Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Odmor je gotov! Iako se pesak još nije sasvim isprao iz kose, zavrtela se konačno ona omiljena narandžasta lopta. Po mom osećaju, dosta je odmarala i bilo je vreme da se ponovo pokrene. Oprostio sam se sa porodicom, kako i dolikuje nekome ko odlazi na put duži od dve nedelje. Izljubio sam ženu i decu, uzeo kikiriki i semenke i seo ispred televizora negde oko podneva.
Čim sam se udobno zavalio u fotelju, ponovo me obuzeo osećaj ponosa što nisam poslušao svoju lepšu polovinu kada mi je, pre nekoliko godina, rekla da nam ne treba još jedan TV u kući. Da je bilo po njenom, sada bi na zidu u dnevnoj sobi gledali Sunđera Boba, dok bih se ja na telefonu borio sa porukama koje prekrivaju ekran na kojem pokušavam da uhvatim neku od akcija.
Povezane vesti
Inače, da me neko pitao kakav bih raspored poželeo za prvi dan takmičenja, teško da bih uspeo ovako da ga skockam. Utakmicu naše reprezentacije jedva sam dočekao, a kako bih prekratio vreme do tada, pogledao sam čak četiri meča — onako usput. O njima ću nešto kasnije.
Iskreno, pribojavao sam se tog starta u grupi, jer nisam znao da li su Estonci možda u stanju i frižider kroz obruč da ubace. Uz to, pretpostavljao sam da će atmosfera biti kao da se igra u Talinu, pošto estonskim fanatičnim navijačima nije problem da pređu granicu do susedne Letonije. Gledao sam utakmicu sa drugarom koji voli i razume košarku skoro koliko i ja… što znači — nema pojma. Sad će se, naravno, naći neki genijalac da to pomisli, ali rešio sam da vas preduhitrim i da to kažem sam.
Da nemamo razloga za bilo kakav strah, videlo se već posle nekoliko minuta igre. Razlika u klasi bila je očigledna, posebno na primeru Nikole Jokića: u jednom od prvih napada dobio je loptu u reketu, a oko njega su se našla trojica dosta nižih i fizički slabijih protivničkih igrača. Dok su skakali po njemu, izgledalo je kao da se u školskom dvorištu stariji momci poigravaju sa decom. Sve je bilo jasno kao dan.
„Žali Bože što moramo da gledamo još jednu…“
Dublja analiza igre naše reprezentacije protiv Estonije, čini mi se, bila bi suvišna jer kada je sudija označio kraj treće četvrtine, moj prijatelj je samo prokomentarisao: „Žali Bože što moramo da gledamo još jednu. Zašto lepo ne prekinu sad i svi zadovoljni?“
E, baš to — svi zadovoljni, mada ja nisam imao takav utisak. Kari Pešić nije izgledao kao čovek koji misli da je sve išlo po planu iz svlačionice. Ne govorim to zato što je nervozan i poprilično ljut došao na konferenciju koja je kasnila više od pola sata, već zato što sam siguran da mu nije promaklo to što se naši reprezentativci u pojedinim trenucima nisu držali dogovorenih principa, ni u odbrani ni u napadu.
Previše otvorenih šuteva, lagane kretnje protivnika bez lopte kroz našu odbranu , slaba koncentracija u pojedinim situacijama, lagano vraćanje u ka našem košu nakon promašenog šuta — sve to video je stari lisac Kari Pešić. Ako ne poštuješ protivnika od prvog do poslednjeg minuta, onda ne poštuješ ni sebe, a onda ni saigrače.
Dodatno su selektora nervirale i sudijske odluke. Njih ne želim da komentarišem jer ruku na srce, nivo suđenja ovih arbitara i nije vredan ozbiljnog osvrta. Za našeg selektora mnogo važnije od pobede je način na koji se na parketu sprovodi ono što se godinama uvežbava. Jasno je da su misli već usmerene ka duelima sa Letoncima i Turcima, koji bi mogli da iskoriste pojedine slabosti koje su isplivale i baš preko njih pokušaju da iznenade naš tim. Svaka ozbiljnija selekcija umeće da kazni, recimo, otvorene šuteve koje su naši igrači prečesto ostavljali protivnicima. Tu ću se, ipak, ugristi za jezik , odnosno udariti sebe po prstima – jer neke stvari možda i ne bi trebalo reći naglas, odnosno napisati.
Da, sinoć je ostvarena ubedljiva pobeda. Da, pobediće se i Portugal, i Češka. Ali jedno mora da bude jasno: principi i dogovor iz svlačionice moraju se poštovati, jer samo tako rezultat može dostići najviši nivo, jer ko želi do medalje, mora da zna – put do vrha ne vodi preko lakih pobeda, već preko discipline u svakom minutu igre.
Šta smo još videli prvog dana?
A sada da se osvrnem i na ostale mečeve koji sam gledao kao zagrevanje pred našu utakmicu.
Otvaranje prvenstva donelo je duel Velike Britanije i Litvanije. Pokazalo se odmah – ukoliko Litvanci ne promene pristup i ne učvrste odbranu, mogli bi da upadnu u ozbiljne probleme. Britanci su im uzimali skokove, ulazili u reket bez mnogo otpora, a da su imali samo malo bolji šut, možda bismo pričali o velikom iznenađenju, a ne o rekordu Litvanaca u skokovima. Posebno se videlo koliko su ranjivi bez Valančijunasa, koji je u pojedinim trenucima praktično sam nosio ekipu.
Velika Britanija pokazala je i dokazala da svaka ekipa koja ima plan, stav, cilj i volju može da zagorča život, uslovno rečeno velikim reprezentacijama. Nemaju oni vrhunski kvalitet i to znaju ali imaju „šiljate zube“ i svako ko ih ne bude shvatio ozbiljno, mogao bi da im se nađe na meniju.
Utakmica između Portugala i Češke je bila potpuni promašaj za košarkaške sladokusce. Nivo igre ravan B diviziji. Veliki broj grešaka, promašaja, mali broj poena, loša odbrana… Kada bih nastavio da nabrajam mislim da do sutra ne bih stao, tako da, ukratko – Portugal je napravio „iznenađenje“ prvog dana, ako se to može nazvati iznenađenjem.
Sve na jednom mestu: Raspored, rezultati i tabele Evrobasketa
Srećom po sve nas veoma brzo krenula je utakmica između Crne Gore i Nemačke. Prvo poluvreme krenulo je u visokom ritmu, veliki broj kvalitetnih košarkaša na parketu doneo je pregršt dobrih poteza. Crna Gora, iako oslabljena, znala je da energijom mora da parira Nemačkoj i tako je bilo do samog kraja prvog poluvremena.
A onda na početku treće četvrtine , kao da je neko nama gledaocima obrisao musave naočare. Razgoropađeni Nemci, bez ikakvog otpora Crne Gore, gazili su ka pobedi. Zaigrali su čvršće u odbrani, prljavije, sa više kontakta. Vučevića su potpuno zatvorili, a ostatak tima Crne Gore neutralisali.
Uz to je Obst zagrejao ruku i Nemačka je brzo stigla do prednosti od dvadeset i kusur. Sve dobro što su Crnogorci gradili u prvom poluvremenu raspalo se u paramparčad. Iskakanja Nemaca na pik-en-rolu, šutevi branjenji svaki uz visoko podignutu ruku i agresivna odbrana do kraja meča, doneli su im sigurnu prvu pobedu na šampionatu.
Turska sila
Iskreno, nisam očekivao onako ubedljivu Tursku protiv Letonije. U pripremnom periodu Turci nisu mogli da pogode bazen, a ovde su održali pravi šuterski čas Letoncima. Nadam se samo da su krenuli da prazne šaržer za poslednje kolo u grupi, kada igraju protiv naše reprezentacije.
Visok ritam obeležio je i ovaj duel. Od samog starta Turci su igrali furiozno, bili su svuda – i u odbrani i u napadu. Pametna igra na niskom postu, pravovremeni šutevi i vrlo brzo ekipa selektora Atamana imala je dvocifrenu prednost. Koliko je Turcima značilo da pobedom nad domaćinom otvore šampionat , videli smo po detalju sa početka druge četvrtine kada je Hazer prošao pored svog čuvara i moćno zakucao preko Porzingisa.
Igralo se na ivici faula, sa mnogo duela i udvajanja. Letonci su i pored toga uspevali da ubace neke „divlje“ šuteve a ideja trenera Bankija u odbrani bila je da se provocira šut Sipahija. Veoma brzo ta zamisao mu se obila o glavu jer je u samo nekoliko minuta, nekadašnja velika nada Turske košarke, uspela da spakuje tri vezane trojke. Do poluvremena smo gledali odličnu košarku, a Turska je na pauzu otišla sa osam poena zalihe.
U nastavku su Turci nastavili u istom ritmu – dominirali su u skoku, šut ih je i dalje služio, a nervoza je donela mnogo izgubljenih lopti na obe strane. Atamanova ekipa delovala je sigurno, jer se kod Letonaca uvukla nesigurnost zbog čestih grešaka i loših odluka. Na kraju treće četvrtine reprezentacija Turske imala je prednost od sedamnaest poena i tada je već bilo jasno da domaćini nemaju šta da traže.
Svi koji poznaju Atamanovu filozofiju znaju da je specijalista za čuvanje i podizanje prednosti. Iako su izgubili mnogo lopti, Turci su pokazali čvrstu, organizovanu odbranu i raznovrsnost u napadu – i biće izuzetno težak protivnik svakome.
Duel Finske i Švedske uspeo sam da ispratim samo u završnici – dovoljno da vidim kako su se Finci, uz malo sreće, provukli do pobede.
Prvi dan šampionata doneo je sve što evropska košarka ume da pruži – energiju, ritam, iznenađenja i dokaz da nas čeka veliko takmičenje. Danas nas očekuje novih šest mečeva, a na teren izlaze i dve preostale grupe. Nažalost, zbog preklapanja termina nećemo sve moći da gledamo uživo ali srećom živimo u vremenu u kom bar na TV-u možeš sve da se vratiš unazad.
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare