U Srbiji smo oduvek znali da cenimo Evropsko prvenstvo.

/od reportera Sport kluba iz Rige

Doduše, toliko je ovo takmičenje donelo radosti srpskim ljubiteljima košarke, da bi bilo pomalo nepošteno da mu ne damo pravi tretman.

A turnir pred nama sam po sebi tera navijača da stisne pesnice od uzbuđenja.

I ne samo zbog toga što je Srbija dobra (a baš je dobra), već ima i mnogo drugih razloga da se, više nego inače, priljubimo uz ekrane i pratimo šta će se dešavati od 27. avgusta do 14. septembra.

SVE O EVROPSKOM PRVENSTVU

Srbija – Estonija: Predviđa se rutina, ali setimo se 2012…

Sve na jednom mestu: Raspored, rezultati i tabele Evrobasketa

Zašto je Pešić doneo te tri odluke: O spisku Srbije za Evrobasket

Pešić za SK o odluci da ne putuju Topić, Koprivica, Davidovac

Koji su razlozi zbog kojih jedva čekamo da započne 41. Evrobasket?

1. Reprezentacija Srbije „seje strah“

Već je mnogo rečeno tokom pripremnog perioda tokom kojeg je Srbija preslišala sedam protivnika i demonstrirala kombinaciju motiva, kvaliteta i impresivnog nivoa uigranosti za ovu fazu projekta.

Srbija je prvi favorit za prvo zlato otkad se takmiči pod tim imenom. Posle pet srebrnih i jedne bronzane medalje, jasno je da je prilika velika. „Orlovi“ i selektor Pešić ne vole da se mnogo priča o visokim očekivanjima – logično, nije lako funkcionisati u kontekstu u kojem je sve osim zlatne medalje neuspeh.

A opet, taj pritisak nije proizvod pisanja srpskih medija. Svaka osoba čija reč ima težinu u evropskoj košarci složila se da će se u Rigi pitati Srbija.

Povreda nema, Micić se očigledno dovoljno oporavio, otkaza nema, ali zato ima dobre atmosfere. Posle nedelja priprema i pobeda, više bukvalno nema šta da se kaže.

Dok ne počne da se pobeđuje. Na utakmicama koje su zapravo bitne.

Sport Klub vam pruža priliku da se igrate i vi okušate svoje selektorsko i košarkaško znanje i osvojite vredne nagrade u Evropskom košarkaškom fantaziju.

Registrujte svoj tim sada – OVDE.

2. Format je napravljen da nam svima bude zabavno

Da li su 24 reprezentacije previše za Evropsko prvenstvo u košarci? Jesu. Za to postoji konsenzus, ali istovremeno, niko od aktera ne želi da ga izgovori.

Jasno je zašto je uveden format od četiri grupe sa po šest timova, od kojih po četiri najbolja idu u nok-aut osminu finala. FIBA želi da popularizuje košarku u zemljama u kojima je ona na niskom nivou. Zato na turniru imamo Kiprane, Portugalce, Islanđane, Šveđane…

Grupna faza će sa izuzetkom nekolicine utakmica biti daleko od visokog nivoa, ali to i nije bitno. Jer nam posle sledi osmina finala. Četiri eliminacione runde u kojima će svaka utakmica biti šou – ima li šta lepše?

FIBA se otarasila tzv. „druge grupe“ s jasnom namerom – ne da pobedi najbolji, već da turnir bude najzabavniji mogući.

3. Igraju najbolji košarkaši današnjice

Baš kao i pre tri godine, pozivnice za Evrobasket je prihvatila evropska NBA „velika trojka“.

Znamo ko su – Nikola, Luka i Janis su ponovo tu i opet su voljni da na svojim leđima nose svoje državne timove. Ništa bolje ne može da zadesi evropsku košarku.

Ako ste perspektivan igrač, jako vam je teško da otkažete nastup na Evrobasketu usled zasićenja ili nečeg sličnog, kada u isto vreme Jokić, Dončić i Adetokumbo „oru“ parkete na pripremnim turnirima od Krita do Finske.

Trojicu najvećih zvezda imamo, ali imamo i mnoštvo drugih.

Lauri Markanen je neko koga je greh nemati u fantaziju. Alperen Šengun je spreman da bude „bejbi Jokić“ upravo pred Jokićem. Nikola Vučević će se boriti kao lav u oslabljenoj Crnoj Gori. Franc Vagner zna da njegov tim može do same završnice.

Jusuf Nurkić, Deni Avdija, Simone Fontekio, Kristaps Porzingis, Jonas Valančunas, Santi Aldama…

Košarkaška milina.

4. Mnogo konkurenata

U euforičnim danima u kojima kvota da Srbija osvaja zlato pada i pada, treba naći meru.

Na Evrobasket će doputovati nekolicina izuzetno ozbiljnih i kvalitetnih selekcija, apsolutno sposobnih da napadnu podijum.

Postavimo pitanje ovako – protiv koga ne biste voleli da gledate Srbiju u nokaut-fazi u Rigi?

Autor ovih redova rekao bi – Litvanija. Iako igraju bez najveće zvezde (Sabonis), iako ne spadaju u prvi red favorita, košarkaški arhineprijatelji Srbije imaju savršeno oruđe da jednim šuterskim danom upropaste nadanja rivala. A Valančunas će sigurno želeti da se dobro pokaže pred igračem kojem će biti rezerva u Denveru.

Francuzi su najviše oslabljeni, ali i dalje u stanju da na Evrobasket pošalju tim sastavljen isključivo od NBA i evroligaških imena. Slukas i Dorsi mnogo bolje odgovaraju Janisu nego Kalates i Vokap. Nemci su zbirnim kvalitetom prvi posle Srbije. A Španci?

Što igraju gore u pripremnom periodu, to ih se više treba plašiti kada krene „frka“.

5. Biće iznenađenja, sigurno!

Uvek ih bude.

Efekat trenera izražen je na turnirima kratkog trajanja i visokog intenziteta. Pored toga, igranje za reprezentaciju kod nekih momaka probudi liderske kvalitete za koje šira javnost nije znala.

Sećate li se kada je spomenuti Markanen na prošlom Evropskom prvenstvu odlučio da pokaže svima šta zna? Uzeo je momak loptu u ruke i rekao – ništa ja nisam gori kada igram „jedan na jedan“ od momaka sa kojima se susreće svakog dana u NBA.

Iduće godine se u dresu Jute Džez izborio za nagradu namenjenu igraču koji je najviše napredovao u NBA.

Vrlo je moguće da ćemo videti timove koji će neočekivano dogurati do borbe za medalje. Prošli put je polufinale igrala Poljska sa Ponitkom, onomad Makedonija sa Mekejlebom.

Ali, možda još zanimljivije, „iskočiće“ igrači.

Nikola Jović već pokazuje da može da bude i prvi strelac Srbije. Zakari Risaše se oštri za veliki turnir, baš kao i njegov saigrač Aleks Sar. Nemci u Tristanu Da Silvi dobijaju ozbiljnog igrača za naredni period. Adem Bona deluje kao neko ko bi mogao da bude savršeno komplementaran Šengunu.

A italijanski dvojac Spanjolo – Proćida? Ne znamo, videćemo…

Nadamo se ne protiv Srbije ovog puta.

Raspored prvog kola

Nikola Novaković (@nikolanvkvc)