Krenuću i u priče sa intervjuima, svi ste me zvali, ali ja više želim da radim, ali shvatam da je i to važno. Fokus je sada prvi tim, sutrašnja utakmica i da u januaru nađemo način da treneru i navijačima damo neka nova lica koja mogu da pomognu. To se od nas očekuje. To ćemo i uraditi. Niko ne govori o imenima. Mi sad nemamo ni novac. A čim unapred kažete da želite nekog to povećava cenu.

Fokus je pravljenje plana za akademiju. Imamo indikacije, imamo ideje. U smislu da je previše ljudi zaposleno. Imamo previše trenera. Imamo recimo duplo više trenera od Ajksove akademije. A niko se ne pojavljuje godinama.

Biće promena i u prvom timu. Verovatno će biti još otpuštanja. Mi imamo nekakav skauting tim koji je sastavljen od velikog broja ljudi koje jednostavno moramo da vidimo ko nam je potreban.

Pominjao sam Ivicu Kralja. Opet ponavljam, sjajan momak, ali u njegovom opisu posla je pisalo - pomoćnik sportskog direktora. Sportski direktor je isto tako morao da ode. Po logici stvari, Kralj bi mogao da se iskoristi za nešto drugo. Ali, za šta drugo.. A onda da ne pominjem visinu njegove plate, nego i plate sportskog direktora. Pa i to nam je nekakav plus. Moramo da režemo troškove. U svakoj kriznoj situaciji, šta se prvo sklanja - luksuzi. Pa smo i taj neki automobil tamo koji niko ne koristi morali da damo...

Moramo realno da sagledamo situaciju. Mi bismo voleli da imamo nešto, ali moramo da vidimo šta možemo i kako možemo da imamo.

Moramo da postavimo zdrave temelje u školi. Pa da iznedrimo nekog igrača. I na kraju šta da radmo - da ga prodamo nekom većem.

Pokušaču da odovororim, da to je istina. Smanjivaće se plate, kreće taj proces i to je sasvim normalno, to su ljudi dobro shvatili, svi hoće da pomognu. U sportskom sektoru su neki treneri se odrekli svojih zarada, uradiće to i mnogi drugi. Nemaju istu zaštitu igrači i treneri kao i neki drugi, kada bi ja trebao da krenem u taj proces moram da se dogovorim sa njima. Jer bi onda išao protiv sebe, moram da razgovaram i oni će shvatiti. To se meni dešavalo, igrači su normalni. To je sada mnogo teška priča, jer sada moram da molim da tražim od igrača da ih molim. Neke plate su nerealne, ne idem u tom pravcu ko je kriv, nemamo ništa od toga, da tražim pomoć od igrača, nisam upoznao igrača koja je loša osoba, sad nas ja zatrpalo još toga, onda se vučemo za rukave. Mene pitaju ljudi u Španiji, kakva ti je organizacija. Nemamo, sada kada se ugledamo, onda razgovaramo, Partizan je bolestan i samo da ga spasimo i spasićemo. Izvadićemo ga iz bolnice

I sad će da bude - evo ga još jedan. I evo ga, ali ja moram da kažem. Predsednik države koja nam pomaže, ko je predsednik države. Znate ko je, a nećete da kažete. Evo ja ću da kažem. Aleksandar Vučić sa svojim timom je nama dao vodu 15. oktobra, a ja se iskreno nadam da će nam pomoći sa kapljicom vode i u januaru i tako dok mi ne stanemo na noge. A možemo da stanemo na noge. Imamo plan koji će vam biti saopšten.

A šta mi radimo onog dana. Jedina stvar od koje mi je bilo muka, uz sve ljude, decu, porodice... Odjednom se pojavljuje to famozno što se pojavljuje godinama i slobodno ću da kažem - skandiranje "Vučiću pederu". U momentu kad mi gubimo utakmicu, kad nam treba, i da se razumemo to ne govore svi navijači.. Grupa navijača. Videćemo koja je to grupa. Ako su baš mnogo opterećeni tim "Vučiću pederu" i ako imate ikakvih političkih afiniteta, opozicionih ili pozicijonih to možete da radite negde durgo na našem stadionu ne. Pa, mi ćemo to da radimo. Pa odna niste partizanovci. Zbog čega ste vi došli? Ako ćete da navijate, znamo kako se navija. Pogotovo kad gubimo. Mi tu pravimo presijzu, mešamo fudbali i politiku, koristmo to kao neku platformu...Ne. Stadion je samo platforma da navijači i ljubitelji fudbala bodre igrače, da budu 12. igrač na terenu. To sam ja. Ja sam navijač. Baš me briga za nešto drugo. Interesuje me moj tim.

I evo sada kažem javno, da ću svaki put kada budem čuo Vučiću pederu svaki put kada budem video transparet koji ne priliči fudbalskom stadionu, svaki put kada budem osetio potrebu da nešto tako kažem i sugerišem opet uraditi. To je moja obaveza, nije dodvoravanje. Ja sam došao da pomognem. Krajnje sam iskren. Nema montiranih pitanja, nema neiskrenih odgovora. Ako ne znam odgovor, saznaću ga. 

Ja predsednika ne poznajem lično, sreo sam ga dva puta i to na Sportskim igrama mladih. Dobar dan, kako ste.. Nemam komunikaciju, nemam ništa. Verovatno imamo zajedničke prijatelje. Ali koja je sad to teorija, zašto? Mene je na razgovor pozvao Rasim, preko zajedničkih prijatelje, nismo se poznavali. Brzo smo se dogovorili. Godinam sam govorio nije momenat. Posle razgovora sa Rasimom sam sebe pitao - kad je momenat. I došao sam.

Ne želim da se grupica naših navijača koncentriše na stvari koje nemaju veze sa fudbalom. 

Sutra predsednik može da bude partizanovac, pa će komšije da smisle odvratnu pesmicu o njemu, a mi ćemo da se bunimo.

To vam je kao sa sudijama. Kad svira nešto dobro za tebe, nikad nisam čuo da je neko rekao - nije bilo. Samo ćutiš. Kad svirne protiv nas - onda je panika svi su protiv nas. Svi smo shvatili nismo mi krivim, sudije su.

Mi smo krivi, niko drugi nije kriv. Ni sudije, ni Vučić, ni što imamo dug od 60 miliona, ni što ne osvajamo titule, prešišala nas je Zvezda, i mi ćemo sutra biti krivi za nešto.

A onda će neko da kaže - pa da, ali država daje i tamo preko puta. Pa da, daje, to je sigurno. Ali mene ne zanima to što je preko puta nego moja kuća. Samo me zanima da moju kuću sredim. I evo, tu su podaci. Vrlo jednostavni. Imali smo primer - UEFA monitoring i pre nego što smo mi došli. To je važna stvar. Mi bez toga ne možemo da se takmičimo. I shvatim da je dva dana pre nego što smo mi došlo da je država pomogla Partizanu još jednom, od 2012. do danas, neću pominjati cifre, ne mogu, ali pomoć i mi smo prošli tu stanicu. A sledeća je 15. januara. I ponovo ćemo morati da tražimo pomoć. A to je uz sve i polovina prelaznog roka. A ja moram da zadovoljim mog trenera, navijače, da probam da dovedem nekog igrača koji će da nam pomogne da ostvarimo cilj. Kako ću to da uradim bez novca, bez pomoći. Ja sam spreman, da ne tražim pomoć za sebe, za prijatelje... A ako bude potebe spreman sam da je tražim za Partizan. Od koga mogu da je tražim? Od onoga za koga mislim da može da pomogne. Nama već godinama država pomaže. I ne pušta nas niz vodu.

Vraćam se na navijanja. Ima jedna stvar koja mi je uvek smetala i dok sam igrao u Realu. Slanje nekih poruka koje nemaju nikakve veze sa fudbalom. Da li su političke ili ovakve ili onakve. Ljudi, pa tome nema mesta na stadionima. Pogotovo na našem. Ako treba da dođe 20.000 ljudi, pa bodrite klub. Ima divnih pesama koje se pevaju. Meni su govorili Mijate majstore.. Onog dana kas sam pogledao one navijače, naježio sam se. Mijate, majstore! Živiš neku novu stvar. Mislio sam da ja nisam ovde popularan. Ali ja samo želim da započnem nešto novo. Sa svima. Jer je to ono što moramo da radimo.

Navijanje! Gde god sam bio, uvek sam bio iskren. I govori sam šta mislim. A šta sad mislim? Moramo da se menjamo. Kad kažem menjamo svest, to zvuči onako.. Došao sam da zajedno počnemo misiju menjanja svesti. I ja moram da je menjam. Zato što je to dobrobit ove instituceje. Partizan! Institucija. Koliko god je teško, a jeste, ne volim da budemo mučenici. Koliko god da je teško. Ovaj klub ima problem, ovaj klub živi jednu situaciju jako komplikovanu, ali je instutucija. I dalje te ježi. Ovaj klub je za sve protivnike, a možda su i bolji od nas na terenu, mislim da im nije ni malo lako kad dođu da igraju na JNA. I kad dođu ovde. A pogotovo kad dođe 20.000 ljudi.

Ja se iskreno plašim sutrašnje utakmice. Reakli su mi da oni igraju dobro, pa igramo i mi. Mi smo Partizan. Daćemo sve od sebe. Ja sam od igrača, naravno preko Sava, tražio jedno - moraju uvek da daju sve od sebe. Da ostave na terenu zadnju kap znoja, da budu motivisani, profesionalni. Ako uradimo sve to - 90 posto ćemo da dobijemo. Ako ne uradimo, izgubićemo. Možemo i sve to da uradimi i da izgubimo. Ali znamo da smo uradili. Ne probali. Uradili, dali. Pa protivnik bio bolji. Bože dragi, to je sport. E to neću opraštati, neću opraštati konstantnio traženje alibija. Svi su krivi samo mi nismo. Sudije nas masakrirale, sudije nas uništavaju, sistematski. Ja sam to čuo. A onda dođeš i vidiš - to nije tako.

Pa odna čuvena urbana legenda - država nas pušta niz vodu. To ste čuli milijardu puta. A onda dođem i vidim da država nas ne da ne pušta niz vodu, nego nam daje vodu. Evo ih oved podaci. Frapantne stvari koje ja nisam znao, koje možda niko ne zna.

A ne znam da li će toga biti i dalje, hoće. Možda će biti pirotehnike, ali ćemo to morati da radimo van stadiona, jer će namstadion biti prazan. Moramo da krenemo u taj proces, moramo da smanjujemo. Sada pirotehnika nije zabranjena, ali jeste da upadne na teren i onda sledi kazna. Ako se nekom navijaču nešto desi, moramo da korigujemo neke stvari, ovo apsolutno moram da pričam. Ako se neko seti, došao je Peđa Španac, imao sam i nadimak balkanski Al Kapone. Neće nekima biti simpatično, i posle svake utakmice ću ukazati na neke stavari, koje nisu bile popularne. Ne poštovanje insistucija, protivnika, svaka konotacija politička, to su ozbiljne kazne. Mi ožemo da se inatimo, davno su prošla ta vremena, onda ćemo doći u situaciju da igramo jedni protiv drugih, zaposleni protiv navijača.

Respekt poštovanje, o tome niko neče konkretno da kaže, to svima smeta, ali niko neće da kaže. Ovo je Balkan, davno si optišao, sve je to uredu, daj te mi argumetne, mnogo sam razgovarao sa ljudima, ma ti dolaziš iz sređene lige. Fudbal je socijalni fenomen svugde. aut, penal sv je isto. mi uvek tražimo neki alibi. N živim na marsu, imam informacije, kada nemate argumenta, pa nije ovo ovde tako, To kod mene ne prolazi, ljudi dajte da radimo nešto novo. da bi krenuli napred i da budemo ponosni, to mi se već desilo u Realu. Ja sam bio taj koji je razočarao veliki broj navijača Reala, zato što moramo da se raziđemo. Pa smo krenuli da dovodimo neke nove igrače, to je apsolutni haos. Koliko god da je kod nas, to je osnovna škola za tamo, ali sam imao malo para. Počeli smo da radimo, zahvalili smo se nekim ljudima u sportskim sektorima. Juče sam razgovoarao sa Ivicom Kraljem da se okonča naša saradnja, to ću nastaviti da radim. Mene su optužili, zamerili što sam se sreo sa Terzićem, na moju inicijativu, pa naravno da sam se sreo, pa UEFA ovde dolazi na kongres, dolazi ceo krem. Mi ćemo sa Crvenom zvezdom biti do kraja fudbala ljuti rivali. I ne mogu da te smislim 90 minuta, ali posle toga valjda treba da sarađujemo. Mi smo napravili prvi korak. On je generalni direktor, ja nemam ni funkciju, ali napravili smo prvi korak.

Govorio sam Brankom Radujkom koji vili fudbal o tome šta bi mogli da napravio ozbilje reforme u fudbalu. Postoji neka nada, ideja, nego ćemo samo neke stvari koje su neke stvari u nekim zameljama dobre da to približimo. Klubovi su saveznici, moramo ruku po ruku da idemo, to će se uraditi. Španija tamo predstavnik lige je u jako ulošim odnosima sa Realom i Barselonom, ali ne igrjau samo oni fudbal, a oni moraju da prate ako hoće da se takmiče. Naravno Partizan i Crvena zvezda moraju da naprave reforme. Ako možemo da uradimo odmah, trebaće nam vrmeana da uradimo sve to. Navijanje ja jako bitno, Ne prijajumi loši komantari, navijači su nam igrač više, to je bilo igrač više., pa smo iz nekog lošeg rezultata došli do pozitivnog. Ovo je veliki klub stresno područje. Navijači nam trebaju da nas bodre, da bi bili savremenni.

Sada će se parcijalno zatvarati tribine, ako neka baklja padne na teren zatvareće se tribine. I to nije zbog mene, nego će to da dođe neki stranac iz UEFE. Ja moram da pitam naše navijače, da ako mi imamo 20 utakmica na našem stadiona, ako to ne budemo pratili, onda ćemo imati pred publikom imati samo 15 ili 16. Zatvorili su nam južnu tribinu, i onda istok, a ja onda moram da se borim kako da privučemo sponzore. Milijardu nekih lančanih stvari, ako neko neče da me shvati onda ćemo da će biti bolje. Ja ceo žibot želim da posvetim pažnju ljudima koji hoće da me shvate. Nikada se nisam trudio da se približim ljudima koje me ne vole. To je taj sportski duh, ta transparentnost, to je tim to je 11 igrača, on nikada nije izražen kao u fudbalu. To postoji u retko kom sportu. Moramo da naučimo da se ponašamo, Naši igrači moraju da budu jedan tim, da nemamo nikakve konsekvence, ne kao Partizanovac i da sam ja samo Partizanovac, ja moram to da kažem.

Moramo da pratimo regulative, ne pametujem ja, to je nešto što je već trebalo da dolazi. I ako ja ne budem ovde to mora da se uradi inače nećemo moći da se takmičimo. Imali smo mnogo probelma. Imamo ih i dalje. Sportski problem - moramo da rešavamo. Finansijski problem - moramo da rešavamo. Marketing - isto tako. Ne znamo kako ćemo da napunimo budžet. Ali znamo kako bismo mogli i u kom pravcu treba da idemo. I to i radimo. Probamo, ja želim ne da probam nego da ukažem i da promenimo svest i viđenje fudbala. Od ponašanja naših igrača prema sudijama, prema protivniku, od ponašanja naših navijača prema protivniku, prema institucijama, prema svima. Nas samih u klubu. Pa naš trener koji je veliki partizanovac i voli ovaj klub više nego bilo ko drugi, moram da mu kažem - Savo možda to nije u redu. I on to radi. To je osnov. Pa igrači, pa sve strukture kluba. I naravno navijači. Oni su nam jako važni. Da ne kažem najvažniji - znači igrači, stručni štab i navijači - simbioza. Oni nama daju i snagu i želju i volju da idmeo dalje. Moramo da napravimo komunikaciju.

Fudbal odavno nije sporedna stvar. Fudbal je socijalni fenomen. I ne samo to u dobro sređenim zemljama nego u svim zemljama u kojima se igra. Moramo tako da ga prihvatimo, poštujemo i pratimo nove tendencije.

Pre nekoliko dana smo imali čast da nam u goste dođe Aleksandar Čeferin, predsendik UEFA. UEFA je regulator, UEAF je krov u evropskom fudbalu, vrh fudbala i organizacija koja preko federacija utiče na klubove da se shvati šta je fudbal i u kom pravcu svi treba da idemo. To je milijardu stvari koje oni svakog dana traže. Mi to moramo da radimo ili nas neće biti.

Imali smo sjajan sastanak, ja sam u jako dobrim odnosima sa Čeferinom. Zoran Laković je godinama na bitnoj funkciji. To su ljudi koji su spremni da nam pomognu, koji nas razumeju, koji su sa ovog podneblja, ali su i ljudi koji predstavljaju evropski fudbal i oni ne mogu da budu pristrasni, ne mogu da urade nešto da nam pomognu ako se to protivi fudbalskim zakonima. Ali, šta je dovoljno - da imaju simpatiju, da nas razumeju i da nam ukažu na ono što treba da radimo.

Imao sam privilegiju da, iako nisam bio tu, da od kad je Čeferin predsednik UEAF budem na svim velikim evropskim manifestacijama. Čak sam i član jedne komisije UEFA koja ukazuje na stvari koje bi trebalo da budu noviteti.

Ja sam svestan da moramo da donosimo teške odluke. To ćemo da radimo. Isto tako moramo da budemo svesni da mormo da shvatimo šta je fudbal danas. Fudbal nije ono što je bio pre pet, ni što je bio pre deset, a kamoli ono što je bio kada sam ja igrao. To je davno prošlo vreme. I ne možemo da se vraćamo unazad. Da pričamo samo da treba da vratimo Partizan gde je nekad bio, da mu vratimo staru slavu - to moramo da uradimo. I mi smo došli da radimo. Trebaće vremena. Trebaće nam savezništvo u navijačima da oni shvate da mi hoćemo, ali da je to proces. Mislim da su već shvatili. Pokazatelj je prva utakmica. Od po hiljadu, dva ljudi došlo je 20.000. Svi su platili ulaznice, hoće da pomognu, vratile su se porodice, deca... To hoćemo. Neka sutra bude više ljudi. Neka bude neko i van stadiona. To je fudbal.

Partizan je bio klub koji je pravio igrače, da je škola funkcionisala dobro. Koliko god da smo veliki klub u okvirima naše zamlje, jesmo veliki, mi smo klub koji je istorijski osuđen da pravi igrače, da ih iskoristi i da ih plasiramo u neka jaka evropska prvenstva, da budu okosnice velikih klubova. To se desilo sa mnom, to se desilo sa Gordanom Petrićem, sa Jokanovićem, da ne pominjem sve. To se dešavalo i mora da nastavi da se dešava. Nažalost, poslednjih godina se te stvari ne dešavaju. Da je to nastavilo nekim kontinuitetom, ja verovatno ne bih danas bio ovde niti bismo o tome pričali.

Međutim, desila se ta kriza, taj vakuum, ta čudna situacija i Partizan je stao. Stao je parni valjak. To ne valja. Partizan mora da ide dalje. Mi smo tu da idemo dalje. Ja sam svestan da ćemo to uraditi da će biti pozitivnih rezultata. Ali, moram da tražim vreme. To je proces. Bilo bi fenomenalno da ja sad mogu da izvadim čarobni štapić. Nisam mađioničar, a nisam ni Sport Bili, nemam onu torbu. A sad bih voleo da jesam.

Imam primer. Kad su u Španiji objavili da sam se ja prihvatio ovog posla , tamo nisu pričali o aktuelnom klubu, nema nas, već su pričali o Partizanu iz 1966. Da protiv Reala '66. Hoću da ljudi pričaju o onome šta sada radimo. To hoćemo i možemo. I moramo. Koliko god da traje. Ne znam koliko ću ja biti tu. Možda mesec, možda šest godina. Svako ima svoj rok trajanja, pogotovo kada je fudbal u pitanju. To nemojte da imate dilemu. Ali bar dok budem tu i dok se budem bavio ovim sektorom onda ću biti prisutan, donositi odluke i ići u pravcu da nekako svima dočaram i objasnim u kom pravcu ide fudbal, šta velike fudbalske institucije očekuju od svih nas i da taj proces započne. Da krenemo nešto da radimo i da menjamo. Nećemo da pametujemo, samo ćemo da radimo. Donosimo odluke. Možda su neke popularne, a neke ne. Možda će neko reći - ovo nisi morao da uradiš. I biće u pravu. Ali, mora da se radi.

Biće toga mnogo. Raznih promena, raznih situacija gde ćemo se posavetovati sa onima koji imaju iskustva. Pa ćemo prekopirati neke stvari koje su već urađene u fudbalu. To se u fudbalu radi, veliki Real to radi. Pokušaćemo da uzmemo sa strane sve što možemo da uradimo da doprinesemo da ovaj klub ponovo stane na noge, da ponovo bude važan.

On je nama važan zato što smo navijači, ali moramo da priznamo da je fudbalski i reputaciono klub mnogo izgubio. Pogotovo kad su u pitanju takmičenja. Ne samo naša liga nego i evropska takmičenja. Nema nas, nismo prisutni, ne govore o nama.

Počeli smo da donosimo odluke. Videli ste da smo sa nekim ljudima razgovarali, pa su neki ljudi morali da odu, konkretno mislim na sportskog direktura i te neke strukture. Pa onda Omladinska škola, gomila nekih ljudi, trenera koje smo tu zatekli koji nam možda u ovom trenutku nisu potrebni. Pa onda ta neka dobra volja velikog broja naših bivših igrača koji su članovi kluba koji su u ovom teškom trenutku odlučili da pomognu i da se odreknu svojih zarada. Odlučili da nemaju čak ništa. Neki možda nisu spremni u ovom trenutku da urade tako nešto, verovatno će bito spremni. Pokušavamo da na neki način budemo jedno biće, pravi Partizanovci. Da o svemu pričamo. I ne samo da pokušamo, nego da uradimo. Ja ne volim 'pokušajce'. Ne volim reč - pokušaj, uradiću. I mi radimo. Počeli smo da radimo.

Malo ću biti opširniji. Ali da se vratim na suštinu, pokušaču stvarno da približim prvo sebe vama, a kroz vas i navijačima. Mene ljudi znaju kao bivšeg fudbalera koga su ljudi voleli. Znaju me kao bivšeg menadžera, pa kao generalnog direktora Real Madrida. Pa to sve zvuči fenomenalno. Pa me onda znaju kroz neke intervjue, ali ja hoću da me upoznaju iz prve ruke i da stvarni kažem sve što mi je na srcu. Prihvatio sam da dođem jer je ovo bila odluka srca i emocija. Imao sam milijardu ovakvih konferencija, ali emocija sada i onog dana kad sam video 20.000 ljudi na stadionu, zaigra ti srce i zato imam potrebu da pričam danas.