Nije greška u naslovu, mada ste se verovatno lepo nasmejali, možda i prokomentarisali sa prijateljima u stilu „vidi ove budale“. Ne, u pitanju je intervju u kojem će oni koji vole košarku pronaći toliko zanimljivog materijala da jednostavno nismo mogli da se odlučimo za jedan naslov i tako učinimo nepravdu ostatku teksta. Prelazimo na ono pravo.

*u realizaciji intervjua pomogla je Danica Obradović

Otkud ovaj dečko u NBA ligi direktno iz Koteža? To su se pitali mnogi koji ne prate košarku toliko duboko onoga trenutka kada je Alen Smailagić obukao dres Golden Stejt Voriorsa. U godinama pred nama on neće biti jedini projekat KK Beko, inkubatora za talentovane igrače čiji je cilj da one najbolje lansira na najviši nivo. I sve je podređeno njima, mladim košarkašima.

U srcu projekta nalazi se iskusni vuk, čovek koji je više od četiri decenije u košarci – Kosta Jankov. Prvo kao trener, a zatim i kao saradnik sa NBA timovima.

„Ono što smatram zajedničkim za jedno i drugo jeste moja opsesija mladim igračima. To je isključivo bilo ono što mi je davalo energiju i što jedna osoba treba da ima da bi 42 godine opstala u tome. Sa 67 godina svestan sam svoje biološke i hronološke starosti. Na svu sreću, mentalno nisam tako star, tako da sam i dalje produktivan. Umne energije mi nikada nije nedostajalo, možda baš zbog toga što se tako intenzivno družim sa mladim ljudima. Oni mi ne daju da ostarim“, počinje uz osmeh Jankov za Sport klub.

Najviše je usredsređen na srpsku košarku i smatra da je Srbija jedna od košarkaški najtalentovanijih nacija na svetu. Tokom našeg skoro jednočasovnog razgovora, pokrili smo brojne teme interesantne košarkaškim zaljubljenicima o kojima se ne govori tako često – odlike talentovanih igrača i kako prepoznati potencijal, posao skauta, sportska inteligencija… Govorili smo i o sistemu Golden Stejt Voriorsa, Nikoli Jokiću i Vasiliju Miciću, reprezentaciji Srbije, problemima srpske trenerske škole i brojnim drugim temama.

„Danas se traže višestruko sposobni igrači“

Sarađivao je i sarađuje Jankov dvadeset i jednu godina sa NBA timovima. Kao konsultant, „rekruter“ i skaut – godinu sa Portland Trejlblejzersima, čak devetnaest sa Golden Stejt Voriorsima.

„Moram u ovom opisu da budem vrlo jasan. Imam dragocene prijatelje kojima je košarka izvor energije koju crpe da pobede svakodnevicu ljudi koji su u penziji ili se spremaju za penziju. Svi imamo ogromno iskustvo u radu sa najboljim evropskim klubovima ili nacionalnim selekcijama. Spremajući se za rad u poznoj životnoj dobi, pre sedam godina smo osnovali agenciju koja pruža konsultantske, rekruterske, skauting i trenažne usluge. Prvobitno, nismo slutili da će zahtevi NBA klubova ići upravo u smeru potražnje za osobljem koje je kompetentno po svim navedenim kategorijama. Istovremeno, pokrivanje svih aktivnosti se toliko proširilo da je to zahtevalo profesionalno uključivanje stručnjaka u različitim i istovremeno kompatibilnim sferama“, objašnjava Jankov osnove agencije.

Koji će biti sledeći trend u košarci?

„Trenda nema. NBA je uzor svima. Njihova istorijska težnja za višestruko sposobnim igračima. Košarkaši koji će istovremeno imati sposobnost da igraju i licem i leđima ka košu u napadu, kao i da imaju sposobnost da brane igrače koji igraju licem ili leđima ka košu. Sem igračkih veština, posebnu ulogu u odabiru će imati snaga uma. Zati sledi značaj antropometrijskih karakteristika. Na kraju i neizostavno, to su motoričke 3D sposobnosti igrača. Danas kretanje igrača sa prosečnim linearnim i lateralnim sposobnostima ili skočnim sposobnostima mora da bude kompenzovano nekim drugim natprosečnim sposobnostima. Najčešće se te natprosečne sposobnosti pronalazi u igračkoj inteligenciji ili u šuterskim, realizatorskim sposobnostima. Imamo fantastične primere toga u Nikoli Jokiću i Luki Dončiću. Ne smem ni da pomislim gde bi njihovi limiti bili da imaju bar malo natprosečne 3D sposobnosti. To je prototip igrača kakvi su bili, kakvi se sada i koji će biti najviše traženi“, ističe Jankov i dodaje:

„Na sve to treba dodati timske kreativne sposobnosti – koliko će igrač biti sposoban da po raznim osnovama izgrađuje igru svog tima. Kao i uvek, i danas se traže igrači koji svojim delovanjem mogu da saigračima stvore priliku za njihovo harmonično delovanje. Kada iskombinujemo prvi deo – da igra licem ka košu, leđima ka košu i sposobnost da kreira i za sebe i za druge, mislim da je to ono što daje odgovor na pitanje. Svakako, pri tom izjednačiti važnost igre u napadu i igre u odbrani. Igrač ne mora on da bude vrhunski odbrambeni igrač, ali mora da ima vrhunski odnos prema odbrambenim zadacima“.

Kako se vremenom javljala sve veća potreba za profesionalnim angažovanjem, tako su  počele da stižu i ponude.

„I kako smo malo čak i slučajno ranije objedinili spomenute aktivnosti, eto objašnjenja kako smo dobili nekoliko ponuda za profesionalnom saradnjom i prihvatili jednu za koju smo verovali da je najpovoljnija. Najpovoljnija po pitanju čitave lepeze očekivanja koje ta saradnja treba da donese. Imamo ugovornu saradnju sa NBA timom i sa jednom od najvećih medijskih kuća koja pokriva NBA. Detalji ugovora nas obavezuju da se imena ne spominju javno“, objašnjava Jankov i dodaje:

„Kako se vidi, naše zvanično zanimanje je vrlo širokog pojma, ali nije uvek bilo tako. Ja sam u Golden Stejtu delovao kao jedinka. Obavljao sam konsultantske, skauting, rekruting i trenažne usluge zajedno. Kretalo se od skauting usluge, zatim konsultantske usluge i, ako je bilo interesovanja od strane kluba, regrutovanja igrača. Konsultanska uloga podrazumeva davanje suda i saveta, kada me pitaju za sud i savet – nikada se nisam istrčavao da dajem svoje mišljenje, a da me niko nije pitao za njega. Mišljenje se odnosilo na način igranja i rad sa mladim igračima. Pojavom Razvojne lige u NBA, te konsultacije postale su znatno intenzivnije nego ranije. Zatim uključuje treniranje igrača, a tu pre svega mislim da evropske igrače koji su u tom trenutku bili u timu. Sada nas je petorica u kompaniji koji se time bavimo. Naši pretpostavljeni su odlučili da je bitno da imamo izvore informacija sa nekoliko strana, kako bismo došli do što objektivnijih informacija. Moram da naglasim i da unutar kompanije izbegavamo da se konsultujemo između sebe kada je sud o nekom igraču u pitanju. Nezavisno jedni od drugih dajemo svoj sud, i potom iz zbira tih sudova napravimo konačnu ocenu“.

Komunikacija se odvija isključivo sa jednim čovekom – generalnim menadžerom organizacije.

„Na početku sezone pratimo sve igrače koji te sezone mogu da se prijave za draft. Dakle, na početku se prate svi koji poseduju bar nešto što ih čini posebnim. Vremenom se pravi selekcija – neki mladi igrači se prate vrlo detaljno, a neki drugi ne toliko“.

Kako se procenjuje mladi igrač?

Posle lakšeg zagrevanja, zaranjamo duboko: kako procenjujete mladog igrača i na šta prvo obraćate pažnju – kako biste definisali talenat?

#social-embed_0

„U pravu ste. Prvo treba da definišemo šta znači talenat – to se odnosi na igračke sposobnosti. Šta se prvo vidi kada igrač uđe u salu?  Prvo vidiš telo, iako ne znaš šta to telo ume. Dakle, krene se od dimenzija tela – primera radi, vrlo bitni su dohvatna visina iz stojećeg stava i raspon ruku. Te dve dimenzije su interesantne jer su često važnije nego telesna visina. Sećam se jednog igrača Litvanca pre desetak godina – Martinas Andriuškevičius – 218 cm, ali je imao neverovatno dug vrat, i onda kad mu pogledaš visinu od ramena… S druge, Slavko Kotnik skoro da nije imao vrat, a bio je 211 cm. To su samo neki detalji o kojima moramo znati sve. Dohvatna visina iz stojećeg stava, raspon ruku, veličina šake – to je antropometrija, to je sve lako merljivo“, priča Jankov i nastavlja:

„Kada su atletske sposobnosti u pitanju, najbitnija stvar je da li košarkaš kontroliše težište svog tela tako što su njegova stopala uglavnom na tri tačke oslonca. Sve što valja i što ne valja u košarci zavisi od te tri tačke – ima li igrač sposobnost da maksimalno ispolji eksplozivnost ili ne, zavisi od toga. Mi učimo mlade skaute da na to obrate pažnju kada igrači trče. To je važno za svaki sport, ne samo za košarku, samo što neki ljudi tome pridaju više pažnje, neki manje. Nama je to veoma važno – nema stabilnosti ako je težina tela samo na prednjem ili samo na zadnjem delu stopala, suviše na unutrašnju stranu stopala ili suviše na spoljašnju stranu. Površina oslonca je bitna jer je to stvar koja može da se trenira – što ranije igrač počne sa tim treniranjem, ranije stigne do nivoa koji je zadovoljavajući“.

Tema je veoma zanimljiva, pa pitamo – kako se to trenira?

„Svakodnevno radimo vežbe za ravnotežu tela, pre glavnog dela treninga. U sklopu preventivnih stvari koje radimo, radimo i ravnotežu tela – tehniku polaska u sprint, tehniku promene pravca kretanja, tehniku zaustavljanja, tehniku prelaska iz horizontalnog u vertikalno kretanje, tj. skoka. U košarci gotovo da nema izolovanog skoka, uvek bude neka kretnja – lateralna ili linearna – pa tek onda skok“.

„Novak, Nikola, Luka… Svi su oni k***eviti“

Godine iskustva, godine rada i hiljade igrača koji su prošli kroz Kostine ruke za rezultat su imali stvaranje testa umnih sposobnosti kojim se mere umne osobine košarkaša i njegovi krajnji dometi.

„Tražimo iskrenu informaciju od svih – od saigrača, učitelja iz škole takođe – što je više onih koji daju informacije, manja je šansa da napravimo veliku grešku. Naš test sastoji se od pet sektora i svaki od njih se dalje svodi na pet faktora. Mi počinjemo sa igračima od 14 godina, u najranijoj fazi, a ako imamo priliku da to uradimo još ranije, uradićemo to. Nisu iste vrednosti sektora za Novaka Đokovića i za igrača od 13-14 godina. Sa igračem od 14 godina počinjemo od toga da ocenimo koje su pre svega njegove moralne vrednosti. U sklopu moralnih vrednosti ima pet faktora na osnovu kojih procenjujemo moralne vrednosti igrača. Jedan od bitnijih faktora jeste ko je igrača učio i ko ga sada uči moralu. Drugi sektor predstavljaju karakterne vrednosti, treći sektor je radna etika, četvrti je želja za pobedom i peti – koji pravi razliku između Novaka, Nikole (Jokića) i Luke (Dončića) sa jedne strane i većine ostalih jeste posedovanje ‘genetskog pobedničkog koda’“, priča Jankov u dahu i nastavlja:

„Genetski pobednički kod počinje od radoznalosti – neko ko nije radoznao ne može da ima tu žicu u sebi, da stalno istražuje. Izuzetno važna je i upornost, a nju moramo da razlikujemo od tvrdoglavosti. Kada je čovek uporan, on ima zacrtan cilj. Taj cilj ima svoje ime. A kada je čovek tvrdoglav, on je bez cilja… Ipak, ta upornost bez začina tvrdoglavosti, ne može da bude upornost. Sad, kolika je to količina začina koju čovek treba da stavi? To je pitanje. Sledeća stvar je buntovništvo. Novak Đoković, Nikola Jokić ili Luka Dončić, svaki na svoj način ima buntovnički duh. Da nisu tako buntovni, da li bi bili to što jesu? Ja mislim – teško. Ne treba prenaglasiti taj deo u odnosu na ostalo, ali jeste važno. Ipak, mora da postoji ta, izvinite na izrazu – k***evitost.  Ili fino rečeno, mada ja ne volim tu finu reč – drčan. Ono, kada ti neko kaže: ‘Ma, ne možeš ti to’. A ti mu odgovoriš: ‘Ko, ja ne mogu?!’ To je instinktivna reakcija kod k***evitih ljudi – ja bih glumio kada bih to kazao, a imaš njih iz kojih to izleti zato što je to deo njihovog mentalnog sklopa“.

„Nisam očekivao da Micić postane toliko dobar igrač“

Na tragu priče o karakteristikama šampiona – pitali smo gospodina Jankova koji igrači su ga iznenadili karijerom koju su napravili, a koji nisu?

„Nikola Jokić me oduševio – u početku je on bio to što je bio. Recimo, poslednja sezona pred draft u Vizura dvorani u Zemunu – išli smo tamo na trening sadašnji generalni menadžer Atlante, dva sina glavnog čoveka iz Golden Stejta i ja. Bio je sjajan, ali moram da priznam, nisam bio ni blizu toga da predvidim da će Jokić da bude ovakav – da sam ga bolje znao po pitanjima o kojima smo govorili, možda bih mogao da ga predvidim. Za razliku od njega, Luka Dončić uopšte nije iznenađenje za mene. Moj prvi skauting izveštaj je otišao u Golden Stejt dok je Luka igrao za kadete Reala. 2016 godine. Nije me iznenadio i zbog toga što sam imao tako duboke informacije o njemu, zato su informacije važne“.

Gde su nam mlađe kategorije?

Gospodin Jankov bio je prisutan na evropskim šampionatima do 16, 18 i 20 godina, kao i na svetskom prvenstvu do 17 godina. Temeljno je pratio sva dešavanja i nije bio oduševljen onim što je video, blago rečeno.

– Svedoci smo opšteg nereda na najvišim nivoima. Institucije koje bi trebalo da budu pozitivni predvodnici u svemu ne poseduju nikakav autoritet,  niti imaju dobre namere. Ne bih ni o jednom imenu posebno.

– Na žalost svih nas, u našim selekcijama nedostjala je po nekolicina najboljih pojedinaca u timovima koji su nas predstavljali ovog leta na šampionatima mlađih kategorija. Zašto je to tako, verovatno odgovor imaju oni koji su radili odabir. Da li će objašnjenje biti javno – sumnjam. A poseban osvrt bi trebalo da bude na načinu igranja svih selekcija. Opet, da li će javne analize biti, sumnjam.

– Savetujem da se analiziraju sveukupni rezultati španskog saveza i uticaj na najbitnije odluke koje ima predsednik Horhe Garbahosa. Mnogi pametni zaključci mogu da se izvedu. Mala zanimljivost – u propozicije takmičenja Španci su počeli da uvode predloge koje smo mi imali pre 25 godina.

Na pitanje ko mu nije delovao tako dobro, a izrastao je u izvanrednog igrača, Jankov odgovara:

„Ima i takvih definitivno, na primer Vasa Micić. Kod njega postoji interesantna stvar – da li bi bio to što jeste, a sada je trenutno najbolji igrač u Evropi, da ne postoji takav odliv najvećih talenata u NBA? Možda bi, možda ne bi, nemam taj odgovor. Ali, u svakom slučaju nisam očekivao od njega da od jednog solidnog igrača uradi mnogo više nego što se očekivalo. Možda nema nikakve veze sa odlivom igrača u NBA, a možda ima“.

Uz Jokića, Micić će imati ključeve reprezentacije Srbije na predstojećem Evrobasketu. Već dva leta se govori o njegovom odlasku u NBA – interesovanje i te kako postoji, ali Micić ne želi da ode po svaku cenu, već želi da ode sa ozbiljnom ulogom. Ima li mesta za Vasu u NBA?

„Mislim da to pre svega zavisi od načina igre tih timova. Verujem da se niko neće njemu prilagođavati – da tim prilagodi svoju igru onoj koju on najbolje zna. Svi će od njega očekivati da se on prilagodi njihovom sistemu. Zato će teško pronaći okruženje u kojem bi bio protagonista, a sigurno može da bude rezervni plej sa 15-20 miinuta. Mislim da to može da dobije u mnogo timova“.

Kako se trenira sportska inteligencija?

Kako Jankov kaže, u NBA je skauting kao fakultet, ali on sumnja da igrači sve to mogu da nauče, savladaju i primene, te da je zato filtracija informacija ključna.

„Radili smo analize kod igrača u Evropi, šta su zapamtili iz tajmauta, i bolje da ćutim kakvi su rezultati bili… I to su bili igrači sa visokom inteligencijom, ali njihovo stanje stresa je takvo da se te informacije samo odbijaju. Veliki broj igrača te gleda, klima ti glavom, a u suštini nema pojma o čemu mu pričaš. Onih drugih ima, ali su retki“.

Kad smo kod toga – kako definisati sportsku inteligenciju i može li ona da se trenira?

„Može. Neko će kazati da su to igrači koji su se rodili sa tim. Delom ima i toga, ali zavisi i od toga kada je počelo da se radi na razvoju igračke inteligencije. Dakle, moramo znati da je posedovanje pregleda igre odlučujuće. Posle, tek onda kada je igrač sposoban da objasni šta podrazumeva pregled igre i da isto primenjuje, to dobija pravu snagu. Pregled igre je oftalmološka sposobnost lociranja događaja po širini, visini i dubini prostora. Prvobitno, igrač treba da registruje sve ono što se nalazi u vidnom polju. Inteligencija se rađa i razvija odlukama i delovanjem na osnovu registrovanih događaja koji se nalazi u igračevom vidnom polju. Potom dolazi do odabira koja je odluka najbolja da se sprovede u odnosu na trenutno stanje na terenu. Zatim, kako će se odabrati delovanje po prioritetima. Tek kada je igrač sve to uradio, onda da vidimo ima li igrač sposobnost da sprovede u delo zaključke koje je doneo. To se trenira od malih nogu. Zbog toga mi retko imamo trening jedan na jedan. Kada god imamo priliku, pravimo situacije iz igre dva na dva i tri na tri, i to na jednoj četvrtini terena. Zaustavljamo bezboj puta i objašnjavamo šta je urađeno i, ako je potrebno, šta je trebalo da se uradi. Tako u stvari pomažemo mladom igraču da razvija svoja saznanja šta je dobra odluka, šta je srednje dobra odluka i šta nije dobra odluka. To su metode treninga koje smo mi učili u srpskoj košarkaškoj školi – kako treba obučavati igrača da unapredi svoju igračku inteligenciju“.

Sistem Voriorsa i na kome se Jankov „opekao“?

Poznanstvo sa Stefom Karijem i Klejom Tompsonom, jednim od najboljih bekovskih tandema u istoriji NBA, idealan je povod za razgovor o Golden Stejtu. Jankov je imao priliku iz prve ruke da vidi kako to izgleda.

„Mislim da je njihova specifičnost u tome što su oni zaljubljeni u košarku. Oni se raduju treningu i pravi su putokaz za mlade igrače. Na duge staze je važno da igrači budu raspoloženi pre i posle utakmice, tako i Klej Tompson i Stef Kari. Ali ne samo oni, ti u Voriorsima nećeš videti mrgodnog igrača. Tamo nećeš videti neku duboko negativnu reakciju bilo koga prema bilo kome. Biće razgovor i međusobno uvažavanje. Neko ko priča, a sa druge strane vidiš nekog ko pažljivo sluša. Tako sam ih ja doživeo i mislim da je to jedna od tajni uspeha Golden Stejta, nije smo u trojkama. To je jedna kuhinja u kojoj se perfektno zna koji začin, koliko začina treba, totalna harmonija“.

Jankov je uvek na izvoru, te je stoga prava osoba za pitanje – koji su igrači za koje šira javnost još nije čula, a koji bi potencijalno mogli da budu dobri?

„Nekoliko puta sam se opekao – verujući npr. da će Dejan Todorović da bude igračina, da će Ognjen Kuzmić da bude igračina. Kada kažem igračina, u najgorem slučaju mislim na vrlo solidne igrače Evrolige. Verovao sam da će Alen Smailagić da bude NBA igrač. Kada kažem ’opekao’, imam racionalno objašnjenje zbog čega su oni tu gde su. Ali, zadržaću to za sebe još neko vreme. Sada se malo i pribojavam da kažem, da se ne bih prevario ponovo. Ali ima ih izuzetnih, koji imaju sve što je potrebno da izgrade velike karijere. Da li će uspeti u tome, zavisi od toga kolika je njihova znatiželja da idu dalje, koliko će biti uporni da idu dalje, da imaju sreće, kao i da ne čine neoprostive greške. Važno je i koliko oni iskreno vole košarku. Jer, čim se dođe u situacije da je nekome – bilo kome – više stalo da karijere tog igrača nego što je njemu samome stalo, tada je gotovo. Mnogi igrači u jednom trenutku dođu do toga da je njima sve bogomdano, a nije – takav odnos je onda poguban. Ne znam zbog čega je to tako ali slutim – igrači vremenom dođu do savetnika čija je pohlepa bezgranična“.

Nestanak srpske košarkaške škole?

„Naša škola košarka je do 1990. godine stvarala i igrački i trenerski kadar. Naš prvobitni trenerski kadar – Nebojša Popović, Borislav Stanković, Aleksandar Nikolić i Ranko Žeravica – iza sebe je ostavio trenersko blago koje niko i nikada na svetu nije imao: šest trenera koji su u periodu od tridesetak godina osvojili sedamnaest titula klupskog prvaka Evrope.

Tu kreće da se urušava naša škola. Nijedan od tih šest trenera nije ostavio svog naslednika. Razlog? Morate da pitate njih. I molim da se u naslednike ne svrstavaju treneri koji su u inostranstvu samostalno krčili svoj put, kao što su Aleksandar Đorđević i Saša Obradović. Uz napomenu da su obojica imali neslavne završetke tako što su okončali svoje ’srpsko’ iskustvo koje je bilo lišeno svih normi moralnih međuljudskih odnosa“.

Miloš Teodosić je u poznim igračkim godinama, neće ga biti na ovom Evrobasketu, a posle Vasilija Micića ne naslućuje se naslednik na poziciji plejmejkera. Ko bi to mogao da bude?

„Ako gledamo kroz antropometriju, za sada ga nema ni na vidiku. Ipak, mislim da Filip Borovićanin ima sve kvalitete da bude plejmejker koji bi verovatno delovao sa pozicije krila. Njegove kreativne sposobnosti su ogromne. Sa visinom od 207 cm ne može da igra klasičnog pleja, niti će moći da ga čuva, možda čak ni u Evropi. Ali, da bude taj koji će za druge da kreira sa pozicije krila, mislim da ima taj dar. Prerano je reći, videćemo kako će sve to da izgleda u Arizoni“.

„Ne strani igrač, ali možda će nam biti potreban strani trener“

Upravo je Borovićanin još jedan izdanak KK Beko iz Koteža. Predsednik Damir Bogućanin, trener Nenad Petronić i funkcionier Zoran Škorić. Kako kaže Jankov, u Beku ljude ne interesuje veliki broj igrača. Oni po generaciji traže jednog oko kojeg će da razviju program kako bi se napravio taj jedan kvalitetan igrač.

„Sada imamo četvoricu, u svakom godištu po jednog igrača. Mislim da sva četvorica, mimo Filipa, imaju šanse da naprave lepe karijere. Nažalost, stigli smo samo do četiri roditelja koji su verovali u to što su im Nenad, Damir i Zoran ispričali – u ovom slučaju da je Filip pre pet godina iz Zvezde prešao u Beko, što je bilo nezamislivo. Gde ćeš iz Zvezde u Beko? Može da bude obrnuto. Kao što kažem, nije cilj imati broj, već jednog o kojem se staraš. Filip ne bi bio to što je sada, a mislim da je mnogo uradio time što je otišao u Arizonu. Dobiti priliku da igraš na takvom univerzitetu je ogromna stvar. Ali istovremeno, mali broj ljudi zna da je Filip pre dve godine, sa 16 godina, počeo da igra za seniorsku ekipu koja je igrala treću srpsku ligu“, kaže Jankov i pojašnjava:

Stranac u reprezentaciji ili ne?

„To je vrlo aktivna debata. Kao i većina, mislim da bi bilo pogubno za srpsku košarku uvoditi igrače strance. Igrači sa srpskim genetskim kodom su i dalje među najnadarenijim na svetu. Da bismo izašli iz rasula u kojem se nalazimo, mora da se vrati vreme stručnog saveta (osobe čije namere i stručnost nisu upitne). Stručni savet treba da bude predvodnik u rešavanju problema vezanim za oživljavanja srpske košarkaške škole: problematika A nacionalne selekcije, zatim problematika mlađih kategorija, kao i učenje i odabir trenera.

Verujem da je prevashodno potrebno da edukujemo trenera na osnovama srpske košarkaške škole, kao i da najbolje odaberemo za vođenje najbitnijih programa. Da ne bude bitnije za koga radiš i koga znaš. Da u procesu odabira trenera presudno bude šta trener zna da radi. U suprotnom, predviđam da će vrlo brzo doći vreme da ćemo morati da uvedemo strance u našu košarku, ali strance trenere, ne igrače“.

„On je ubrzo potom dobio ključ u ruke i postao je protagonista u to vreme, bio prvi plej. Njegovi saigrači i on su prošle godine uveli tim u Drugu srpsku ligu, gde je on bio MVP Treće srpske lige sa 18 godina. Ko je to sa 16 godina kod nas dobio priliku da se razvija takvim uslovima?Ne zato što smo mi verovali da će on na kraju da bude plej, nego što smo bili ubeđeni da ćemo jedino tako moći da ga dovedemo dotle da najbolje iskoristi potencijal koji ima. Koju će igrač poziciju igrati kada bude senior, ne određujemo mi. Na nama je da ga obučavamo da bude spreman za igru na svim pozicijama, da mu ne oduzimamo ono što mu pripada, niti da mu dajemo nešto što mu ne pripada. Obostrano, kako klub, tako i Filip, uporno i naporno su radili na tome da se spomenuta ravnoteža održi. Kada dođe vreme, igrač će najbolje sam odrediti koja mu je prirodna pozicija“.

„Verujem u to da će Pešić uspostaviti harmoniju“

Sledeći u nizu za velike stvari iz KK Beko jeste Miloš Šojić.

„Miloš je totalno drugi tip igrača i osobe od Filipa. On još mora naporno da radi kako bi zaslužio ono što je Filip imao. On će, na njegovu sreću, imati priliku da raste uz neverovatan umni i fizički talent svoje sestre – odbojkašice Anđele Šojić. Da je Anđela košarkašica, lako bih joj predvideo WNBA karijeru“, zaključuje Jankov za Sport klub.

Koliko može Srbija na Evrobasketu?

Bliži se 1. septembar i početak Evropskog prvenstva u košarci, a svi u Srbiji pitaju se mogu li Pešićevi Orlovi do zlata.

„Najviše verujem u trenera. Mislim da je Pešić kroz svoju trenersku istoriju pokazao da je na svim nivoima sposoban da iz tima izvuče maksimum. Ne vidim nijedan razlog da neće uraditi sve da ponovi isto. On ima totalno neuobičajen pristup da ‘natera’ igrače da neki put i mimo svoje volje rade ono što je pre svega u interesu tima. Pojedinačno, delujemo solidno. Takođe, verujem u to da će igračka harmonija biti uspostavljena i da će nivo igre tima biti srazmeran. Mnogo toga će zavisiti i od toga kakvi će biti međuljudski odnosi. Istovremeno, ne umanjujmo dobra svojstva ostalih timova i njihovih trenera. Ko će biti prvi, a ko poslednji između Litvanije, Grčke, Srbije, Slovenije, Hrvatske, Italije, Francuska, Turske… Nije se uputno izletati. Opterećen pristrasnošću, izuzetno sam loš prognozer rezultata“.