Da li ste možda čuli ili negde pročitali da golman u nekoj evopskoj ligi mlađih kategorija ostane nesavladan u čitavoj jesenjoj sezoni? Mislite da se takav nije rodio? Ma, rodio se, zove se Aleksandar, preziva Vulić, ugovorom, profesionalnim ugovorom vezan za Inđiju. Hajde da ga pobliže upoznamo.

Vulić je rođen 8. juna, 2001. godine u Čačku, fudbalom počeo da se bavi u Borcu, bio bek, zatim čuvar mreže, pa opet bek, da bi se kasnije vratio na crtu i skrasio na tom mestu. Sezona za sezonom, prođe ih šest, Vulić postade šesnaestogodišnjak, a onda…Poziv sa Karaburme, selidba u OFK Beograd. Šta je dalje bilo, neka, za Sport Klub, svedoči glavni akter ove priče…

„Bitan, verovatno i najvažniji trenutak u mojoj karijeri, mnogo sam naučio na Omladinskom stadionu, pod komandom Darka Mladenovića, trenera golmana. Zaista sam značajno napredovao, branio za mlađe omladince, osetio da mogu da napravim nešto ozbiljno u fudbalu, nije me slučajno šef Dejan Simić povukao sa sobom u Grafičar, u našem društvu nalazila su se još četvorica mojih vršnajaka iz OFK Beograda… Korak po korak, uđosmo u Kvalitetnu lige Srbije, videla me Zvezda, otišao sam na crveno-beli deo Topčiderskog brda, trenirao kao pas, borio se kao lav… Uzalud. Jedinica je ostala na Katićevim leđima. Raskrsnica. Šta sad? Na koju stranu? Od svih poziva, najviše me zaintrigirao razgovor sa Aleksandrom Kocićem, bivšim golmanom Vojvodine i Crvene zvezde, jugoslovenskim reprezentativcem, koji je tada radio u Inđiji. Došao na ptobu, prošao probu. I, odlučio da potpišem za Inđiju, niz stvari, toliko bitnih za golmana, naučio od Kocića… U Ligi omladinaca, drugoj po rangu, nijedanput nisam vadio loptu iz mreže, a, iza mene su 15 prvenstvenih i dve prijateljske utakmice“, otkriva Aleksandar Vulić, visok 203 centimetra.

Povezano:

Srpski izum: Na teren dva puta za 43 sata!

Superliga Srbije

18. dec 2020 10

Superliga Srbije

18. dec 2020 10

Inđijina gol razlika 52:3, ta tri gola primljena su, eto, u Vulićevom odsustvu, u duelu sa Radničkim iz Sremske Mitrovice (tog dana bio rezerva u seniorskom pogonu, na gostovanju Novom Pazaru), tabela izgleda ovako: Inđija 41, Vojvodina 39, Radnički SM 26 bodova… Pritom je Inđija u oba meča nadvisila Vojvodinu (1:0, 2:0).

„Na najvećim iskušenjima bio sam u Pančevu, protiv Železničara, to je moja, bez dileme, najbolja utakmica ove jeseni, skinuo sam četiri zicera, Inđija je slavila pogotkom u 85. minutu… Lepe uspomene. Za kraj mog druženja sa Inđijom.“

Šta hoćete da kažete?

„Podneo sam zahtev za raskid ugovora na štetu kluba, pet meseci nisam primio platu. Odlazim. Definitivno. Da, odlazim, razočaran, pre svega, uslovima u Inđiji, nebrigom rukovodtsva za omladinski pogon, nikada, recimo, nisam video nekoga iz Uprave na našoj utakmici, a, tokom leta dovođeni su istrošeni igrači, neki su i na pozajmicama, njima se verovalo više nego nama. A, Inđija među omladincima ima najubojitijeg strelca Lige, mislim na Milenka Mijatovića, koji je postigao 22 gola, potom i na kapitena, vezistu Damira Avramovića, na kraju i na mene, zašto da budem lažno skroman… Svako, ipak, vodi brigu o sebi, što se mene tiče, upisao sam šest mečeva u ulozi rezerviste na klupi prvog tima, reč je o susretima sa Partizanom, Radnikom, Novim Pazarom, Spartakom, Proleterom i TSC. Ne vidim perspektivu u Inđiji, dosta mi je više i treniranja i igranja utakmica po selima, na terenima gde se zglobovi izvrću kao od šale, znam da zaslužujem bolje, više. Možete samo da zamislite kako me je svojevremeno prijatno iznenadio Tonči Gabrić, nekad poznati golman Hajduka, želeo je da radi sa mnom, da dođem u Split, pominjao i mogućnost da čak i on provede neko vreme u Srbiji, ali, sve ovo što se dešava sa koronom poremetilo je planove. Gabrić? Uticao na formiranje Subašiča, Livakovića… Doprineo da Grbić izraste u reprezentativca, letos je, podsetiću, pomenuti golman zagrebačke Lokomotive u višemilionskom transferu postao član madridskog Atletika. Zahvaljujem se na lepim rečima i Slobodanu Janjušu, bivšem istaknutom čuvaru mreže sarajevskog Željezničara… Svima hvala koji misle na mene. Oni su podstrek da ostvarim u fudbalu sve što sam zamislio.“

Zadovoljan odličnom saradnjom sa Željkom Radoševićem u Inđiji, usmeren i na dodatni rad sa Sašom Todićem u Novom Sadu, brojni stručnjaci ističu: Vulić je pravi komandant odbrane, priča, vodi saigrače, izlazi na centarušteve i redovno pobeđuje, brz za dvometraša, odlikuje ga i super refleks, sjajan u pozicijama jedan na jedan, ima fantastičan degažman, od šesnaest do šesnaest… Lepo. Baš lepo. Za uzlet karijere. Nekoga ko navija za Ajaks, zaljubljenika u sve ono što su pred golom činili legendarni Viktor Valdez i Edvin van der Sar, očaranog kvalitetima Marka Andrea ter Štegena…

„Čuvar Barselonine mreže je, po mojoj oceni, najkompletniji na planeti, ne pametuje, uvek je pouzdan, zlata vredan“, ističe Vulić.

Iz porodice okrenute sportu, otac mu se bavio košarkom, trenirao u FMP dok se školovao u Beogradu, brat Veljko, student Filološkog fakulteta, takođe je važio za talentovanog u igri između dva obruča, napustio košarku zbog povrede kolena… Oni su svoje rekli u, objektivno, amaterskim pokušajima. Red je na Aleksandra, profesionalca.

„Ako se ljudi interesuju… Ma, interesuju se, naravno. Hoću da branim negde u elitnoj ligi, verujem u sebe, pun sam samopouzdanja, otisnuo bih se u inostranstvo, da pokažem i dokažem ko sam“, zaključio je Aleksandar Vulić za Sport Klub.

O njemu će se tek čuti. Izvesno.