Pre tačno dva meseca Zoltan Sabo je dao intervju u serijalu u kome se govori o srpskim sportistima mađarskog porekla. Kao nekadašnji vrhunski fudbaler pričao je o svojim počecima, igranju za Vojvodinu i Partizan, osvajanju Azije u dresu južnokorejskog Suvona, uživanju na Kipru, neslavnom završetku karijere u Beočinu, prvim trenerskim koracima, velikom uspehu sa TSC-om, saradnji sa Mađarima i ljubavi prema rodnom kraju. Zoltan Sabo je preminuo danas u 58. godini.

Kao što je prošle sezone TSC iz Bačke Topole postao hit fudbalske Superlige, tako je i šef stručnog štaba Zoltan Sabo polako rastao u jednog od najcenjenijih mladih trenera u Srbiji. Tiho i nenametljivo, baš kao što je i kao igrač nepremetno, bez velike pompe, napravio zavidnu karijeru.

Preminuo Zoltan Sabo

Srbija - Super liga

15. dec 2020 16

Srbija - Super liga

15. dec 2020 16

Sivić za SK: Dragi, dobri Zoltan, ljudina!

Fudbal

15. dec 2020

Fudbal

15. dec 2020

Krenuo je iz malog mesta, naselja Svetozar Miletić, smeštenog u severozapadnom delu Bačke, u podnožju Telečke zaravni.

Danas stanovnici ovog živopisnog mesta mogu da budu ponosni na svog Zoliku, kao što se decenijama ponose legendarnim rvačem Stevanom Ištvanom Horvatom i gimnastičarkom Terezom Kočiš.

Selo Svetozar Miletić povezuje Sombor sa Suboticom, ali je Zoltan krenuo malo drugačijim smerom. Njega je fudbalska karijera vodila do obližnje Kule, zatim Novog Sada i Beograda, a odatle na put oko sveta.

Vojvodina i Partizan poseban pečat

Poseban pečat u njegovoj karijeri predstavljaju Vojvodina i Partizan.

„Ta dva kluba su ostaviila na mene jedan veliki utisak i stvarno sam tu proveo mnogo lepe godine. U Vojvodini sam se afirmisao kao igrač, proveo četiri nezaboravne godine, od ‘92. do ‘96. Doveo me je tadašnji sportski direktor gospodin Milorad Kosanović, trener je bio pokojni Jova Kovrlija. Ušao sam u jedan ozbiljno organizovan klub, mada je to bila teška godina pošto su nam tad uveli sankcije. Nismo mogli da igramo u Evropu, samo domaće prvenstvo, ali tu sam stasao kao igrač, imao sam izuzetne saigrače. Posle Jove Kovrlije trenersku palicu preuzeo je Kosanović, iz direktorske fotelje se preselio na teren. Poslednje godine je trener bio Đoko Hadžijevski…

Posebno je izuzetna bila treća godina, kad smo bili jesenji prvaci. Malo je falilo da pomrsimo račune Zvezdi i Partizanu. Nismo izdržali do kraja, ali to je bila sjajna generacija, da pomenem Govedaricu, Šaulu, Kocića, Samardžića, Pantelića… jedna plejada sjajnih igrača, posle su svi napravili izuzetno lepe karijere u inostranstvu„, pričao je Zoltan Sabo.

Tri trofeja sa crno-belima

Sa Partizanom je dva puta bio šampion i jednom pobednik nacionalnog kupa.

„Nakon isteka ugovora sa Vojvodinom ‘96, prešao sam u Partizan na poziv Tumbakovića i sa Partizanom sam osvojio dve šampionske titule i jedan kup. Proveo sam četiri godine među crno-belima i veoma sam ponosan na to. Osvojio sam tri trofeja i to mi mnogo znači. Imali smo sjajne generacije, pogotovo prve sezone kad smo imali Ćirića, Čakara, Saveljića, Kralja… Osvojili smo ubedljivo prvo mesto, bili dominantni, dobili smo i tri Večita derbija, sve je bilo prelepo. I naredne tri sezone su bile dobre mada me je početkom treće godine zadesila povreda ukrštenih ligamenata na utakmici u Batumiju, u Gruziji. Na žalost morao sam na operaciju i propustio sam veći deo te sezone.

Ali posle sam se vratio, poslednje godine pod komandom Ješića ponovo smo igrali dobro. Tu su isto bili sjajni saigrači kao Vladimir Ivić, Kežman, Saša Ilić je tu već stasao kao predvodnik te ekipe… Generalno, proveo sam fenomenalne godine u Partizanu. I dan danas imam puno drugara s kojima se čujem i na to sam jako ponosan.“

Sa tugom i nevericom smo jutros primili vest da nas je napustio naš bivši igrač, a do juče i dragi kolega, šef stručnog štaba TSC Zoltan Sabo. Neka ti je večna slava i hvala! pic.twitter.com/7VvUIXxHzJ

— FK Partizan (@FKPartizanBG) December 15, 2020

Dva puta pokorio Aziju

Partizan: Prvak Jugoslavije (1997, 1999), Kup Jugoslavije (1998).

Suwon Samsung Bluewings: Liga šampiona Azije (2001, 2002), Superkup Azije (2001), Liga kup J. Koreje (2000, 2001), Superkup J. Koreje (2000).

AEK Larnaca: Kup Kipra (2004).

Igrač utakmice na rođendan

Zoltan može da se pohvali i međunarodnim uspesima. Sa južnokorejskim Plavim krilima dve godine uzastopno je osvojio Ligu šampiona Azije.

„Jeste, Suvon Samsung Bluvings. U to vreme bila je to najbolja ekipa u Južnoj Koreji. Posle Partizana sam tamo otišao da igram i stvarno sam upao u jednu sjajnu ekipu, igrala je Azijsku Ligu šampiona i dve godine zaredom smo je osvojili. Zanimljivo je da sam u tom jednom finalu 2001, baš na moj rođendan, gde smo pobedili japansku ekipu Džubilo Ivata 1:0, bio proglašen za igrača utakmice. To je bio vrhunac moje karijere, jedna jako lepa uspomena. Moram da kažem da smo osvojili i dva azijska Superkupa što je isto jako bitno. Azijska Liga šampiona je jako teška, ima puno putovanja, ali uspeli smo da napravimo sjajne rezultate.“

Put ga je dalje vodio u u japansku Avispu iz Fukuoke, mađarski Zalaegerseg i na kraju kiparski AEK iz Larnake sa kojim je osvojio Kup Kipra.

Završio karijeru kao Zidan

Po povratku iz inostranstva igrao je za Mladost iz Apatina i Cement iz Beočina, gde je 2008. godine završio fudbalsku karijeru. Slično kao Zinedin Zidan.

„Eto, završio sam u Beočinu možda malo i neslavno pošto sam u poslednjoj utakmici u karijeri dobio crveni karton. Jeste da me to upoređuje sa Zidanom, što se tiče crvenog kartona, ali nisam baš na najlepši način završio karijeru„.

„U Larnaki sam proveo možda i najlepšu godinu u inostranstvu. Kipar je sjajna zemlja, uživao sam i u fudbalu i u životu, vreme je izuzetno lepo, kupaš se na svakom koraku i baš mi je prijalo… Uspeo sam da osvojim Kup sa AEK-om, koji je važio za prosečan klub na Kipru. Mislim da je to do dan danas njihov najveći uspeh. Bila je to sjajna sezona za mene, postigao sam i šest golova iako kao odbrambeni igrač nikad nisam davao puno golova. Zato kažem da sam se izuzetno lepo osećao tamo i zavoleo Kipar za ceo život“.

Neshvatljivo… Počivaj u miru, šefe…

Felfoghatatlan… Nyugodj békében, mester… #fktsc #szabózoltán pic.twitter.com/xS1JJhJ7xQ

— FK TSC (@FK_TSC) December 15, 2020

Rivali na terenu i na klupi

Zoltan Sabo je posle igračke karijere ušao u trenerske vode. Doživeo je mnoge lepe trenutke, između ostalog da nekadašnje fudbalere i rivale sa terena ponovo sretne, ali u novim ulogama.

„To je izuzetno interesantno. Dejan Stanković, Savo Milošević, koji sad više nije trener Partizana… Bili smo rivali na terenu, sad smo rivali pored terena kao treneri. Lepo je to iskustvo. Drago što su ostali u fudbalu, što su se prihvatili ovog ne baš lakog posla. Želim im puno sreće u daljim karijerama. Dobro, Savo trenutno nije trener, ali nadam se da će ponovo u trenerske vode.“

Zoltan Sabo je kao trener, što samostalno što kao asistent, radio u mađarskom Kečkemetu, Radničkom iz Sobora, Hajduku iz Kule, Vojvodini, bugarskom Liteksu, Donjem Sremu, novosadskom Proleteru i Jagodini.

Sve do pre tri godine kad je stigao u Bačku Topolu. Prvo kao sportski direktor, a onda i trener.
Njegov dolazak poklapa se sa istorijskim uspesima TSC-a. Klub iz Bačke Topole je za izuzetno kratak period prošao put od Prve lige, preko elitne Superlige do izlaska na evropsku scenu.

Karijera za ponos 

Karijera (igrač): Jedinstvo Svetozar Miletić (mlađe kategorije), Radnički Sombor ((mlađe kategorije), Hajduk Kula (1991–1992), Vojvodina (1992–1996), Partizan (1996–2000), Suwon Samsung Bluewings (2000–2002), Avispa Fukuoka (2002), Zalaegerszeg (2003), AEK Larnaca (2003–2004), Mladost Apatin (2004), Cement Beočin (2005–2008).

Karijera (trener): Kecskemét (asistent, 2007–2009), Radnički Sombor (2009–2011), Hajduk Kula (2011–2012), Vojvodina (asistent, 2012), Litex Lovech (asistent, 2013–2014), Donji Srem (asistent, 2014–2015), Vojvodina (asistent, 2015), Proleter Novi Sad (2016), Jagodina (2016), Proleter Novi Sad (2016–2017), TSC Bačka Topola (2017–2020).

Izvanredna jesenja sezona

„Pa jeste, pre tri godine i malo više, kad sam došao u Bačku Topolu kao sportski direktor i kad smo krenuli u ovaj projekat, stvarno nisam razmišljao o tome da ćemo tako brzo doći do ovih rezultata. Sve je krenulo još iz Druge lige, te prve sezone bili smo četvrti, pa sledeće u Prvoj ligi krenuli izuzetno dobro i na kraju nadmoćno osvojili prvo mesto. Plasman u Super ligu je došao kao plod dobrog rada, ali nismo znali tačno šta nas očekuje u elitnom rangu. Znali smo da imamo dobru ekipu, ali nismo znali koliko dobru, jer ipak ima razlike između Prve i Superlige. Međutim, prve utakmice su pokazale da možemo da pariramo svim ekipama u Srbiji.

I onda je krenula ta izvanredna jesenja sezona. Na proleće smo isto dobro krenuli i onda se desila korona, ta epidemija je, da kažemo, skratila prvenstvo što je nama čak i pomoglo da osvojimo četvrto mesto, jer se smanjio broj utakmica, a napravili smo nad nekim rivalima izvesnu bodovnu prednost koju smo uspeli da zadežimo. Tako smo zahvaljujući malo i koroni, ali pretežno našim dobrim igrama, gde su gledaoci stvarno uživali u svakoj našoj predstavi, došli do toga da osvojimo 4. mesto i izborimo jedan novi istorijski momenat u klubu, a to je izlazak na evropski scenu.“

Porodična atmosfera u klubu

Danas kao trener može da prenese bogato iskustvo koje je stekao kao igrač…

„Jeste moja sreća što sam igrao u stvarno velikim klubovima gde sam stekao iskustva koja sad mogu da prenesem i na igrače i u klub. Znam kako razmišlja veliki klub i mi težimo tome. Naravno, u nekim stvarima još nismo ni blizu Zvezde i Partizana, opet u nekim razmišljanjima mogu reći da smo blizu njih. Ali ono što je najbitnije je da kod nas pokušavamo da stvorimo jednu porodičnu atmosferu da je ovo klub svih nas, ne samo igrača, trenera, nego svih zaposlenih i to zajedništvo je prisutno u celom klubu.“

Na ličnom planu je izuzetno zadovoljan u Bačkoj Topoli, a jedan od uslova za uspeh svakako je i dobra saradnja na svim nivoima kluba.

„Došao kao sportski direktor, kasnije kad sam preuzeo ekipu posle ostavke Rogana bio je dogovor da vidimo kako će sve to da funkcioniše. Sva sreća te eto da za sada sve to ide kako treba. Imam izvanrednu saradnju sa Janošem Žemberijem i sa Sabolčem Palađijem, to je i ključ našeg uspeha, veruju u moj rad, stvarno su mi pružili maksimalno podršku što je jako bitno, imam odličan stručni štab u prvom timu. Za sada je sve u najboljem mogućem redu.“

Uspešna saradnja sa Mađarima

Poznato je da TSC kao klub uspešno sarađuje sa Mađarima, koji su pomogli u izgranji akademije i novog stadiona u Bačkoj Topoli, što je Zoltanu Sabu, kao sportisti mađarskih korena, još draže.

„Ono što ja mogu da kažem da se zahvaljujem mađarskoj Vladi, Fudbalskom Savezu Mađarske što nam je pomogao u izgradnji svega ovoga. Mislim da nije njih ne bi ni ovoga bilo. Ja sam Mađar koji je rođen u Srbiji i ponosim se s tim što sam u Srbiji ostvario sve svoje lične uspehe, pogotovo u tom fudbalskom, sportskom delu. Nijednog trenutka nisam ništa loše osetio. To je ono najbitnije što mogu sa ponosom da kažem da sam Mađar iz Srbije, presrećan što nam se ovo dešava. Ovako bi trebalo da bude da kažem u svakom klubu u Srbiji ili približno ovako.“

Prošao je Zoltan Sabo dosta u fudbalu, ali se uvek vraća rodnom kraju. Ne zaboravlja odakle je krenuo.

„Jeste, krenuo sam iz malog Svetozara Miletića, gde mi i dan danas živi najmlađi brat, igra tamo. I roditelji su tamo i često odem da pogledam utakmicu… Volim da odem u Miletić, tamo sam ponikao. Isto tako volim da odem i u Sombor. U Radničkom iz Sombora sam prošao put od pionira do omladinaca i prvog tima. Mnogo sam naučio, imao sjajne trenere, čak sam i ja jedno vreme bio trener. Sombor je za mene uvek poseban, izuzetno volim Radnički i želim im stvarno puno sreće i da se vrate barem u Prvu ligu Srbije“.

Predstavljamo ono najbolje iz Srbije

TSC kao klub i dalje uspešno razmenjuje iskustva sa Mađarima, često igra utakmice sa njihovim klubovima.

„Mi volimo da odemo u Mađarsku, igrali smo dosta prijateljskih utakmicama tamo, bili smo i na pripremama. Volimo da se predstavimo tamo da i oni vide da se ovde dobro radi, da postoji kvalitetan fudbal da ovde postoji jedan zdrav klub. Kad odemo tamo sa ponosom to ističemo da dolazimo iz Srbije. Mislim da predstavljamo ono najbolje što dolazi iz Srbije„, pričao je Zoltan Sabo.