Fudbalska marka u zemlji koja se delila i podelila. Poseban, drugačiji, uporan, vredan, radan, perfekcionist u svemu čega se dohvati, neverovatno zanimljiv. Slavljen u igračkim i funkcionerskim vodama. Zlatko Zahović.
Nadaleko poznat i van prostora kojima je najviše pripadao (Slovenija, reprezentativac 80 puta, prvotimac beogradskog Partizana), zarađivao u Portugaliji (Gimaraeš,Porto, Benfika), Grčkoj (Olimpijakos) i Španiji (Valensija, igrao u finalu Lige šampiona i, na penale, izgubio od Bajerna), uvek rado, rado viđen gost.
Otud je, uz svu preporuku, koju je pred nos nametnula njegova izuzetna karijera, u ovdašnnjim medijima zaokružen kao glavni kandidat za mesto novog sportskog direktora u „novom“ klubu iz Humske 1, premda, aktuelna, privremena uprava Partizana ističe da zasad nema potrebe da se bavi tom problematikom („tu su Peđa Mijatović i Danko Lazović“).
I da jeste, i da nije u ovom trenutku podvučen crvenom olovkom, svejedno, Zahović je neko. I ne samo neko, on je i nešto. S njim razgovaramo. Danas. Za Sport Klub. Direktorovanje nije jedina tema. Ima raznih tema.
Najpre ono što je najaktuelnije: Dogodile su se tektonske promene na crno-belom delu Topčiderskog brda, smenjeni su dojučerašnji čelnici, Vi ste, gospodine Zahoviću, odmah, zbog ranijih, sjajnih rezultata sa Mariborom i dva plasmana u Ligu šampiona, pali na pamet srpskoj sedmoj sili, možda i zidovi na Partizanovom stadionu imaju uši, ko zna?
Krajem proteklog vikenda ste, kratko, za slovenačku „Ekipu“ izjavili kako je bespredmetno komentarisati, ali i da je čast što vas mediji vide kao jednog od kandidata?
„Šta je bitnije od svega? Partizanov voz krenuo je sa stanice! To je vest nad vestima, ohrabrujuća za pristalice velikog kluba… Desetine, ma, stotine ljudi iz raznih krajeva Evrope me zvalo, interesuju se, drago im je, dižemo se, oseća se dobra atmosfera, preko noći je uplovila pozitivna energija, uspravićemo se, ne sumnjam, bićemo zadovoljni. Kad? Za sve je potrebno strpljenje. I vreme. Sa takvim kredibilnim i imenima u rukovodećem aparatu, svaki potez je lakši, dakle, izvodljiv. Peđa i Danko uz predsednika Ljajića, garant da će se Partizan vratiti na stare, dobre staze. Svima je, verujem, jasno da tek sad, posle početne euforije i tapšanja po ramenima, sledi posao, slede veliki izazovi, čini mi se da je kompletna ekipa več pokrenuta, navijači su na svojim mestima, gledao sam utakmicu protiv Čukaričkog, klub se probudio.“
I:
„A, što se mog eventualnog, u medijima pominjanog angažmana tiče, dopuniću ono što sam ranije rekao: nisam pričao ni sa kim iz novopostavljenog rukovodstva, niko me nije zvao, prema tome: nema osnova za neko širenje priče po tom pitanju.“
Marko Nikolić za SK: Partizanu ne reci „ne“
Saša Ilić: Posle kiše uvek dođe sunce
Okarakterisani ste kao jedan od najzagriženijih simpatizera Partizana, sposobni da zajedno sa pominjanim imenima donesete preokret u fudbalskoj sekciji, sve za boljitak Partizana?
„Ljubav, ljubav, ljubav… Da, volim Partizan, ne moram stalno da ponavljam, zna se da ga volim, mnogi ga vole i ne busaju se u grudi, što je ispravno. Nastavak vaše konstatacije ne bih komentarisao, red je samo da se zahvalim na lepim rečima.“
Lepo je bilo i kada je predsednik Rasim Ljajić ubedio Peđu Mijatovića da sarađuju na oporavku Partizana?
„Peđa? Najveće ime Partizana. Ponos. Direktor u Evropi, direktor slavnog Reala. Nismo ni svesni koga smo dobili, stigao je autoritet, s njim i optimizam. Na radost Partizana. Peđa je institucija, Željko Obradović je institucija. Divno. Bravo!“
Obradović u „igri“, dugo ste vezani za košarkaše Partizana, godinama, s prijateljima iz rodnog Maribora, dolazite u Beograd da bodrite crno-bele, u startu ste putovali privatnim automobilima, zatim se preselili u kombi taksi?
„Odustao sam od kombija i vratio se svom četvorotočkašu, promenilo se vreme, sad su članovi moje porodice u ulozi saputnika, kupio sam pet sezonskih karata, sedimo i navijamo u prvom redu iznad klupe gostiju, odgledali smo oba ovosezonska meča u Evroligi, sa narednog, trećeg, izostajemo, čeka nas put u Poljsku, idemo kod sina Luke, koji tamo igra fudbal i uskoro, 15. novembra slavi 29. rođendan. Posle toga, sve po starom, napred Partizan.“
I u nedelju je bilo razloga za slavlje?
„U kućnoj, fantastičnoj atmosferi obeležili smo rođendan jedne od mojih naslednica, napunila je 27 leta, ona mlađa je petnaestogodišnjakinja… Satima smo uživali, porodica je zakon.“
Sveži ste, puni života, doduše u ranim peedesetim to je i očekivano?
„Da kucnem u drvo… A nije bilo tako, plašio sam se…“
Zašto?
„Išao sam prošle godine na operaciju kolena, onda me napala nekakva bakterija, bilo je povuci-potegni, svašta je tih problematičnih dana prolazilo kroz glavu, izvukao sam se, oporavio i evo me, opet živim fudbal. I košarku. Partizanovu“, otkrio je Zlatko Zahović (53) za Sport klub.
Srećno, gde god bio!
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare