Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Šta se to suštinski značajno dogodilo da srpski fudbal u godini najvećeg uzleta surovo padne između konopaca realnosti, očekujući završni udarac dželata i povratak u sivilo svakidašnjice?
Nije jednostavno odgovoriti na naoko jedno od običnih pitanja srpske fudbalske moderne.
Povezano
Iz provizornog razloga – srpski klupski fudbal našao se gde mu nije mesto, među 11 najboljih liga Evrope. I zato danas Braga, Olimpijakos, APOEL, pa i Nordšjeland, čija pozicija upravo treba da bude objektivan reper dometa emisara Srbije na kontinentu, izgledaju kao supersonični avioni, spremni da uzlete sa srpskih pista. Budimo realni, i nihova mesta, čast Bragi, teško se mogu smestiti u evropski prosek.
Ozbiljne analize, ipak, traže mnogo više od konstatacije aktuelnog stanja. Navikli smo na šarene priče o svakojakim čudima i nemuštim iluzijama, pa često i obična deskripcija realnosti izgleda kao jeres. A, ne bi smelo tako da bude. Iz objašnjivog razloga – samo istina može da obezbedi korak napred.
Istina je danas da srpski fudbal u istorijskoj 2023. beleži možda i rapidan, istorijski, pad. Ne zbog sedam poraza u osam evropskih iskušenja, već u objektivnoj konstataciji da slika u domaćem fudbalu nije dobra. I da – slobodna je prognoza – pad tek treba očekivati. Aktuelno stanje, umesto kapitalizacije velikog iskoraka napred, jačanja klubova, lige, imidža, nudi sve suprotno. I rezultatski neuspesi leta 2023. logična su posledica nebrige sportskih radnika za nukleus domaćeg fudbala – klubove i takmičenje. Samo benigna vrpca oko vrata. U praksi, situacija je sasvim složenija, na nivou maligniteta.
Oko deset tačaka valja razviti priču kako je godina velike nade izgubila smisao i razvejala priču o fudbalskoj Srbiji na drugu stranu. Ozbiljno upozoravajuću.
Nespremnost za Evropu
Srpski klubovi, svi do jednog, nespremni su dočekali evropska takmičenja. Zanimljivo, većina je i sa oslabljenim igračkim kadrom uplovila u kvalifikacije. O vrednosto prošlogodišnjeg i aktuelnog Partizana može da se spori, ali…
Vojvodina je debelo zakasnila, TSC izgubio dragoceno vreme, Čukarički bez najboljeg strelca dočekao start UEFA takmičenja. Partizanovo urušavanje permanentno traje i izlazi iz okvira teze o nespremnosti. Improvizacije su brzo plaćene – sa sedam poraza u osam utakmica.
Valja i uložiti, ne samo prodati
Aktuelni UEFA koeficijent zatražio je od fudbalske Srbije ultimativno prestrojavanje. Valja i uložiti u ekipu, ne samo prodavati.
Ulaskom značajneg novca u klupski fudbal, automatski se nametnuo zadatak i jačanja vrednosti tima. I ne do sada poznatom metodom školovanja talenata, na duže staze, već angažovanjem iskusnijih i fudbalera spremnijih da reprodukuju dobre rezultate u Evropi i Srbiji.
Takvu liniju sledila je Crvena zvezda, donekle i TSC, ali sa vidnim zakašnjenjem. Ostali, ne samo učesnici u Evropi, zaslužuju „jedan“! Zato je i Mocart bet Super liga lošija nego lani. Ima li ozbiljnog objašnjenja za ovu, neospornu, činjenicu?
Dvojne registracije
Povratak pravila o dvojnim registracijama direktan je udar na srpski klupski fudbal.
Povezano
Nema razloga za jeftine ustupke najjačim klubovima, spremnim da šire mrežu u prvoligaškom rangu. Nije tajna, sporan propis, uz amin vrha Fudbalskog saveza Srbije, donet je na zahtev i u interesu Crvene zvezde.
Sa dvojnim registracijama, već od ovog leta, dobili smo sporna takmičenja, dodatnu kvotu klubova bez „ukusa i mirisa“, običnih satelita, naviklih da se šlepaju iza tutora. Zato i prvoligaško takmičenje, nekad baza domaćeg fudbala, nema težinu ni blizu ozbiljnosti.
Pravilo o strancima
Volšebno usvojeno pred početak sezone, pravilo o strancima zapucalo je u noge domaćeg fudbala.
I možda ne bi bilo toliko u praksi loše da barem učesnici u evropskim takmičenjima nisu našli za shodno i „ad hok“ iskoristili novi zakonski okvir za angažovanje kompetitivnih pojačanja iz inostranstva.
Za budžete, obezbeđene od sponzora i Evrope, nisu veliki izdaci fudbaleri sa godišnjom platom do 100.000 evra. Prosečni stranci, ipak, ne mogu da budu nosioci razvoja ozbiljnih ekipa i planova o jačanju kluba.
Fijasko struke
Trenerska struka, ovih dana, nalazi se na najnižim granama. Srozani do nivoa nipodaštavanja i nepoštovanja, srpski fudbalski stručnjaci nestaju u kovitlacu nerešenih odnosa. Menjaju se često i bez razloga, bez obzira na rezultate rada i bodovni učinak.
Kako drugačije objasniti podatak da su posle četvrtog kola smenjena četvorica trenera. Od njih, dvojica su stigla letos. Ako nisu valjali, gde je odgovornost ljudi na čiji predlog su angažovani? O tome nema zbora, treneri mogu da promene dva kluba u sezoni, klupski vlastodršci da menjaju koliko hoće! Stara je istina da bez zdravih i trenera od integriteta fudbal ne može dalje.
Postoji konsenzus oko ovog problema, ali ne i želje da se reši!
Erozija sportskih radnika
Srpski klubovi i danas, uglavnom, posluju vođeni od ljudi sa minimum sportske odgovornosti. Poslednjih godina pročićeno je i ono malo ljudi, spremnih da razmišljaju svojom glavom, čuvajući integritet kluba u kojem rade.
Domaće teme
Pojam sportski radnik, iako temelj zdravog fudbala, izgubio je smisao. Više nema spremnih, ni kadrih, da donose odluke sa projektovanim pozitivnim rezultatima. Srpska kuća fubala donosila je poslednjih godina i nekoliko dobrih odluka, suzila prostor za trgovinu, imala ideju i o revolucionarnom smanjenju broja učesnika u Super ligi, ali… Često pod uticajem politike morala je da se povuče. Zato ne čudi što su, u međuvremenu, mnogi ljudi pobegli iz najpopularnijeg sporta.
Kako godine prolaze, nepopularni trend sve je očigledniji. A, u fudbal ulaze ljudi skromnijih kapaciteta. Jasno je da u postojećim okolnostima, s novim sastavom, Srbija ne može napred.
Oseka talenata
Srbija više nije zemlja fudbalskih supertalenata. I vreme je da se suoči sa ozbiljnom istinom – nekad velika fabrika izgubila se u modernom vremenu. Jasna ograničenja, status zemlje van Evropske unije, u dobroj meri revidiraju potencijalne transfere u inostranstvo.
Sastav mlade reprezentacije, ipak, najbolji je lakmus papir aktuelnog stanja. Poslednjih godina provlači se teza o skromnog sastavu i fudbalerima bez značajnije minutaže, pogotovo u evropskim klubovima. Srbija je upisala četiri milionska transfera ovog leta, po prvi put, na listi prodaja, većinski se nalaze klubovi van trojke šampionskog pedigrea.
Tanka lista sudija
Sudijska škola nalazi se u slobodnom padu. Sa izvesnom projekcijom – uskoro sledi opako otrežnjenje.
Iza Srđana Jovanovića, sudije elitne kategorije, nema arbitra spremnog da se uhvati u koštac sa izazovima velikih evropskih utakmica. I trenutno najbolje kotirani srpski arbitar nalazi se na „tankom ledu“ UEFA, posle martovske utakmice Engleske i Italije. Izuzev Miloša Milanovića, u potencijalu nema spremnog arbitra da nastavi ka elitnoj grupi. O stazi Milorada Mažića i putu Srđana Jovanovića sada je već iluzorno pričati.
Stare navike
Srpski klubovi nisu spremni da promene matricu poslovanja. Nespremni za izazove 2023, svi do jednog, krahirali su u julsko-avgustovskim izazovima UEFA takmičenja. Sa starim navikama, opšte neodgovornosti i podaništva, nema napretka.
Većina, oslonjena na budžetska sredstava poreskih obveznika, posluju bez minimuma odgovornosti. Srozavanje Partizana do uništenja, defilei u prelaznim rokovima nalik prometu na frekventnim autobuskim stanicama, serijski feleri bez želje za korekcijama, dobro su protresli domaću scenu. Godina povratka na evropsku scenu i značajna sponzorska sredstva podigli su letvicu očekivanja i odgovornosti. Ne i način rada srpskih klubova.
Dominacija jednog kluba
Mocart bet Super liga ima apsolutnog vladara – Crvenu zvezdu. Dominacija jednog kluba, ma kako se zvao, nikome dobro nije donela.
Usput, u poslednje vreme iskristalisala se ideja da je pobeda nad šampionom – nedozvoljena. U srpskoj javnosti kruže svakojake teorije, ali podaci da Zvezda od 27. oktobra 2021. nije izgubila i da su od poraza protiv Voždovca, maja 2017. i gubitka titule, crveno-beli svega pet puta pognutih glava napustili teren u superligaškim utakmicama, jasno definiše moć kluba iz Ljutice Bogdana. Usput, još jasnije, nemoć ostalih pratilaca.
Bez jakog takmičenja – nema dobrog fudbala u Srbiji.
Ovog puta ostavljamo po strani sistemske anomalije – nemogućnost smanjenja broja superligaša, jer Andrićev venac ne dozvoljava, ili dugo čekanu privatizaciju sa neizvesnim ishodom – ostaje utisak da srpski fudbal u istorijskoj 2023. funkcioniše po starim prinicipima, sa ljudima nespremnim da kapitalizuju 11. mesto na UEFA listi…
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare