Priču o jednoj sjajnoj reprezentaciji, vrhunskim košarkašima, jugoslovenskom timu snova, koji je nestao kao i zemlja koju je predstavljao, pre nego što je imao šansu da izađe na crtu onoj američkoj, najboljoj verziji već davne 1992. ispričao je hrvatski reditelj Jure Pavlović. Dokumentarac „Izgubljeni drim tim“ je u utorak imao specijalnu pres projekciju u beogradskoj MTS dvorani, pre redovne distribucije sledeće nedelje.

Srbija suzama i bolu ne veruje

Eurobasket

7. sep 2025 18

Eurobasket

7. sep 2025 18

Osim punog koša sećanja, emocija, akteri, od tadašnjeg selektora Dušana Ivkovića (1943-2021), preko igrača Vlada Divca, Aleksandra Đorđevića, Tonija Kukoča, Dina Rađe, Jurija Zdovca, Predraga Danilovića, Žarka Paspalja, Zorana Savića, Velimira Perasovića, Zorana Jovanovića, Zorana Sretenovića (1964 – 2022), Arijana Komazeca, vratili su nas na poslednje dane one velike zemlje, SFRJ, od Triglava do Đevđelije, u svetlu Evropskog šampionata 1991. u Rimu.

Bogat arhivski materijal i emotivna prisećanja, ne samo sa takmičenja gde su se poslednji put zajedno našli na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, biće dovoljno inspirativna, ali i informativna nekim novim generacijama, koje tada nisu bile ni rođene. Ne samo sportistima, trenerima, roditeljima, nego i svetu koji ima neke druge (profesionalne) vokacije.

Dokumentarni zapis rođenog Splićanina od 80 minuta je mnogo više od ode šampionskim danima onih koji su ogroman potencijal nagovestili još sredinom 80-ih prošlog veka, kroz takmičenja u mlađim kategorijama pa do seniorskih visina. To je svojevrsno apostrofiranje opšteg dobra, jedinstva, zajedništva, makar jednako važnih kao i ličnih, ako ne i važnijih…

„Svima je bilo emotivno teško da odluče da učestvuju, ali je bio efekat grudve, kada je Duda Ivković pristao, to je povuklo i ostale, njegove bivše izabranike. Nije ih bilo lako okupiti, jer žive raštrkani po svetu, ali je bilo obostrano uživanje, iako je snimanje dugo trajalo, sedam, osam godina, a čak dve godine je montiran materijal,“ otkrio je Miloš Ivanović, producent filma za Sport klub.

Film je fokusiran na šest dana juna u italijanskoj prestonici tokom kontinentalnog prvenstva. Iako sportski izolovani, sa punim danima, zahvaljujući legendarnom selektoru, čak i kada nije bilo takmičarskih obaveza, vesti iz zemlje nisu mogle da ih mimoiđu.

Sa kulminacijom, kada je Zdovcu, praktično naređeno iz Ljubljane, uoči polufinala sa Francuskom, da napusti nacionalni tim, jer je „Jugoslavija napada otcepljenu Sloveniju“. Ni posle toliko protoka vremena, bivši odlični defanzivac, nije mogao da ne guta knedle dok je pričao u kameru i vraćao film, ni danas ne može, bez nelagode, da se ne seća tih poslednjih dana juna 1991. godine.

Snimljenog materijala je bilo za dva igrana filma i isto toliko serija, pa ni montaža nije bila laka, iako se nijedan protagonosta nije predomislio…

„Neki delovi razgovora su bili nacionalno tenzični, neko je mogao i tako da shvati, ali niko nije tražio bilo kakve intervencije. Pošto su pogledali film, pre nego što će otići pred publiku, svi su bili emotivni i pozitivni. Svaki dokumentarac sa puno arhivskog materijala, plus snimljeni intervjui, pa je teško bilo ispričati ovu priču. Morali smo da se odreknemo mnogo toga zanimljivog,“ napomenuo je producent Pavlović.

Najčitanije na sajtu Sport kluba

Šengun: Srbija bi stigla do finala da nije povreda…

Ko je kriv za neuspeh Srbije – svi!

Zašto smo izgubili od Finske? Koreni su duboki

Neke stvari ne mogu da se verbalizuju dok se ne pogleda ovakav film, sa svim radostima, tugama, zabrinutostima u gro planu, ali i u arhivskom delu. Priča o onima koji su bogovski igrali košarku, vaspitavani na davno zaboravljenim vrednostima, uz kadrove svakodnevnog i društveno – političkog života u SFRJ.

Bila jednom jedna zemlja sa drim timom, koji nikada nije stigao da pokaže da možda i nije bio ništa slabiji od Letećeg, Magičnog i NBA društva…

Bonus video