Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Eurobasket 2025
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Evropsko prvenstvo u košarci u Berlinu dobija novu dimenziju – nokaut faza donosi dodatno uzbuđenje budući da prava na kiks nema. U nedelju će u Berlinu patike obuti dvojica poslednjih igrača koji su osvajali trofej Morisa Podolofa – nagradu namenjenu najkorisnijem igraču NBA sezone.
Osim Nikole Jokića, koji će predvoditi Srbiju protiv Italije, i Janisa Adetokumba, koji će biti lider Grčke u meču sa Češkom, publika će imati priliku da uživa i u dve utakmice u kojima neće biti jasnog favorita.
Nakon uzbudljive subote, program u „Areni Berlin“ kreće već u podne, a otvara ga na papiru najslabiji duel osmine finala.
Ukrajina – Poljska, 11. septembar od 12.00
Dve selekcije koje svakako ne spadaju u „krem“ evropske košarke, ali mogućnost da vidimo „rat“ je veoma visoka.
Ukrajina je sa tri trijumfa i dva poraza poptuno neočekivano uspela da dođe do druge pozicije C grupe, a najzančajnija od tri pobede definitivno je ona izvojevana protiv domaćina Italije. Sebi su obezbedili lakši žreb, a nema dileme da zbog ratnog stanja u domovini imaju džinovsku motivaciju.
Međutim, koliki su krajnji dometi tima čija je prva opcija Svi Mihaljuk? Ovaj bek sa iskustvom od 220 NBA utakmica idealan je predstavnik fenomena koji možemo često da vidimo u reprezentativnim takmičenjima – uskakanja u veću ulogu. Dešava se da igrač koji je navikao da je epizodista na klupskom nivou svati da mora jače da „povuče“ igrajući za reprezentaciju i obavlja zadatke koje tokom sezone sigurno neće imati. O preuzimanju većih odgovornosti je pisao i kolega Saša Ozmo i naveo primer Adama Hange, a to je slučaj i sa Mihaljukom.
Evrobasket u subotu:
Osim toga, reprezentacija je lepo ukomponovana i uloge su podeljene – Aleksu Lenu se nekad predviđala velika NBA karijera, ali sada mu je lagodno u ulozi „šljakera“. Kao dodatni nosioci „tereta“ u napadu nametnuli su se Isuf Sanon (Prometej) i Volodimir Herun (Betis).
Iza Poljaka je solidna prva faza u D grupi. Ekipa je zabeležila dve dobre pobede – nad domaćinom Češkom i nezgodnim Izraelom, uz pobedu nad Holandijom u kojoj definitivno nisu blistali protiv autsajdera. Bila su tu i dva ubedljiva poraza – onaj od Srbije, koji je donekle bio i očekivan, ali i pravi brodolom protiv Laurija Markanena i Finske.
Najveća zvezda tima svakako je bek Ređo Emilije Mateuš Ponitka. U protekloj godini često je bio u centru pažnje medija iz razloga koji nemaju mnogo veze sa košarkom – saradnje sa ruskim Zenitom u svetlu dodatnog zahlađenja rusko-poljskih odnosa, ali i činjenice da ga je rođeni brat Marsel optužio da mu „radi iza leđa“ kako ne bi mogao da zaigra za reprezentaciju.
Međutim, posle pet utakmica u D grupi zanimljivo je da je Ponitka tek četvrti strelac tima sa 11,8 poena. Efikasniji od njega, doduše ne mnogo, u Pragu su bili Mihal Sokolovski iz Treviza, Ej-Džej Sloter, plejmejker iz Kentakija koji igra za Poljsku još od 2015. godine, kao i Aleksandar Balcerovski, koji je u prethodnoj sezoni nosio dres srpske Mege.
Prognoza: Ukrajinci koriste povoljan žreb i nastavljaju svoju lepu priču.
Finska – Hrvatska, 11. septembar od 14.45
Navijače hrvatske košarkaške reprezentacije je izmučila činjenica da državni tim baš toliko podbacuje. Samopouzdanje je smrvljeno u godinama velikih neuspeha, pa mnogi zapravo i ne shvataju koliko dobre igrače selektor Damir Mulaomerović ima na raspolaganju.
Ekipa predvođena Bojanom Bogdanovićem, Krunoslavom Simonom, Ivicom Zubcem, Dariom Šarićem, Mariom Hezonjom i ostalima ne bi trebalo da se pribojava Sasua Salina. A ipak, u trenutnim okolnostima, oprez je neophodan kada se igra sa Finskom.
Hrvatska ima nekolicinu igrača koji igraju bitne uloge u elitnim takmičenjima, ali sa izuzetkom veterana Simona, u pitanju su igrači koji su egzekutori, a ne kreatori. U ranijoj fazi karijere takav plejmejkerski instinkt iskazivao je Šarić, ali je drugačije košarkaški evoluirao.
Bogdanović je izvanredan „ventil“ napada, ali jednostavno nije tip igrača oko kojeg orbitira ofanziva. Deluje da je to izvor nedaća Hrvatske u napadu – hrpa individualnih rešenja. Srbija je npr. u tom aspektu potpuno drugačija – kako je Vasilije Micić rekao „Mi smo svi plejmejkeri u svojim timovima“. Zbog toga je i evidentno koliko su srpski košarkaši kompatibilniji.
Bez Zubca bi se odbrana Hrvatske skroz raspala, ali veliko je pitanje – kako će čuvati Laurija Markanena? Najbolji finski igrač nedavno je saznao da će po završetku Evrobasketa putovati u Jutu, a ne u Ohajo, kako bi se pridružio novom timu, ali vesti o trejdu nisu ga ni najmanje poremetile. Igra zrelo, raznovrsno i intenzivno – pravi je lider ekipe.
Finskoj na prelazak na viši nivo nedostaje još jedan igrač koji može da „živi“ sa loptom u rukama. Salin jeste sposoban šuter, ali najefikasniji igrači posle Markanena i njega su Mađuni i Valtonen, a to je daleko od potrebnog nivoa.
Prognoza: Višak individualnog kvaliteta u ključnim trenucima donosi prevagu i Hrvatska ide dalje.
Srbija – Italija, 11. septembar od 18.00
„Orlovi“ su u Pragu ostvarili pet savršenih pobeda kojima su naterali košarkašku javnost da ih proglasi za velikog favorita za osvajanje medalje, a uz Sloveniju, i za glavnog konkurenta za osvajanje pehara. To se, s punim pravom, nimalo nije svidelo selektoru Svetislavu Pešiću.
Ne može se poreći činjenica – Srbija će protiv Italije u meč ući sa pritiskom većih očekivanja, ali je tačno i da je od svih prvoplasiranih ekipa u grupama dobila ubedljivo najjačeg rivala.
Kakva je Italija? Simone Fontekio, novi košarkaš Jute Džez, nametnuo se kao novi vođa tima, a odličnu podršku ima u Stefanu Tonutu i Akileu Polonari. Veterani Nikolo Meli i Luiđi Datome daju petorkama šuterske kvalitete i „dužinu“, a da se nije povredio Danilo Galinari, Italijani bi imali najviše ambicije.
Tu je i Niko Manion, „dželat“ Srbije iz beogradskog „Pionira“ i kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre. Mada, ta utakmica zaista ne bi trebalo da bude relevantna za nedeljni duel, osim kao opomena da status favorita veoma lako može da se obije o glavu.
U grupi su Italijani igrali dobro, sa izuzetkom iznenađujućeg poraza od Ukrajine. Odlično su se nosili sa Grcima, prilično su obuzdali Janisa, a od Hrvata, predvođenih raspoloženim Bogdanovićem, bili su bolji u finišu.
O Srbiji na Evrobasketu:
O Srbiji su već napisani svi mogući hvalospevi, ali posle jednog dana razmišljanja o događajima koje smo mogli da vidimo u D grupi najjači utisak je – svestranost. „Orlovi“ su u svakom aspektu prošli „test javnosti“. Napad ima jasne obrise, ali i visok osnovni nivo igre, ispod kojeg neće ići ukoliko je Jokić na parketu.
Centar Denvera je neke mečeve u Pragu odigrao savršeno, skoro pa bukvalno, a lakoća kojom rešava izazove u reketu kada dobije loptu na niskom postu uliva strah svakom protivniku. Imati dominantnog centra koji voli i ume da doda je san svakog trenera, a Jokić je upravo to.
Srbija ima komplementarne igrače u napadu – Micić briljantno rukovodi ofanzivom, a nijedan od preostalih igrača nije loš šuter, naprotiv. Međutim, nijedan nije ni ono što bi se nazivalo „čistim šuterom“. Ipak, otvorenih prilika ima dovoljno, a kada proradi barem jedan u nizu „spoljnih“ reprezentativaca Srbije, razlika u korist Pešićevog tima počinje da raste.
Odbrana je takođe bila impresivna u grupi. Tim je selektiran tako da je svaki igrač koji ima minutažu dovoljno visok, brz, snažan i izdržljiv da se bori na visokom nivou intenziteta i preuzima koga god da zatreba.
Lako za napad Srbije. Kad imaš Micića i Jokića zabit ćeš dovoljno kako god okreneš.
— Toni Lazarušić (@ToniLazarusic) September 10, 2022
Ali obrana je beton. Finci su potrošili cijeli napad igrajući rukomet. pic.twitter.com/TVPCKdzIgh
Pocekov i Pešićev tim su se već jednom sastali ovog leta – prijateljski meč u Hamburgu dao je Srbiji razlog za optimizam jer su „Orlovi“ preživeli „rafal“ Fontekija, Maniona i ostalih – bili su u velikom minusu, ali su uspeli da se vrate odličnom serijom u drugom poluvremenu i upišu pobedu. Sa druge strane, nije prijatno imati zaostatak od 15 poena, naročito u eliminacionoj utakmici. Italijani su sposobni da pogađaju trojke u serijama i Srbiju čeka težak, ali ostvariv zadatak.
Prognoza: Srbija nastavlja sa jakim ritmom – „lomi“ i Italijane za plasman među najboljih osam.
Grčka – Češka, 11. septembar od 20.45
Ako u timu imate Janisa Adetokumba, jedno je sigurno – imaćete bezbroj otvorenih šuteva. Recept je prost – okružite superzvezdu Milvoki Baksa dobrim šuterima i niko neće moći da ubaci više poena od vas. Međutim, postoji jedna prepreka tom planu – nije lako naći dobre šutere.
Veliko je pitanje kako bi izgledala igra Grčke, da se u selekciji Dimitrisa Itudisa ne nalazi naturalizovani Amerikanac Tajler Dorsi. Najbolji Janisovi saigrači uglavnom nisu dobri „trojkaši“ – braća mu se muče sa šutom spolja, a o Kalatesovim problemima u tom segmentu igre već znamo mnogo. Najveću podršku bivši MVP NBA očekivano ima u iskusnom Kostasu Slukasu.
Agravanisa trenutno dobro služi šut, novi igrač Partizana Papapetru je u krizi, veoma slabo ubacuje trenutno, a Papanikolau je standardno pouzdan kada ostane sam, ali je u drugim aspektima igre vidno popustio pod teretom godina.
Ono što može da raduje Itudisa je da, sve i da šut ne krene, Janis može (i hoće!) svojeručno da postigne 40 poena. Atinjanin nigerijskog porekla mora ozbiljno da zaradi te poene, a jedan od ključnih načina je zaletanje u skupljenu odbranu rivala, kao kugla u kegle, i iznuđivanje slobodnih bacanja. Zvuči prosto, ali Janisa to sigurno mnogo troši i može biti kontraproduktivno na duge staze.
U svakom slučaju, trenutni Janis, koji požrtvovanošću inspiriše saigrače, u kombinaciji sa munjevitom igrom u tranziciji i čvrstom odbranom, garantuje dobar rezultat.
Deluje da im neće mnogo smetati Česi, iako za ovu selekciju dobar turnir igraju Hruban, Peterka, Auda i ostali. Veseli možda nije neumoran kao što je bio pre pet-šest godina, ali je i dalje odličan centar.
Velika je šteta što plejmejker Tomaš Satoranski nije potpuno zdrav – prethodnih godina Česi su stvorili kompaktan sastav oko njega i Veselog, koji je igrao dopadljivu i konkurentnu košarku. Ipak, preko Janisa neće moći dalje. Zli jezici bi rekli „tako i im i treba kad su izgubili i od Poljske i od Finske“.
Prognoza: Ni Česi nemaju rešenja za „čudo prirode“ – Janis sa braćom i kolegama ide dalje.
Nikola Novaković (@nikolanvkvc)
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare