„Orlovi“ su daleko najbolji tim u Pragu – to se dalo pretpostaviti i pre početka takmičenja u D grupi na Evropskom prvenstvu, a sada je više nego očigledno.

Srbija je posle Holandije, Češke i Finske, relativno lako savladala i Izrael, pa će se u meču sa Poljskom, u kojem će u četvrtak biti favorit, boriti za prvo mesto u grupi.

Povezano:

Neverovatni Jokić predvodio Srbiju do četvrte pobede!

Eurobasket

6. sep 2022 16

Eurobasket

6. sep 2022 16

Pešić o povredama i… „Nemojmo previše da se puvamo“

Eurobasket

7. sep 2022 7

Eurobasket

7. sep 2022 7

Tim Svetislava Pešića igra dobro i pobeđuje ubedljivo, ali je u češkoj prestonici ekipa u svojevrsnom vakuumu – svaki trijumf ostvaren je u okolnostima koje će se promeniti čim se takmičenje preseli u Berlin.

U glavnom gradu Nemačke momke u tamnoplavim (ili belim) dresovima dočekaće snažniji protivnici, daleko veći pritisak i intenzitet igre. Nažalost, uprkos svemu ostvarenom dosad, Srbija je i dalje samo jedan korak udaljena od velikog razočaranja.

Čitav „ekosistem“ oduševljavanja uspešnim nastupima Srbije veoma je fragilan – to se najbolje oseti kada se u nekoliko minuta povrede dvojica bitnih igrača. Kada su Nemanja Nedović i Vladimir Lučić osetili bol protiv Izraelaca, strepnja je prožela svakog navijača Srbije.

Scenario u kojem Srbija u duelu osmine finala gubi od Italije ili Hrvatske možda nije verovatan, ali svakako nije nezamisliv. Pešićev sastav će biti veliki favorit u tim eventualnim mečevima, ali u jednoj utakmici može da se desi da se „zapale“ Bogdanović i Hezonja ili Manion i Fontekio, dok npr. Jokić uđe u problem sa faulovima u prvom minutu. Ne znači da hoće, ali i te kako može i – eto drame!

Format takmičenja je nefer, namerno je tako dizajniran. Pojačava mogućnost velikog iznenađenja i u tome je donekle i čar turnira poput Evrobasketa. Da u osmini finala Evrobasketa kreće plej-of po uzoru na NBA, u kojem dalje ide onaj ko prvi dođe do četiri pobede, Srbiju bi na putu do medalje mogla da spreči samo epidemija povreda.

Velika reprezentativna takmičenja u jednoj utakmici „lome“ – ili ćemo narednih deset godina slušati „Zašto Kari nije zvao Tea?!“ ili ćemo aktuelni roster „Orlova“ urezati u kolektivno sećanje kao još jednu klasu srpskih košarkaških besmrtnika. Sredine nema.

Naravno, da Srbija ne spada među najbolje timove šampionata, o formatu ne bismo govorili kao nepoštenom, već bismo ga nazivali „uzbudljivim“. Sve je ovo hipotetičko razglabanje.

Šta znamo?

Jedino što navijači Srbije posle najnovije pobede mogu da urade je da razmišljaju o elementima igre koji se mogu preneti na buduće protivnike. Tu nailazimo na zaključak do kojeg smo došli posle drugog kola – Nikola Jokić igra izvanredno i to su za Srbiju odlične vesti.

Jednostavno, ništa i dalje nije značajnije za reprezentaciju Srbije od činjenice da Jokić briljira. Ne može da se izmeri kvalitet koji Nikola lično donosi timu – čovek je najbolji košarkaš planete u protekle dve godine.

Ovaj 27-godišnji ljubitelj konjičkog sporta je sam po sebi „sigurnosna mreža“ srpske reprezentacije. Sve i da stvari krenu po zlu za „Orlove“, centar Denver Nagetsa poseduje individualni kvalitet da svojeručno zadrži napad Srbije na određenom nivou. To je luksuz koji malo ko u svetu košarke ima.

👏👏👏👏👏👏 pic.twitter.com/erCc9ka2lC

— Košarkaški savez SRB (@KSSrbije) September 6, 2022

Jokić je tako efikasan da samo gledanje utakmice ostavlja jači utisak od bilo koje izvučene napredne ili „obične“ statistike. Sigurno ste pomislili „Pa, on može da postigne poene u svakom napadu“ i samo ste jedan od miliona sa identičnim utiskom posle prve četiri utakmice EP.

Na sve to, Jokić donosi i određenu nostalgičnu košarkašku vrednost – u eri skoro potpuno zavisnoj od šuta za tri poena lepo je videti igrača koji izgleda kao „klasična petica“ i dominira spretnim potezima u reketu. Naravno, Jokićev asortiman veština, dosad neviđen u istoriji košarke, poručuje da je Somborac sve, samo ne „klasičan“ centar.

Šta smo videli?

Šta konkretno valja izdvojiti iz utakmice sa Izraelom, a da je relevantno za Srbiju u nastavku takmičenja?

Odbrana „Orlova“ je bolja nego što je bila na startu Evrobasketa – to se posebno videlo na utakmici sa Finskom, ali i u određenim periodima duela sa Izraelom. Pristup defanzivi, koji je hvalio i selektor Pešić, zaista jeste na visokom nivou.

Požrtvovanost srpskog tima u odbrani možda i najbolje demonstrira situacija u kojoj je neki od igrača napravio grešku – npr. nije dobro rotirao u odbrani i preuzeo protivnika. U tim trenucima smo u nekoliko navrata mogli da vidimo kako srpski reprezentativci izlaze na šut rivalima „kao da im život od toga zavisi“ kako bi nadomestili propust. To mnogo govori o motivaciji.

Veoma često košarkaš Srbije koji brani loptu uspeva da je pipne tokom driblinga ili dodavanja, da je izbije i ostvari tzv. „deflection“ – situaciju u kojoj posed možda nije izgubljen za protivnika, ali je tok napada definitivno poremećen. U ovom aspektu treba pohvaliti Ognjena Jaramaza, koji trenutno igra najodgovorniju i najzreliju košarku u karijeri i često omogućava Srbiji kontranapade.

Srbija znatno brže igra nego na startu turnira – Jokićevi „autlet“ pasovi „zvižde“ preko celog terena, a svi trče – neumorni Lučić i Kalinić, ali i Micić, Gudurić… Velika je šteta što je Nedović ponovo povređen – najbrži košarkaš Srbije donosi veliki kvalitet u tranziciji.

Najveći deo napada se logično vrti oko Jokića, ali je ubacivanje prilično otvorenih trojki iz „spot-ap“ situacija ključno za Pešićevu ekipu. Da li će razlika u korist Srbije rasti, zavisi od toga koliko su najbolji srpski šuteri efiksani.

Što se skoka tiče, Srbija je imala neke propuste na utakmici sa Izraelom, ali se mnogi mogu vezati za činjenicu da Jokić nije želeo da rizikuje i uđe u problem sa ličnim greškama. Za očekivati je da se u tom aspektu stvari unaprede kada zaigra Nikola Milutinov.

Selektor Pešić kao da je protiv Izraela imao „generalnu probu“ pred nokaut fazu – videli smo ultraskraćenu rotaciju Srbije od sedam i po igrača. Uzroci za to su pre svega bolesti Milutinova i Marinkovića i povreda Nedovića, koji je zbog bola u listu odigrao pola utakmice. Ristić je na parketu odradio minut i po, a Davidovac nije ulazio u igru.

Kada dođu najbitniji okršaji, Srbija će morati da provodi mnogo minuta na parketu sa svojom najboljom postavom – ovo je prilika da se košarkaši naviknu na takav kontekst. Kulminacija Evrobasketa je sve bliža.

Memento mori

Srbija igra divnu košarku, ali tužna činjenica je da od te divne košarke neće imati baš ništa ako ne bude na visini zadatka u krucijalnim mečevima. Medijska pompa prija, ali ne treba zaboraviti opasnosti koje slede.

U Starom Rimu su tokom velikih proslava vojnih uspeha generali pored sebe imali roba koji je bio zadužen da im neprestano govori „Ne zaboravi, smrtan si!“ Na taj način je vlast pokušavala da se postara da se junak preterano ne uzvisi u moru komplimenata.

Kod „Orlova“ je situacija drugačija – igrači i stručni štab su veoma svesni teškog posla koji ih čeka, a navijači su ti koji treba da shvate da je reprezentacija, ma koliko sjajno igrala, i dalje daleko od uspeha koji joj je u javnosti već zacrtan.

Nikola Novaković (@nikolanvkvc)