Traje srpska šampionska nit

Eurobasket 15. jun 202320:57 1 komentar

Stara izreka u špansko-italijanskom žargonu glasi "que sera sera", Englezi bi rekli "whatever will be, will be", pa je sve to zajedno još davno stalo u evergrin muzički hit, a u prevodu na slovenački jezik to bi značilo "kar bo pa bo". Stariji pamte, bila je nekad davno slovenačka zabavna emisija, a postoji i pesma sa tim naslovom...

SK

Direktno sa Evrobasketa uz naše žene zajedno sa Plazmom

Dakle, „biće šta će biti“… Sa tom porukom, naravno, sudbinskom, stigli smo u Sloveniju na EP košarkašica da ispratimo novi pohod Srpkinja, aktuelnih šampionki Evrope ka vrhu, a i da vidimo koliko su izazovu dorasle vrlo dobra domaća slovenačka selekcija i isto tako pobednički raspoložene Crnogorke.

I videsmo da su prvog dana u oba grada, u Ljubljani i u Tel Avivu trijumfe zabeležile dve selekcije iz bivše SFRJ u okršajima sa Evropom i jedan poraz, rezultat je dakle: 2:1. Crnogorke su savladale tešku prepreku, Grkinje (74:69), Srpkinje Tursku (71:63), a Slovenke su poražene od Velike Britanije (76:71).

Promo

E sad, kako je i red nešto veći prostor zavređuju aktuelne prvakinje… Sve istine su večne, mada neretko zvuče kao floskule. Pa tako i ono nepisano pravilo da prva utakmica na velikom takmičenju nosi posebnu težinu.

evrobasket 2023

Od toga se jednostavno ne može pobeći, taj teret pristupa premijeri na vrhunskim šampionatima nose i najveći šampionski timovi, pa je takav slučaj, naravno i sa najboljim košarkašicama Srbije. A taj meč i da nije prvi, bio bi pretežak sam po sebi, jer su Turkinje najveći konkurent Srbiji u grupi.

Međutim, splet srećnih i izazovnih okolnosti je da su izabranice Marine Maljković aktuelne prvakinje Evrope, ali su istovremeno, na neki način, da ih tako nazovemo, seniorski podmladak na kaljenju. Novi tim u stvaranju. Ali o tome kako Marinine talentovane devojčice „preko noći“ stasavaju u vrhunske igračice nešto kasnije u ovom tekstu.

Zbog svega nabrojanog, trijumf srpske selekcije nad neugodnim Turkinjama na startu EP u Sloveniji je, dakle, višestruko važan. Srpkinje su, naime, savladale najtežeg rivala u grupi na EP, opravdale šampionski rejting, hrabro iznele i to breme, ali i pokazale novu zrelost i kvalitet, bez obzira na neke greške i (neminovan) startni grč u igri. I potvrdile su još jednu nepobitnu istinu, da samo veliki timovi pobeđuju i kada lošije odigraju.

I to nije sve, važan trijumf i veliki posao uvodnog dana šampionata podmlađeni srpski tim je obavio u nekompletnom sastavu, bez Aleksandre Crvendakić, koja je zbog smrtnog slučaja u porodici u sredu uveče otputovala za Srbiju… Malo li je? Za početak i više nego dovoljno od srpskih košarkaških kraljica…

Bilo je uspona i padova u igri, ali uprkos svemu Srpkinje su svih 40 minuta susreta gospodarile situacijom, izdržale sav pritisak i iz rovovoske borbe sa snažnim Turkinjama izašle kao pobednice. Sve Marinine igračice zaslužuju pohvale za veliki trud i želju i važnu pobedu, možda ne bi trebalo nikoga da izdvajamo, jer je pobedio složan kolektiv. Ipak, da konstatujemo da je Ivon Anderson držala konce igre u rukama i značajno pomogla da se održi jednocifreno vođstvo tokom celog susreta i da stvari ne izmaknu kontroli. A za kraj da ostavimo kapitenski pečat Tine Krajišnik, koja je zadala rivalkama završne udarce, sa nekoliko odlučujućih poena i skokovima u odbrani u samom finišu.

A da ovu krataku analizu zaokružimo i dirigentskom palicom selektorke Marine Maljković. Marina je, kao i obično, mudro vodila tim, razigravala ih i rotirala kroz tvrdu bitku sa Turkinjama, bez uzmicanja i sa velikom verom u izabranice. I sve to, kad je Marina u pitanju, ide u rok službe…

Ali, osvrnućemo se ovom prilikom ukratko i na njenu veštinu brušenja talenata i njihovo transformisanje u šampionke. Nedavno smo imali priliku na fajnal-foru Evrolige, gde je Marina sa Fenerbahčeom osvojila krunu, da na delu vidimo u njenom timu mlade srpske snage, Ivanu Racu i Minu Đorđević. Te devojke su, zahvaljujući selektorki, dobile priliku da se kale ni manje, ni više, nego u šampionskom klubu, pa sasvim logično sada to iskustvo se pretače i u srpsku reprezentaciju. To je primetno već na startu EP, ne samo na terenu, već i po pristupu igri i obavezama i profesionalizmu. A sve to, svakako, važi i za ostale devojke u srpskoj reprezentaciji. Videlo se tokom kvalifikacija za EP (apsurd je uopšte što ih igraju i šampionke, ali poslužile su za uigravanje), kao i za SP i na samom SP u Australiji, da praznog hoda između prethodne slavne generacije i ove neće biti.

 

 

Ne moraju medalje da budu merilo svega, ali je važno da sistem, postavljen pre 13 godina i dalje cveta. I da zato nema zime za srpsku žensku košarku, jer cvetno proleće traje duže od decenije.

A o prvim utiscima sa EP generalno pisaćemo ovih dana opširnije, jer sve se u bajkovitoj Ljubljani tek postepeno zahuktava i uhodava. Organizacija takmičenja je solidna, uslovi za igru i treninge u „Stožicama“ su odlični, kao i za rad novinara. Jedino je enigma prvog dana bila kako naći novinarski ulaz u dvoranu, jer nijednim papirićem, a kamoli nekom tablom to nije obeleženo.

Ispostavilo se da „sedma sila“ u „Stožice“ nadire „ilegalno“ iz podzemlja, nekim čudnim, tajnim kanalima, da ne kažemo, iz garaže. Pardon, najpre silazi nekim beskonačnim, metalnim, montažnim i rešetkastim stepenicama, koje pomalo podsećaju na protivpožarne, pa u garažu i odatle u pres prostorije, koje su zaista, vrhunske. Da ne grešimo dušu, sve ostalo je besprekorno…

A čarobna Ljubljana je posebna priča i zaslužuje odvojenu reportažu. Glavni grad države, dovoljno veliki, a dovoljno mali za život bez stresa i tenzije. Dovoljno lep da ga zavolite na prvu loptu! Okovan zelenilom, popločanim ulicama, crkvama, trgovima, zamkovima, prodavnicama, lokalima u duhu ovdašnjeg podneblja i istorije. Lepa rečica, Ljubljanica se probija kroz sjajno uređene parkove, predivno doterane obale, uklopljene u tradicionalnu arhitekturu. Ni traga od novokomponovane mešavine stilova i natrpanih objekata…

Ljudi smireni i opušteni, uživaju, šetaju i špartaju biciklima i električnim trotinetima kroz prelepo pešačko gradsko jezgro. Uživaju. Zašto i ne bi, a i kad pobegnu od gradske „vreve“, u komšiluku su im more, jezero, planine, šume i reke…

A za nekih desetak dana saznaćemo kome će se od najboljih evropskih ženskih timova posrećiti u ovoj čaroliji od grada. Kao što rekosmo, ustvari, kako kažu Slovenci… kar bo pa bo…

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare

Pošalji komentar Pročitaj komentare (1)

Najčitanije vesti

Najnovije vesti