Fudbalska reprezentacija Srbije zavrsila je takmičenje na Svetskom pevenatvu posle grupne faze i jednog osvojenog boda na tri meča. Uz, samo na momente dobru i prepoznatljivu igru, "orlovi" nastupom u Kataru nisu ni zaslužili plasman u eliminaconu fazu.

Srbija je na turnir stigla kao ekipa u naletu, puna samopouzdanja na krilima sjajnih rezultata u Ligi nacija i nošena euforijom impresivnog nastupa i pre svega pobede nad Portugalom u kvalifikacionom ciklusu.

Fantastični individualni kvalitet dodatno je podgrejavao nadu da je ovaj tim spreman za rezultatski iskorak u poređenju sa prethodna dva Svetska kupa, ali posle svega viđenog očigledno je taj optimizam bio bez pokrića.

Suočena sa određenim kadrovskim problemima, što je donekle opravdanje, Srbija je na turniru izgledala fizički i taktički nepripremljeno za ovaj nivo fudbala. Nedopustive greške u defanzivi, uz nedostatak ideje u napadu, a nije bilo ni prave reakcije selektora, koji je prethodno upravo mudrim potezima, uspevao da preokrene situaciju na terenu.

Ovu grupu igrača je ranije krasila izuzetna mentalna snaga i pobednički stav, ali sada je i to izostalo i zbog svega navedenog, utisak je da je ovo samo senka ekipe koja izborila plasman na Mondijal i obezbedila prolaz u elitni grupu Lige nacija.

Želju i zalaganje igrača ne može niko da ospori. Reprezentacija Srbija ima potencijal i kvalitet, a da bi se napravio rezultat potreban je i kontinuitet nastupa na ovom nivou.

Ovu ekipu je formirao i stvorio Dragan Stojković i potpuno je logicno da nastavi zapoceto, ali i on mora da redukuje i pojača stručni štab, a da li će ostati selektor, znamo svi da ne zavisi samo od njega.