Spuštena je zavesa na Evrobasket za košarkašice u Ljubljani i bukvalno smo svedočili skidanju kulisa posle spektakularne šampionske večeri, dok se "cirkus" spremao za odlazak iz ovog lepog grada. Belgijanke su potpuno zasluženo osvojile prvo, istorijsko, zlato ka kojem su koračale dominantno tokom čitavog šampionata, a u finalu se malo pomučile protiv iskusnog španskog tima, ali očekivani uspeh nije izostao.

Eurobasket 2023

Četiri moćne Belgijanke za istorijsku titulu!

Eurobasket

25. jun 2023 0

Eurobasket

25. jun 2023 0

Kad prvi put u istoriji postanete šampion Evrope (VIDEO)

Eurobasket

26. jun 2023 0

Eurobasket

26. jun 2023 0

„Kad je najmanji pritisak, mi igramo najhrabrije“

Eurobasket

25. jun 2023 0

Eurobasket

25. jun 2023 0

O novim šampionkama ćemo još malo kasnije, a naš fokus je, razumljivo, usmeren ka učinku srpske reprezentacije, sada već bivših prvakinja Evrope. Ali, ne zaboravimo, dvostrukih šampionki…

I sada, kada je Sport Klub ispratio ovo veliko takmičenje od „dana pre“ pa do gašenja svetla u ljubljanskim „Stožicama“ u sitne sate 26. juna, ne možemo da se otmemo jednom utisku. Gledajući slavlje Belgijanki posle velikog finala, svu tu neopisivu radost, počeli smo nekako dodatno, još više da cenimo dva srpska zlata iz 2015. i 2021. godine. Videli smo koliko su se samo minulih dana u Ljubljani velesile u ženskoj košarci trudile da se domognu odličja i kako su se radovale najbolje igračice srebrne Španije, bronzane Francuske i konačno Belgije, koja je tek sada zakoračila u društvo besmrtnih, dovoljno govori o vrednosti odličja na najjačem takmičenju Starog kontinenta.

Zato, naš ponos ne prestaje što tom večnom carstvu velikana pripada i reprezentacija Srbije, koja je ovom prilikom osvojila peto mesto, ali prevashodno, ispunila zacrtani cilj, izborila vizu za kvalifikacije za Olimpijske igre 2024. u Parizu. Ostao je žal zbog poraza od Mađarica u grupi, koji je promenio tok i poremetio Srpkinje, ali svemu su kumovali poznati problemi, povreda kapitena Tine Krajišnik i izostanak Aleksandre Crvendakić sa prva dva meča iz privatnih razloga.

Izabranice selektorke Marine Maljković su savladale Tursku i Slovačku, zatim poklekle protiv Mađarske i uz mnogo muke savladale Veliku Britanju u baražu, a zatim u četvrtfinalu naletele na „već viđene“ nove šampionke Belgijanke. Posle visokog poraza od Belgije Srbija je uspela da se psihološki vrati u onoj meri koliko je bilo potrebno da izbori meč za peto mesto u duelu sa vrlo dobrim Crnogorkama, koje su bile najprijatnije iznenađenje prve faze prvenstva. Bio je to megdan ranjenih lavica jer je i crnogorska selekcija kuburila sa povredama (najpre Leković u grupi u Izraelu, a zatim Jovanović u Ljubljani). Ipak, presudio je kvalitet i veće pobedničko iskustvo reprezentacije Srbiju kroz istoriju.

Crnogorke su Evrobasket otvorile trijumfom nad Grčkom, zatim visoko poražene od Španije, pa pobedile Letoniju koja je prethodno iznenadila Španiju, da bi u baražu pregazile Italiju i u četvrtfinalu doživele ubedljiv poraz od Francuske.

U svakom slučaju i Srbija i Crna Gora imaju sasvim solidnu bazu za nove izazove, a Crnogorke pod vođstvom selektorke Jelene Škerović, imaju lepe mogućnosti da nastave uspon i krenu putem, koji su Srpkinje moćno prevalile tokom minule decenije.

Slovenke su, nažalost, kao i drugi domaćin EP, Izrael, prošle neslavno, a kako smo nezvanično čuli, tome je kumovala i ne baš sjajna atmosfera zbog lakog odricanja KZS jedne od najboljih igračica, Nike Barič koja se protivila nedavnoj promeni selektora. Očigledno, nije se imalo sluha da se ti odnosi poprave uoči ovako velikog i značajnog takmičenja i to je za posledicu imalo i lošu igru domaćih i bledu posetu ljubitelja košarke.

A uz sve to, čini se da su zatajili i marketing i medijska propaganda, pa je malo ko od „običnog“ sveta u ne baš velikoj, ali prelepoj Ljubljani znao da se tu održava tako atraktivan turnir.

Zato je finalni dan, u kojem su Srpkinje lepršavo savladale Nemačku došao kao melem na rane, a krunisan je zaista fantastičnim uspehom Belgijanki i najzad spektakularnom atmosferom na meču za zlato. I to pre svega, zahvaljujući sjajnim belgijskim i francuskim navijačima, ali i zbog vrhunske igre timova, a sve to je tom prilikom začinjeno raznim tehničkim efektima, reflektorima, laserima, muzičkim sekvencama.

Nećemo mnogo da kritikujemo, ali moramo da konstatujemo da je marketinški ovo takmičenje bilo samo bleda kopija muškog Evrobasketa od pre deset godina, kada je cela Slovenija „bila na nogama“. Tada je na svakom koraku sve prštalo od reklama, bilborda, od fan zone ispred dvorane do raznih drugih pratećih akcija…

Dakle, tek poslednjeg dana ženskog Evrobasketa nestao je grč u igri srpskog tima i to, ispostavilo se, na meču revijalnog karaktera sa Nemačkom, koji je, dakle, bio samo stvar prestiža, ali i ponosa za najmlađe igračice. I svakako da je svima prijao ubedljiv trijumf nad Nemicama, kao zalog za, pre svega, stabilnu i zašto ne, ponovo svetlu budućnost.

I zato se nećemo mnogo baviti teorijama šta bi bilo kad bi bilo, mada smo sa setom pratili lakši put Mađarica do polufinala, ali na kraju i one su ostale tek stepenik iznad Srpkinja, na konačnoj tabeli ispod večitih favorita Španije i Francuske, kojima se pridružila Belgija.

Utisak je da je srpska reprezentacija, uprkos svim problemima bila na loptu-dve, blizu prvog mesta u grupi umesto Mađarske, što je pohvalno, ali pitanje je kako bi se ovaj, em podmlađen, em rovit sastav dalje snašao. Svakako, da je tim imao zdravu i spremnu Krajišnik i Crvendakić u formi u kojoj je igrala na fajnal-foru Evrolige u aprilu u Pragu, Srpkinje bi izbegle baraž i borile se za medalju. Ovo nisu alibi kombinacije, nego utešna realnost za budućnost.

U svakom slučaju, postojeći sastav će se, definitivno, uskoro renovirati i osvežiti, sa nekoliko devojaka iz mlade selekcije U20, ali najbitnije je da postoje baza i raniji šampionski sistem, kao putokaz ka novim izazovima. To je, bez sumnje, jasno mladim snagama Jovani Nogić, Ivani Raci, Mini Đorđević, Maši Janković…

A videćemo da li će se uskoro realizovati ideja Marine Maljković o formiranju jače srpske lige, u kojoj bi se takmičio gro reprezentativki Srbije. Projekat vredan pažnje, koji sada liči na utopiju, ali znajući Maljkovićevu za nju ništa nije neostvarivo. Normalno uz veliku podršku KSS, potpredsednice Ane Joković, zadužene za žensku košarku i Udruženja ligaša, samih klubova, institucija i sponzora.

Poenta je da bi srpsku žensku košarku valjalo sada podržati kao nikad pre jer je košarkašice uvek lako negirati i omalovažavati i još lakše zaboraviti sa koliko talenta, truda i odricanja su te devojke stigle minulih godina do dva evropska zlata i bronze i olimpijske bronze.

Sami kontinuitet učešća na velikom takmičenjima i plasman u „gornjem domu“ mnogo znači. Odmeravanje snaga sa vrhunskim timovima poput Belgije bez sumnje je posebna lekcija. Belgija je tek u novijoj istoriji dospela u evropski vrh, posle dve bronze 2017. i 2021. godine najzad se domogla finala i istorijskog zlata. Pre četiri godine na Evropskom prvenstvu u grupi u Zrenjaninu doživela je tesan poraz od Srbije, a sada bi mlade Srpkinje mogle u njima da potraže uzore. Iznad svega u sjajnoj, vanserisjkoj igračici Emi Meseman, koja igra sa neverovatnom lakoćom, a pleni skromnim i sportskim ponašanjem.

Belgija, Španija i Francuska su daleko bogatije zemlje od Srbije, izgradile su sistem vrhunskog sporta, ali ima i Srbija svoje adute. Pre svega, nepresušan izvor talenata na našim prostorima…

Srpske sudije na vetrometini

Navikli smo na velikim takmičenjima kada srpski tim ne stigne do borbe za medalju da na scenu stupe vrhunske sudije iz Srbije i sude mečeve u završnici, neretko i u finalu. Pamtimo brojne finalne susrete na kojima je pravdu delila Jasmina Juras i učinila nas ponosnim, a bilo je još srpskih arbitara, redovnih učesnika nadmetanja najboljih igračica Evrope i sveta.

Međutim, dogodio se totalni zastoj u poslednjih nekoliko sezona. Ostali smo razočarani i nedavno u Pragu na fajnal-foru ženske Evrolige, koji je takođe protekao bez srpskih delilaca pravde, ali nekako je bilo logično da će neko biti delegiran za Evrobasketu Sloveniji.

Nameće se zaključak da nije u pitanju nedostatak kvaliteta srpskih sudija, nego da jednostavno niko ne stoji iza njih, čini se da, pre svega, nemaju dovoljnu podršku naših ljudi u FIBA, a evropska i svetska košarkaška organizacija kao da je to jedva dočekala.

Nije potrebna neka nezaslužena urgencija, nego samo da se omogući kvalitetnim sudijama iz Srbije, pogotovo ženskim, da pokažu koliko vrede. Uzgred, na upravo završenom Evropskom prvenstvu u Sloveniji, kao i na fajnal-foru u Pragu suđenje nije bilo baš za pohvalu…