Gost podkasta ,,Nismo od juče’’, koji se emituje na zvaničnom jutjub kanalu Fudbalskog kluba Partizan bio je bivši fudbaler, kapiten i trener crno-belih Vladimir Vermezović.

U iskrenom dvosatnom razgovoru, podelio je bogato iskustvo uz brojne priče i anegdote, koje će sigurno biti interesantne za sve generacije navijača Partizana.

Čovek koji je u crno-belom dresu osvojio dve titule prvaka Jugoslavije (1986, 1987, dok je 1983. godine bio u vojsci) i Kup maršala Tita u sezoni 1988/1989, što je bio prvi trofej u tom takmičenju za ,,Parni valjak’’ posle 32 godine. Dva puta je sedeo na klupi prvog tima Partizana i predvodio klub iz Humske do titule šampiona Srbije i Crne Gore u sezoni 2004/2005 bez ijednog poraza.

Sa Partizanom je dogurao do osmine finala u tadašnjem Kupu UEFA 2005. godine, a iste godine desilo se i nesrećno ispadanje od Artmedije na penale, zbog čega je izmaklo novo učešće u grupnoj fazi Lige šampiona. Popularni ,,Čika Crni’’ mnogo toga je prošao u dugoj karijeri kao igrač i trener na Topčiderskom brdu.

Partizanov prvenac u 2026. godini uz brojne nedoumice

Mušterija odustala od dvojca Partizana: Ta priča je završena!

Krilo Partizana propušta Spartak

Govorio je o legendarnom saigraču i dobrom prijatelju, nažalost pokojnom, Zoranu Čavi Dimitrijeviću.

,,On je sve video, čudo je bio. Sećam se, mi u hotelu Jugoslavija pred derbi, Čavinja nema nigde, i svi se pitaju gde je Čava. Dolazi Čavinjo sa razbijenom glavom i pitamo ga šta je bilo, a Čava kaže: ,,Udario me je ćale na kvarno pepeljarom’’. Sutradan izađe na teren i bude najbolji. Takav je bio. Mislim da ne postoji čovek u Beogradu sa kojim Čava nije govorio. Tad se izlazilo u Dugu (diskoteku). Primimo platu sa premijom, on dođe stavi pare i dok gomila ne ode, ne izlazi iz Duge. Svi piju i jedu na njegov račun. Čavinjo je bio čudo’’, rekao je Vermezović u podkastu ,,Nismo od juče’’.

Setio se čuvenog penala koji je skrivio u revanš utakmici 2. kola Kupa UEFA 1988. godine protiv Rome. Italijani su slavili 2:0, prošli dalje, iako je Partizan u prvom meču kod kuće bio bolji 4:2 (pravilo gola u gostima).

,,Mislim da je to jedini penal koji sam napravio u karijeri. Onda su me optužili da sam ja to namerno uradio, a jedan je napisao u knjizi da sam namerno napravio taj penal. Da se odmah razumemo, to je stvar koja mi je obeležila karijeru i mojoj deci život. Meni je to teško palo, a mogu da zamislim njima kad su bili mali. Činjenica je da to nikad ne bih uradio jer sam tako vaspitan. Ja sam dete iz radničke porodice, ne iz prevarantske. Nikad to ne bih uradio Partizanu, jer je mene Partizan vaspitavao i na kraju krajeva ne bih uradio Momčilu Vukotiću. Znao sam ga skoro ceo život, stanovao je vrata do vrata sa mojim stricom’’.

Nenad Stojaković poručio; Jači smo, bolji smo… ne damo se!

Demba Sek magijom doneo pobedu: Partizan pokazao mane, ali i karakter 

Prepričao je zanimljivu anegdotu sa zimskih priprema, kada je bio šef stručnog štaba ,,Parnog valjka’’.

,,Pred doček srpske Nove godine rekao sa Marku Vjetroviću da rezerviše Ajriš pab na Zlatiboru, kako bi se ekipa provela to veče. Momcima ništa nisam pričao, sve dok posle večere nisam saopštio Saši Iliću, kao kapitenu, da odu u zakupljen lokal i da imaju vremena do jedan sat iza ponoći. Uz napomenu da je ujutru u devet časova trčanje na trim stazi, a da će biti merenje pre početka treninga. U jedan iza ponoći mi zvoni telefon, na displeju piše Adi Nađ. Kaže: ,,Šefko, ovde se malo zaletelo, možemo li da ostanemo do dva?’’ Kažem da nije problem, ali da je trening u devet. U dva me zove ponovo Nađ: ,,Može li do tri?’’ Ni to nije bio problem. Eto ih u četiri u hotelu. Ujutru, pre doručka, svi mamurni dok im se vadila krv, ali na trim stazi, za dva sata koliko je trajalo trčanje, reč nisu progovorili, iako su bili izloženi naporu po ledu i snegu. Kad je kondicioni trener Dejan Ilić očitao rezultate bio je zapanjen: ,,Vlado, ne možeš da veruješ, ovo je bio najbolji trening za dve godine koliko merimo rezultate, svi su bili u zoni u kojoj je trebalo da se nađu’’. Onda sam se ja našao u problemu, ako im to saopštim biće: ,,Šefe, pogledaj kakvi su rezultati, kad se vratimo za Beograd, idemo malo na splavove’’.

Ističe da finansijka kriza u Humskoj traje još od sezone 2012/2013, njegovog drugog mandata na klupi prvog tima crno-belih. Osvrnuo se na detalj koji je prethodio meču grupne faze Lige Evrope u Milanu između Intera i Partizana.

,,Pred svaku utakmicu imali smo lagano razgibavanje, ali računao sam da smo došli u centar svetske mode, u Milanu, zato sam pozvao Saleta Ilića i rekao mu da nema trening, nego da se jutro iskoristi da igrači odu u šoping, da prošetaju gradom, popiju kapućino. Posle deset minuta se vratio i kaže mi: ‘Mi ne bismo u grad, nemamo para, nismo primili plate, nije bilo ni premija, igrači nemaju pare da otvore mini bar u sobama’. To je bila 2012. godina, a mi pričamo o krizi Partizana 2026. To je krenulo mnogo ranije, samo se dobro krilo’’, pa se na tu konstataciju nadovezao emotivnim izlaganjem:

,,Dođe mi čovek koji radi na održavanju terena, nisu bile nacrtane linije za trening, pitam ga gde, a kaže mi da putuje iz Obrenovca i da mora na svakoj stanici autobusa da izađe kako bi proveravao da li će da uđe kontrola, jer mu klub nije platio markicu za prevoz. Osim toga, dve godine nije mogao da odvede dete kod lekara, jer nije bilo pokriveno zdravstveno i socijalno osiguranje. Govorimo o tome da ne plaćaju igrače, a šta je sa onih 80 ljudi zaposlenih na stadionu i u Zemunelu. Na te ‘male’ ljude smo zaboravili, oni su iza scene. Nije veliki problem što igrač ne dobije 10.000 ili 15.000 evra, nego što taj radnik ne dobije 80.000 dinara! A isto voli Partizan’’, naglasio je Vermezović.

Dotakao se i zanimljivih detalja iz legendarne revanš utakmice 2005. godine u Ukrajini protiv Dnjepra, nakon koje se Partizan plasirao u osminu finala Kupa UEFA zahvaljujući pogotku Miroslava Radovića par minuta pred kraj meča.

,,To je bila najjača scena na utakmici. Nekih 10, 15 minuta pre kraja, Mire igra tu po desnoj strani ispred klupe. Ja stojim na parčetu trave od aut linije do staze jer je tu grejanje. Toliko je bilo hladno, ne mogu da ti opišem. Na klupi su se smrzli, Paćku (Blagoje Paunović) se sve skupilo na brkovima, onaj sneg, ne može da progovori čovek, koliko je hladno bilo. Ja stojim gde je grejanje jer mi je hladno da sedim na klupi. Stojim na liniji, a Simon (Simon Vukčević) u krug i Mire pored mene, malo ispred. Kažem Simonu: ,,Simone, Simone, reci Miretu da mu je ovo poslednja utakmica za Partizan’’. Simon gleda u mene, pa u Mireta, a Mire gleda u mene, stoji pored i njemu ništa ne govorim’’.

Celo gostovanje Vladimira Vermezovića u podkastu ,,Nismo od juče’’ pogledajte ovde.

Bonus video