Sedmi dan Evrobasketa protekao je u znaku Luke Dončića i litvanskog ulaska na mala vrata u osminu finala, u dve veoma interesantne utakmice, svaka na svoj način.

– Taman kada mislimo da ne može bolje, neko od vanzemaljaca odigra – pa, vanzemaljski meč. Luka Dončić protiv Francuske – 47 poena (9-12 za dva, 6-11 za tri, 11-12 penali), 7 skokova i 5 asistencija (uz ukradenu i 4 izgubljene). Partija za istoriju, prestigao je i Dirka i Galisa, bila je to druga najefikasnija utakmica u istoriji evropskih šampionata, jedino je Belgijanac Edi Teras ubacio Albaniji 63 poena 1957. godine.

Dončić je u prvom poluvremenu ubijao Poarijea u mismeču – više volim kada takve situacije napada prodorom, ali sada je ispogađao skoro sve one svoje karakteristične step-bek trojke. Probao je Tarpej – odličan defanzivac koji neočekivano uživa veliko poverenje selektora Kolea – probao je Furnije, probao je i Gober na jednom preuzimanju, samo da bi Dončić pogodio trojku jednom rukom iz punog trka.

Jednostavno, bio je to njegov dan, ali košarka je takav sport da – makar imao i takvu monstruoznu utakmicu – ipak ti je potrebna pomoć saigrača. Dončić traži ravnotežu između realizacije i razigravanja, možda je njegov solo akt uspavao i „ugušio“ neke od saigrača, ali na kraju su u završnici presudili Goran Dragić i Čančar.

Dragić, koji je u 37. godini četvrti put na utakmici (zaista ne znam kojom umetnošću ima samo dve u zvaničnoj statistici) na vrhu reketa ukrao živu loptu i povukao kontru munjevitošću 25-godišnjaka, kao i Čančar školskim naskokom i pogotkom bez koske s distance za +4 na 45 sekundi do kraja.

Videli smo još interesantnih stvari na utakmici. Nisu igrali Tobi sa jedne i Jabusele sa druge strane. Slovenija je početni zaostatak anulirala bez klasične petice, sa Edom Murićem na pet protiv Poarijea i Fala. Nijedan od francuskih centara nije vičan u igri leđima ka košu, svi su mnogo bolji kao roleri, a to se videlo u utakmici u kojoj je bila idealna prilika da se visina i snaga iskoriste. S druge strane, u datoj postavci, i Kole bi verovatno u nekom trenutku zaigrao sa Jabuseleom na petici, da ga je imao na raspolagnaju.

Uprkos sumnjivim odlukama u završnici meča, Francuzi su dobili i prvu dobru utakmicu Elija Okoba, koji igra kao dvojka i mnogo od lopte, za razliku od Asvela gde „carini“ i ima sva prava, pa je logično da mu je teško da se navikne. Slično važi za Ertela – promašio je važne šuteve u završnici, ali nekad mu se previše strogo sudi i ističu se jedino njegove mane, kojih svakako ima prevashodno u defanzivi, u odnosu na vrline – sada je završio sa deset asistencija, a samo je na jednoj od pet utakmica imao manje od sedam.

Pohvala i Goberu, što narod isto ne voli mnogo, zato što je našao dobra rešenja ne samo na kratkom otvaranju, već i na neke koske koje je dobio na pet metara od koša. Kada se sve sabere i uprkos porazu, Francuzi su odigrali bolje nego na nekim utakmicama koje su dobili.

– Znalo se da bi to moglo da se dogodi posle pobede nad Slovenijom, grupa je jednostavno bila paklena, a Litvanija je igrala bolje nego što su tri početna poraza ilustrovala – u odlučujućem meču za prolaz, poraz Bosne i Hercegovine 87:70.

Bilo je 38:36 na pet minuta do poluvremena, a 62:42 na sedam minuta do kraja trećeg perioda. Kako su Litvanci tako pregazili BiH? Pre svega, za razliku od većine mečeve u dosadašnjem toku šampionata, pa i kratkog prvog mandata na ovoj utakmici – funkcionisala je petorka sa dvojicom centara Valančunasom i Sabonisom, i oni su bili ključni deo toga što je Litvanija fizički raznela BiH.

Naročito se to odnosi na Valančunasa, koji je imao nekoliko odličnih „high-low“ dodavanja za Sabonisa, bio treći čovek u pik-en-rolu i generalno odradio dobar posao spolja omogućivši Sabonisu da raširi krila u reketu. Dosta poena na obruču dosta penala u tom periodu, a Valančunas je na kraju završio sa 13 poena (4-7 iz igre), 15 skokova, 5 asistencija i 2 rampe.

Nije smela BiH previše ni da skuplja, jer je Grigonis fantastično počeo meč – dvaput je prelako ostavljen sâm u šutu za tri (jednom u kontri, drugi put posle „flare“ bloka), a onda je pogodio još dva teška šuta, baš kao i Jokubaitis jedan preko ruke.

U tom periodu je BiH u igri držao Musa napadajući protivničke centre u mismeču, kao i Gegić i Atić borbenošću i osvojenim loptama. Posle je BiH izgurana iz reketa, a na papiru najbolji igrač Jusuf Nurkić uradio je malo toga da se to promeni.

Litvanija je dominirala u skoku (na kraju 40-26), a Nurkić je igrao barnjanijevsku partiju u kojoj se uglavnom zadovoljavao šutevima za tri poena i sa distance – previše u širinu, premalo u dubinu. Kada se na to doda loše šutersko veče Robersona i njegova defanzivna labilnost, ubedljiva pobeda Maskvitisovog tima nije iznenađenje.

I nemojte se iznenaditi ukoliko sva četiri tima iz B grupe budu igrala u četvrtfinalu, Litvanija je daleko od autsajdera protiv Španije. Ako je BiH za utehu, u verovatno svakoj drugoj grupi bi prošli u drugi krug.

– Mnogo talenta ima na ovim našim prostorima – jedino Bosna i Hercegovina nije uspela da se plasira među 16 najboljih ekipa u Evropi. Srbija, Slovenija i Hrvatska jesu i pre poslednjeg kola, a Crna Gora je u meču odluke savladala domaćina Gruziju sa 81:73.

Daleko od lepe utakmice za gledanje, mnogo seckanja ritma, a čovek odluke bio je Igor Drobnjak. Već je bio „iks faktor“ na ovom EP, a sada je plejmejker Budućnosti završio sa 22 poena (9-13 iz igre). U prošloj sezoni ABA lige, samo dvaput je bio „dvocifren“ – 16 poena Borcu i 10 Mornaru. Da li će ovim Evrobasketom uspeti da se izbori za veću ulogu?

Turska je izgubila od Španije, ali mnogo veći razlog za glavobolju Ergina Ataman jeste što najverovatnije u osmini finala sa Francuskom neće moći da računa na Šejna Larkina.

Kako je vreme odmicalo, Bugari su mi postajali sve simpatičniji, napokon je i moj favorit Čavdar Kostov ubacio trojke, ali Belgija je ipak bolji tim i zasluženo ide dalje. Osim Velike Britanije i možda Mađarske, ne može se reći da je iko učinio ovaj EP nedostojnim na momente, i format sa 24 tima pokazuje se ipak kao pozitivno iskustvo, suprotno početnim prognozama.