC je dobio ono što mu je u tom trenutku bilo najpotrebnije – igrača koji je na konstantno dobrom nivou, bez obzira ko je rival, bez obzira da li se radi o utakmicama kod kuće ili na strani.

Rođeni Nišlija je u paketu sa bratom Ivanom prodat Mančester sitiju, a dokazivao se potom kroz pozajmice u Crvenoj zvezdi, Bredi, Tventeu, dok u francuskom timu Troa nije dobio adekvatnu šansu. Odlučio se potom za TSC, na dobitku su i on i klub. Pitanje je gde će ovaj momak nastaviti karijeru, predsednik Topolčana Janoš Žemberi već je ovorio da su TSC-u „ruke vezane“…

4. Aleksandar Pešić (Crvena zvezda)

Na pragu je odlaska iz Crvene zvezde. I to u Ferencvaroš, kao što smo pisali pre gotovo mesec dana, za otprilike 20 odsto manju platu nego što ima na stadionu „Rajko Mitić“. Između dva boravka u Crvenoj zvezdi momak rođen u Nišu igrao je za Al Itihad, Seul, Makabi Tel Aviv i Karagumruk.

Iako su njegove igre, a pre svega ponašanje, pod lupom publike, Pešiću učinak niko ne može da ospori. Odigrao je 40 mečeva za crveno-bele u sezoni, postigao je 16 golova, imao i deset asistencija. U međunarodnim utakmicama nedostajale su njegove bolje igre, posebno u Ligi Evrope, gde je u šest mečeva postigao tek jedan pogodak. Možda je i to jedan od razloga zašto će Zvezda rizikovati i pokušati da nađe boljeg špica.

5. Muhamed Badamosi (Čukarički)

Otkrovenje, bez dileme najbolje pojačanje Čukaričkog u sezoni. Došao je bez mnogo pompe, kao potpuni anonimus, na preporuku Miloša Marića, koji je karijeru završio u Belgiji i očigledno vrlo dobro poznaje to tržište.

Gambijac je počeo da trese mreže od starta, imao je potom golgetersku krizu, ali je sve vreme, kako to šef struke Dušan Kerkez voli da istakne, „radio za ekipu“. Brđani imaju prava otkupa od Kortrajka, tu klauzulu će i aktivirati. Pitanje je da li će reprezentativca Gambije uspeti i da zadrže, s obzirom na to da već imaju milionske ponude za visokog napadača.

6. Nikola Čumić (Vojvodina)

Najveće pojačanje Novosađana, da su ostali igrali makar na sličnom nivou, bila bi Vojvodina plasirana mnogo bolje od petog mesta. Ovako, Čumić je bio usamljeni rendžer, ubedljivo najbolji pojedinac u ekipi koju su predvodili Milan Rastavac, potom Radoslav Batak.

Imao je odličan učinak, iako je za novosadske crveno-bele zaigrao tek od desetog kola Super lige. Na kraju, 33 utakmice, 14 golova, pet asistencija, vrlo dobar učinak. I ne samo to, kao kruna sezone za ovog momka stiglo je najveće moguće priznanje, poziv selektora Dragana Stojkovića Piksija da obuče dres reprezentacije Srbije. Čumić bi mogao da dobije šansu u prijateljskom meču protiv Jordana ili kvalifikacionom za EP protiv Bugarske.

7. Đorđe Ivanović (Čukarički)

Od njega su na Banovom brdu mnogo očekivali, mnogo su i dobili. Iako na terenu ponekad izgleda tromo, možda i nezainteresovano, njegovo fudbalsko znanje niko ne može da ospori. Igrač je poteza, sada sa već zavidnim iskustvom, uz njega mladi igrači postaju još bolji.

Vukao Brđane i kad im nije išlo najbolje, posebno to važi za prvi deo sezone, kad je nekoliko mečeva rešavao na individualni kvalitet. Ukupno 43 utakmice odigrao je momak rođen u Vukovaru, postigao je 11 golova, imao i šest asistencija.

8. Fuseni Dijabate (Partizan)

Dva različita lica pokazao je ovaj momak, jedno u domaćim, sasvim drugačije u evropskim takmičenjima. U Ligi konferencije bio je ponajbolji u dresu Partizana, na osam mečeva postigao je četiri gola, gurao je crn-bele ka nokaut fazi, u kojoj su zaustavljeni od moldavskog Šerifa.

U Super ligi Srbije postigao je svega dva gola u 32 utakmice, imao je i sedam asistencija. Ipak, jedno je od boljih pojačanja Partizana u vrlo lošoj sezoni po klub iz Humske, angažovan je kao slobodan agent po isteku pozajmice sa Trabzonom (bio igrač Giresunspora).

9. Radovan Pankov (Čukarički)

Kad igrač sa ovakvim iskustvom i pedigreom mora na pozajmicu, jasno je kakvu je konkurenciju u Crvenoj zvezdi imao. Doduše, na pozajmicu nije morao, ali je britki štoper načinio odličan potez dolaskom na Banovo brdo, za Čukarički je odigrao fantastičnu polusezonu.

Da je među belo-crne došao na startu sezone, a bilo je i tih priča, verovatno bi na ovoj listi bio i daleko bolje plasiran. Uglavnom, jedan je od najzaslužnijih za sjajne rezultate Čukaričkog, osvojeno treće mesto, plasman u finale Kupa Srbije. Odigrao je 17 mečeva za Brđane, postigao jedan gol, uz njega je stasao mladi reprezentativac Uroš Drezgić…

10. Nemanja Stojić (TSC)

Još jedno fantastično pojačanje TSC-a. Došao kao slobodan igrač po isteku ugovora sa Metalcem, sa kojim je ispao iz Super lige. Ipak, Žarko Lazetić je znao njegove kvalitete još dok je predvodio tim iz Gornjeg Milanovca, pružio je šansu ovom momku, koji je čak i dobio poziv selektora Srbije Dragana Stojkovića Piksija.

Stojić je bio jedan od najboljih pojedinaca u istorijskoj sezoni ekipe iz Bačke Topole. Odigrao je 40 mečeva za ovu ekipu, imao po gol i asistenciju, ali je pre svega radio sjajan posao u odbrani, što mu je bi i prioritetni zadatak.