Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRCDrugi dan Evropskog prvenstva doneo je, kao što sam i najavio, preklapanja u sva tri termina – genijalna ideja nekog pametnjakovića zbog koje smo, umesto da pratimo svih šest utakmica, mogli da gledamo samo tri. Nikada mi neće biti jasno, a isto sam govorio i za Evroligu, kako nikome ne pada na pamet da je u interesu košarke da se termini ne poklapaju.
Razumem da televizijama nije „isplativo“ da pojedini mečevi budu u podne i sličnim terminima, ali kada se već igra u četiri zemlje, mogli su da smisle nešto pametnije. Na kraju krajeva, običan ljubitelj košarke želi da uživa u svakoj utakmici. Možda me jednog dana neko i ubedi da je ovo „u interesu košarke“, ali male su šanse za to.
POPULARNO NA PORTALU SPORT KLUBA
Dan kada je Srbija umalo ostala bez bar dve medalje
Koeficijenti: Srbija pala na 24. poziciju, da li će tu i ostati
Za prvi termin nisam imao dilemu – još pre početka šampionata rešio sam da ću pratiti Gruziju, tim naših Aleksandra Džikića i Filipa Mihajlovića. Reprezentacija koja je iz iste grupe zajedno sa našom selekcijom otišla na Evropsko prvenstvo, imala je toliko problema pre početka šampionata, da su im šanse da prođu grupu bile u domenu naučne fantastike.
Kašnjenje igrača na pripreme, loše fizičko stanje, zdravstvene tegobe, psihički problemi, povrede i još mnogo toga pratilo je kao crni oblak ovu selekciju. Sama činjenica da su kao ekipa imali samo jedan zajednički trening govorila je dovoljno. Samo pravi čarobnjak ili mađioničar mogao je od takvog tima da napravi nešto pozitivno.
I onda – prva utakmica, i odmah skalp Španije. Delovalo je nestvarno, kao bajka. Ko nije gledao, teško može da razume šta se desilo. Od prvog podbacivanja videli ste bradate ratnike sa nožem u zubima, kao da su izašli iz „Hrabrog srca“. Nisu imali ratničke boje na licu, ali jesu u srcu. Delovali su kao da mogu fizički da iznesu tri takve utakmice zaredom. U odbrani su gutali Špance, jurili kontre, skakali i borili se do poslednjeg daha. U svemu tome jasno se video potpis kondicionog trenera Filipa Mihajlovića.
Česte izmene davale su svežinu, ali su bile i preventiva – da se zaštite igrači koji su, uprkos savetima i zabranama, rešili da izađu na parket. Morao je Džikić kao lava u kavezu da drži Šengeliju na klupi veći deo susreta i da mu „na kašičicu“ daje da igra.
A kada je Mamukelašvili krenuo u seriju poena i kada je delovalo da može sam da prelomi žilave Špance, kamera je uhvatila njega i Džikića u razgovoru – u sledećem kadru bio je na klupi. Koji trener bi, u trenutku kada se lomi utakmica, stavio najboljeg igrača na klupu? Samo onaj kojem je više stalo do svojih izabranika nego do rezultata. Zbog takvih poteza trenera igrači se ujedinjuju , stvara se zajedništvo koje prevazilazi sve što je negde tamo zapisano.
Da, pravili su Gruzini greške – promašivali zicere, gubili lopte, kasnili u odbrani. Ali njihova klupa disala je kao jedno. Vodili su veći deo utakmice i nisu dali Špancima ni da pomisle na preokret. I kada je rezultat bio na ivici, njihova vera bila je nepokolebljiva.
O Špancima nema mnogo toga da se kaže. Nije bilo prepoznatljive odbrane, napadi su ličili kao da su se tek okupili, a želja za pobedom provirivala je tek u tragovima. Da li ih treba otpisivati? Naravno da ne. Ali na ovom meču nisu ličili na ekipu koja može do vrha.
Drugu utakmicu koju sam gledao bio je duel između Belgije i Francuske. Kao što sam napisao u naslovu, za Koleom niko suzu pustiti neće. Garantujem vam da ja sigurno neću, jer smatram da je isključivo on godinama unazad bio kočnica koja nije dozvolila mašini Francuske da radi na pravi način. Neko će reći – srebro na Olimpijskim igrama. Dobro, ali šta se desilo u Manili? Na šta je ličila Francuska na Svetskom prvenstvu? Kada imate toliki broj kvalitetnih igrača, morate da znate kako da ih uklopite. Ekipu ne čine uvek najbolji, nego ponekad treba biti mudar pa videti koji igrač će grupu individualaca, svojim prisustvom, spojiti u tim, pa onda njega uvrstiti na spisak putnika umesto nekog košarkaški kvalitetnijeg igrača.
Povezane vesti
Ne kažem da je trenutni selektor pravi čovek za taj posao ali je ova mlada Francuska ekipa poletna, rastrčana, puna energije i trenutno im je najbitnije samo da ih neko pusti da igraju. Deluju neverovatno na terenu, prosto ne znate da li da strepite od igrača sa niskog posta, da li će vas bekovi i krila prodorima do koša ili šutevima sa distance dovesti do ludila ili će iz kontranapada vaša sudbina biti zapečaćena.
Takvoj rastrčanoj ekipi kao da ništa ne fali a onda stavite prst na čelo pa se setite da su kod kuće ostali: Lesor, Gober, Vembanjama, Poarije, Strazel, Dijabate, Furnije… Kada se ima sistem, koji funkcioniše godinama i decenijama, onda dobijete ovakav spisak od dvadesetak igrača od kog se protivnicima ledi krv u žilama.
O samoj utakmici nema šta mnogo da se priča, Belgija nije na nivou ekipa koje mogu da se nose sa ekipama iz samog vrha. To je pokazala i na ovoj utakmici. Česta seckanja igre, pokušaji da ugroze protivnika šutevima van linije 6,75 pa bezidejna igra posle pik n rola, bilo je sve što smo od njih videli. Deluje da Francuska sa ovom igrom neće imati problema u grupi u kojoj su joj najveći konkurenti za prvo mesto Poljska i Slovenija, sa kojom se sastaju već u subotu.
Večernji termin – birao sam između Grčke i Italije, odnosno Poljske i Slovenije. Nažalost, morao sam da biram, umesto da uživo pratim oba meča. Odabrao sam Grčku i Italiju.
Ako sam Kolea apostrofirao kao kočničara napretka francuske košarke, onda za Košarkaški savez Italije imam jedno pitanje: da li vi, gospodo, zaista nemate boljeg trenera od sadašnjeg selektora? U sekundi sam se setio citata iz filma „Tito i ja“, kada mali Zoran nabraja da od tadašnjeg šefa države više voli Džonija Vajsmilera u ulozi Tarzana i Garija Kupera u svim ulogama. Tako i ja u glavi nabrajam sto i kusur boljih trenera od ovog tužnog pajaca koji sedi na klupi Italije.
Za neke stvari koje radiš u životu moraš da imaš talenat, harizmu, mudrost, a pre svega znanje – da umeš da prepoznaš problem u pravom trenutku i da nađeš način kako da ga rešiš. Ne može treneru na svakoj utakmici koju gubi najveći krivac uvek da bude sudija. Nedopustivo je da ti igrač forsira šuteve dok svi u hali vide da „ne može vola da ubode“, a ti ga ipak držiš u igri veći deo meča, verujući da će baš sad da ga krene.
Neverovatno mi je da ne prepoznaje da Meli ima želju, znanje i volju da svaki put sam napadne koš u igri jedan na jedan, i da u reprezentaciji Grčke nema nikoga ko može da ga zaustavi. Ponovo sam počeo da se nerviram dok pišem, jer mi pred očima iskaču scene sa utakmice. Ona dvorska luda, koja svako malo skida sako na klupi znajući da ga kamera sve vreme prati, ne zaslužuje da se naziva košarkaškim trenerom, pa ga zato ni ja tako ne oslovljavam. Ova selekcija Italije, da na klupi ima nekog ozbiljnog stručnjaka, mogla bi da bude u samom vrhu ovog Evropskog prvenstva. Ovako – neka im je Bog u pomoći.
Grčka je sasvim zasluženo slavila u duelu sa Italijanima jer su pre svega imali plan igre koji su uspevali da realizuju čak i u trenucima kada je Spanulis odmarao Janisa Adetokunba. Svaki igrač znao je svoju ulogu u timu i videlo se da su slepo pratili sve što su dogovorili u svlačionici. I pored dobre igre koju su pružili deluje mi kao da im fali pravi vođa na poziciji plejmejkera.
Ono što je nekada bio Slukas, da ne govorim tek o Spanulisu, danas ovi mlađi igrači to nemaju – onu potrebnu drskost koju su posedovali njihovi prethodnici. Nije isto kada neko šutne i pogodi sa devet metara na samom početku meča. Budi ti šmeker pa pogodi kada je najvažnije. Moraju, takođe, da znaju kada treba da razigraju saigrače, a kada da sami povuku i „izmisle“ koš. Pokazao je to Slukas u pojedinim trenucima juče na utakmici, ali se vidi da ga više vuče klupa na kojoj sedi, nego parket po kojem bi mogao da prosipa magiju.
Ostale utakmice pratio sam samo na preskoke. Video sam da se Dončić pošteno tukao sa Sokolovskim, da je Poljacima uspela taktika da ga iznerviraju i dobro izmore. Uhvatio sam i nekoliko poena Lojda, koji je plesao po terenu i bio direktan krivac za prvu pobedu Poljaka na ovom prvenstvu. Mnogo bi mi draže bilo da sam sve to mogao da ispratim uživo, bez ometanja, ali kao što sam već napisao – tako je kako je.
A da stvar bude još gora, ti isti „genijalci“ koji kroje raspored smislili su da se u subotu igraju sve utakmice iz svih grupa! Tako da nas čeka čak dvanaest mečeva na programu, pa ko šta uspe da uhvati – toliko će i gledati.
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare