Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
U godini kada je Jugoslavija debitovala na Evropskom prvenstvu (Prag 1947) Božo Grkinić je bio i kapiten tog tima i trener vaterpolo kluba Partizan.
Na svom debiju na evropskim šampionatima u košarci, u Pragu (27. april-3. maj 1947) Jugoslavija je osvojila pretposlednje, 13. mesto, ostavivši iza sebe samo Albaniju. U toj utešnoj pobedi protiv Albanaca (90:13) Ladislav Demšar je postigao 42 poena, što je i danas rekord, računajući i sve potonje selekcije (SRJ, SCG, Srbija). Aleksandar Đorđević je dao 41 poen, ali u najznačajnijem mogućem meču – u finalu Evrobasketa u Atini 1995, protiv Litvanije (96:90).
Povezane vesti
O vatrenom krštenju u Pragu zna se mnogo toga, ali manje je poznato da je reprezentacija bila sastavljena od igrača koji su tada bili svestrani sportisti. Takvo je bilo vreme, amatersko, gde su se mnogi okušavali u više sportova i uspevali da budu podjednako dobri u njima. Tome je u znatnoj meri doprineo i sokolski pokret između dva rata.
U martu 1947. u Rijeci se održao izborni turnir dvanaest gradova, na zemljanom fudbalskom igralištu na „Kantridi”, gde su izabrani igrači za Evrobasket u Pragu. Učestvovali su Beograd, Zrenjanin, Zagreb, Ljubljana, Rijeka, Zadar, Titograd, Skoplje… Kako je svedočio tadašnji košarkaš Bora Stanković (nije igrao na tom šampionatu), potonji generalni sekretar FIBA, reprezentacija je bila malo čudno sastavljena:
„U toj reprezentaciji mnogi su bili uspešni sportisti u više sportova. Kapiten Božo Grkinić, tadašnji igrač-trener Partizana, bio je čuveni vaterpolista. U timu je bio i doktor Zlatko Kovačević, koji je u nekoliko sportova bio izvanredan. Mnogi su kao sokolaši igrali i košarku i odbojku. Prag je bio veliko iskustvo za naše igrače. Osvojeno je pretposlednje, 13. mesto. Iza nas je bila samo Albanija. Izgubili smo od svih izuzev od Albanije i Holandije. Ali, tada smo prvi put videli na delu sovjetske igrače koji su bili daleko najbolji. Bili su veliko otkrovenje za naše košarkaše.“
Za Jugoslaviju su igrali Mirko Marjanović, Tulio Roklicer, Božo Grkinić, Nebojša Popović, Zlatko Kovačević, Aleksandar Gec, Aleksandar Milojković, Srđa Kalember, Otone Olivijeri, Boža Munćan, Ladislav Demšar, Miodrag Stefanović i Zorko Cvetković. Selektor je bio Stevica Čolović, sekretar Fiskulturnog saveza Jugoslavije, koji se nije bavio trenerskim poslom. U reprezentaciji su glavnu reč vodili Božo Grkinić i Nebojša Popović, koji su košarku upoznali pre većine saigrača, dok su pre Drugog svetskog rata živeli u Sušaku (Rijeka).
Zlatko Kovačević, kome je majka bila Čehinja, u pet sportova bio je reprezentativac – u Češkoj, omladinski u fudbalu i vaterpolu, a u Jugoslaviji, seniorski, u odbojci, košarci i hokeju na ledu. Božo Grkinić, koji je Viktorijom (Sušak) bio državni prvak u vaterpolu još 1938, kao oficir Jugoslovenske armije prekomandovan je 1945. u Beograd gde je nekoliko meseci bio i igrač i trener u košarkaškom timu Crvene zvezde, a zatim po službenoj dužnosti prekomandovan u Partizan gde je postao igrač i prvi trener košarkaške ekipe (1946/47).
U godini kada je održano Evropsko prvenstvo u Pragu, 1947, igrao je na dva evropska šampionata: u košarci (27. april-3. maj) i u vaterpolu (Monte Karlo, 10-14. septembar). Već u julu te godine bio je i igrač i trener vaterpolo tima Partizana. Na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. ne samo da je učestvovao kao vaterpolista već je i nosio jugoslovensku zastavu na svečanom otvaranju.
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare