Lale Lučić za SK: Derbi je poslednje ročište

Intervjui 25. jan 202314:00 9 komentara
Janis Papapetru, Nemanja Nedović, Ben Bentil
Srdjan Stevanovic/Starsport

O njemu i njegovim trofejnim večitim derbijima bi mogla knjiga da se napiše, jer on je institucija srpske košarke, koja ove godine proslavlja vek postojanja. A njegov život i delo se vremenski, prostorno i po uspešnosti u velikoj meri poklapaju sa spomenutom epohom. Naravno, reč je o proslavljenom treneru Vladislavu Lučiću.

Povezane vesti

Popularni Lale je jedini strateg, koji je vodio i to sa ogromnim uspehom, oba tima večitih rivala i u muškoj i ženskoj konkurenciji i sa svima osvajao trofeje… Zato, u susret drugom evroligaškom večitom derbiju, pričati sa Lučićem o okršajima večitih je svojevrsno svedočenje o istoriji klupske košarke u Srbiji, u kojoj su zlatnim slovima upisani Laletovi podvizi sa Crvenom zvezdom 1993. i 1994. godine.

„Derbi je osećaj kao da si na poslednjem ročištu, koji te u slučaju pobede oslobodi od svih grehova. Kad pobediš u derbiju iskupiš se za sve ranije poraze, kikseve“, iznosi Vladislav Lale Lučić za Sport Klub svoju definiciju okršaja večitih i nastavlja, „Ne pamtim da su Partizan i Zvezda ikada odigrali prijateljski meč, uvek je tu bilo nadigravanja, prestiža. Iako su igrali na nekom turniru van zvaničnog takmičenja nikad to nije ličilo na trening utakmicu. Uvek postoji velika tenzija zbog ogromnog rivaliteta, a sada je posebno naelektrisana atmosfera između navijača, uprava“…

Poznat kao veliki sportsmen i džentlmen i stručnjak iz starih, dobrih vremena Lučić insistira samo na jednom.

„Neka bolji pobedi, jesam navijač Zvezde, ali imam puno prijatelja i u Partizanu, radio sam i u Humskoj. Pre svega, navijam za dobru i kvalitetnu igru i priželjkujem utakmicu za pamćenje. I u takvoj atmosferi neka pobedi ko bude uspešniji“.

Dominacija u ženskim derbijima

Trofejni strateg Vladislav Lale Lučić je jedinstven u srpskoj košarci što je u bogatoj karijeri vodio timove i Crvene zvezde i Partizana i to u muškoji i žesnkoj konkurenciji i sa svima osvojio trofeje. A kada je reč o večitim derbijima, pored onih istorijskih u muškoj konkurenciji, naravno, bio je akter i brojnih duela crveno-belih i crno-belih dama. Svakako da su i ti mečevi nosili posebnu draž, ali u vreme kada je popularni Lale sedeo na klupama Zvezde i Partizana nije bilo neizvesnosti…

„Ženski derbiji u kojima sam učestvovao nisu bili toliko zanimljivi, jer je Partizan bio toliko dominantan u to doba, kad sam tamo radio, a to isto važi i za period koji sam proveo u Crvenoj zvezdi. Tako da se pobednik derbija, praktično, uanpred znao. Bila su to sjajna vremena. Recimo, kada sam vodio košarkašice Crvene zvezde, u tadašnjoj jugoslovenskoj ligi igralo je Jedinstvo iz Tuzle, aktuelni šampion Evrope, a mi smo postali prvaci države…“, priseća se Lučić.

Kako Lučić ističe, recept za drugi, istorijski duel Partizana i Zvezde u Evroligi može da bude onaj prethodni.

„Neka i ovaj evroligaški derbi protekne, kao prethodni, igran u Areni. U pravoj sportskoj atmosferi i bez incidenata. Već godinama se primenjuje reciprocitet u broju gostujućih navijača, prošli put je Partizan bio domaćin, a u Areni je bilo oko 500 navijača Crvene zvezde, pa će u petak tako biti i za pristalice crno-belih. Odavno je prošlo vreme kada su na debijima bili prisutni navijači oba tima u gotovo istom broju, jedna strana tadašnje hale „Pionir“, sadašnje dvorane „Aleksandar Nikolić“, bila je crveno-bela, a druga crno-bela. Igralo se u spektakularnom ambijentu, bez problema. I danima pre i posle derbija vladala je euforija, pričalo se i pisalo na tu temu, prepričavali detalji iz igre…“

Vladislav Lale Lučić
Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Iskusni strateg i košarkaški radnik ne želi da se upušta u prognoze predstojeće utakmice.

„Mogu da odem daleko u prošlost kao jedan od najstarijih članova naše košarkaške porodice i

da sada sebe nazovem posmatračem, ili navijačem, ili stručnjakom, ali ne bih se bavio analizama i prognozama. Svaki je derbi specifičan i neretko odluči bolji pristup ekipe tog dana, a ovaj naredni, osim što je važan zbog prestiža, ima veliki značaj zbog mesta na tabeli, u borbi za prolaz u Top 8 Evrolige. Specifičan je i zbog slučaja Kampaco… “

Ali, u jednoj stvari, Vladislav Lale Lučić nema dilemu.

„Iskreno, voleo bih da oba tima prođu u najbolju osmorku, to bi mnogo značilo za našu košarku.

U svakom slučaju, očekujem vitešku, sportsku borbu. Uvek gledam optimistički na sve, tako se i sada nadam dobroj i lepoj utakmici u kojoj ćemo da uživamo svi. I oni koji budu imali sreću da gledaju meč uživo, a i oni koji budu pratili televizijski prenos. Što se mene tiče, ja ću biti na licu mesta, meni je hala „Aleksandar Nikolić“ u komšiluku, moja druga kuća, samo pređem preko ulice, mogu do nje i bez zimskog kaputa“, u karakterističnom stilu dodaje Lučić.

Delio karte samo najvernijima

Kada je u pitanju Lale Lučić, poznat u košarkaškim krugovima kao šarmer i šmeker , neizbežne su i brojne anegdote. A na temu večitih derbija prisetio se jednog svog principa, koji je nekima bio zabavan, a nekima i nije…

„Kao trenera Crvene zvezde i Partizana uvek su me prijatelji i brojni navijači molili da im nabavim ulaznice za razne utakmice. Gledao sam da izađem u susret koliko sam mogao, ali sam im postavljao uslove. Smetalo mi je što su mi mnogi tražili karte samo za neke velike mečeve i zato sam im nisam davao za večite derbije, već naprimer, za utakmice sa Slogom, Zdravljem, Borcem i ostalim klubovima iz unutrašnjosti. Uvek bih im rekao, ako ste pravi navijači i ljubitelji košarke, bodrite svoj klub i protiv slabijih ekipa i napravite lepu atmosferu u dvorani. To je pravi dokaz ljubavi. Ako taj uslov ispunite, onda dođite i na derbije. Nisi pravi navijač ako samo dolaziš na večite derbije i na utakmice sa čuvenim stranim timovima, a ne znaš da nabrojiš imena ni pola ekipa iz domaće lige“, jasan i dosledan je bio i ostao Lučić.

A ljubitelji igre pod obručima na ovim prostorima dobro znaju da je sagovornik „Sport Kluba“ prevalio pregršt takvih mečeva kao trener.

„Bio sam učesnik mnogih večitih derbija, što kao trener Crvene zvezde, što Partizana. Recimo, onih sezona kada je domaća liga brojala 32 učesnika sistem takmičenja je bio takav da smo se mnogo puta sastajali tokom sezone. I to su bile prave poslastice za ljubitelje košarke. Uvek bi to bio praznik sporta. Uglavnom su bile veoma kvalitetne i neizvesne utakmice. Ulog je veliki, jer pobeda u derbiju znači veliki vetar u leđa za nastavak sezone. Evo, sada je kraj januara, kada se sabiraju utisci iz protekle polusezone i vrše procene za nastavak i za odlučujući deo takmičarske godine“.

Naravno, kada se razgovara sa Laletom neizbežne su duhovite opaske.

„Kao što rekoh, pobeda u derbiju mnogo znači, kad god bih pobeđivao uvek sam imao protekciju kod mesara u komšiluku“.

Onda, svakako, može se reći da je u porodici Lučić trpeza bila bogata posebno 1993. i 1994. godine…

„Kada me pitate koji večiti derbi mi je najdraži, svakako da su to finala plej-ofa, 1993. i 1994. godine, kada sam sa Zvezdom osvajao titule. Naročito, ona 1993. godine, prva posle 21 godine.

To su nezaboravna vremena. To je ujedno bio i najteži derbi, cela ta sezona je bila veliki izazov za Zvezdu, jer je Partizan bio aktuelni prvak Evrope, ali uspeli smo da vratimo titulu na Mali Kalemegdan posle više od dve decenije“.

Čuveni strateg, dakle, kao iz topa odgovara na pitanja koji derbi mu je bio najdraži i najteži, ali i na ono koji je bio najružniji…

„Nemam najružniji derbi u sećanju. Svi su mi bili lepi, sa svakog, bez obzira na čijoj klupi sam bio, nosim divne uspomene. Kao što sam rekao, utakmice Zvezde i Partizana nose posebnu draž i lepotu, mislim da takav rivalitet ne postoji nige. Po tome bih Beograd uporedio sa Atinom, sa spektaklima kad igraju Panatinaikos i Olimpijakos i možda sa Istanbulom… Ipak, mislim da ovo između Partizana i Zvezde je jedinstveno u Evropi, pa i u svetu. Neverovatno je to, neki poseban osećaj nosi svaka utakmica ovih timova“, zaključio je Vladislav Lale Lučić.

Karijera prepuna trofeja

Vladislav Lale Lučić je rođen 7. avgusta, 1941. godine u Beogradu. Bio je igrač Crvene zvezde od 1955. do 1965. godine, a trenersku karijeru je započeo u ženskoj juniorskoj ekipi crveno-belih 1967. godine, a od 1970. do 1975. vodio Partizanove košarkašice. Zatim, do 1980. bio je selektor muške reprezentacije Nigerije, a sa najboljim košarkašima Obale Slonovače šampion afričkog kontinenta.

Potom je sa košarkašicama Partizana osvajao titule prvaka, a kraće vreme vodio je i muški tim crno-belih. Ženskom pogonu Zvezde vratio je titulu 1989. godine, posle osam godina, a naredne sezone je u KEŠ doveo do trećeg mesta, a bio je i dvostruki šampion Francuske sa ekipom Šalea. Muškom timu Zvezde doneo je titulu 1993. godine, posle 21 godine posta, pobedom nad Partizanom u seriji 3:2. U sezoni 1993/94. osvojio je Superkup Jugoslavije i odbranio titulu sa 4:1 u finalu protiv Partizana.

Vodio je reprezentaciju Nemačke na EP 1995. i 1997. godine. U Zvezdu se vratio tokom sezone 1997/98. i odveo je do finala evropskog Kupa Radivoja Koraća. U finalu plej-ofa protiv FMP smenjen je pri rezultatu 1:1 u seriji, posle čega je Zvezda osvojila titulu (3:1), u čemu je Lučić imao velike zasluge.

Kasnije je sa košarkašima Partizana uzeo Kup 1999. godine, a od trenerskog posla se oprostio na kormilu ženskog tima Crvene zvezde, posle osvajanja kupa 2003. i duple krune 2004. godine.

Sponzor specijala Euroleague 22/23 je soccerbet.rs

Soccer Evroliga, Soccer Euroleague
SK

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare

Pošalji komentar Pročitaj komentare (9)

Najčitanije vesti - Intervjui