Utisak je da se nije osmehnuo na Evrobasketu, barem otkad je doputovao u Rigu. Sve do trenutka u kojem je postalo jasno da je Grčkoj doneo prvu medalju posle 16 godina.

/od reportera Sport kluba iz Rige

Janis Adetokumbo je odavno nesumnjivi velikan košarkaške istorije, a sada je konačno došao i do reprezentativnog uspeha. Na prvi pogled možda ne senzacionalnog, ali veoma respektabilnog.

Možda ne sija „zlatnim sjajem“, kao u izlizanom izrazu, ali ne treba ova bronza ni da se obezvređuje. Naročito ako imamo na umu kroz šta je prošla grčka reprezentacija proteklih godina.

„U Grčkoj imamo kompleks od eliminacionih utakmica. Još devedesetih smo gubili sva polufinala – od Hrvatske, Jugoslavije… Sećate li se osmine finala na Svetskom prvenstvu 2014. godine? Srbija je tada bila potpuni autsajder, ali nas je razbila i posle otišla čak do finala“, rekao je kolega Dimitris Karidas sa Nove Sports pred utakmicu sa Turcima.

POSLEDNJI DAN EVROBASKETA

Srbija razočarala, ali ne i on: Jokić dobio laskavo priznanje

Ko je Alan Ibrahimagić? Titule Nemačke imaju nešto zajedničko…

Ataman: Razočaran sam, imali smo pobedu u rukama!

Koleginica sa grčkog Atletika je plakala na tribini za medije, a grčki navijači su ludovali. Daleko je to bilo od utešne nagrade.

Nije lako oporaviti se za dva dana od katastrofalnog poraza koji vam nanese najveći rival. A onda to i „začini“ postovima na društvenim mrežama koji su – nimalo suptilno – politički obojeni.

Dodatni otežavajući faktor je rival. Rasterećen, ali jako motivisan, skočan, dugačak, dobro vođen i organizovan. I neumoran! Retke su ekipe koje bi mogle da se vrate u utakmicu na onakav način. „Promašaj za medalju“ Mikaela Jantunena verovatno će se dugo reprizirati u glavama finskih navijača, ali oni zaista treba da budu ponosni na svoj „Čopor vukova“ i selektora Tuovija posle ovakvog Evrobasketa.

Što se kontekst više sagledava, to je medalja Grčke značajnija.

Čak je i malom detetu koje je gledalo utakmicu jasno – ne bi se ovaj uspeh Grčke dogodio da nije mogla da računa na Janisa Adetokumba. Statistika oslikava njegovu nadmoć na parketu (30 poena, 17 skokova, 6 asistencija), ali ne potpuno.

Janis je odlučio da u Letoniji bude tihi vođa. Kada su lako dobijali Izrael i Litvaniju, as Baksa je samo namršteno gledao rivale (i sudije). Kada su ih Turci slali u sve deblji minus, Janis je mirno i prazno gledao u parket. To je lajtmotiv čitavog turnira – Janis ne progovara.

Tek poneki stegnut biceps posle blokade ili zakucavanja i bazična komunikacija neophodna za funkcionisanje tima.

Čak su i finski navijači pokušavali da ga poremete. Odbrojavali su na engleskom dok je Adetokumbo tapkao i tapkao loptu pre izvođenja slobodnog bacanja. Kao Novak u taj-brejku finala grend slema. Pred svako slobodno bacanje…

I saigrači o tome govorili posle utakmice.

„Mi smo svi profesionalci. Nismo došli ovde da se zabavljamo“, rekao je Tajler Dorsi na pitanje novinara da li je grčka reprezentacija bila posebno fokusirana ovog leta.

Jasno je od koga potiče ovakav način razmišljanja. Janis je sve sažeo na konferenciji za medije.

„Ništa vam ne dolazi jer mislite da ste to zaslužili. Sve morate da zaradite. Dugo smo ovo čekali i sada nam je laknulo.“

Možda nikada van Grčke neće biti obožavan kao neke druge NBA zvezde, kao što je to slučaj s Lukom Dončićem, na primer. Jednostavno, Janisov uticaj na igru nije toliko posledica genijalne veštine, već nikad viđene fizičke sile i pažljivog plana.

Međutim, Adetokumbo je već stvorio upečatljivo košarkaško nasleđe, a ova bronza bila je bitan korak koji mu je mnogo značio. Zbog toga mu je sa tolikom ozbiljnošću i pristupio.

Dug put su prešla braća Adetokumbo. Od spajanja kraja sa krajem na atinskim buvljacima, do bronze oko vrata u Rigi.

Ozbiljno dostignuće, a potom i ozbiljno slavlje. Sasvim zasluženo.

O završnici Evrobasketa…