Vazduh u „Štark areni“ bio je siv od upaljenih baklji, ali igračima Partizana to nije smetalo da euforično proslavljaju prvi trofej u ABA ligi posle deset godina. Imali su crno-beli razloga da budu prezadovoljni – u „majstorici“ finala su savladali večitog rivala Crvenu zvezdu i veselili su se pred očima 22 hiljade navijača u novobeogradskoj hali. Oni koji su bili uz TV, o slavlju su se informisali preko društvenih mreža.

Sve u svemu, bila je to jedna uspešna sezona za najtrofejniji srpski klub.

Povezano:

Partizan posle 10 godina na tronu ABA lige!

ABA liga

22. jun 2023

ABA liga

22. jun 2023

Ovo niste mogli da vidite u prenosu: Pehar je Partizanov

Košarka

22. jun 2023 63

Košarka

22. jun 2023 63

„Pre sezone smo imali dva cilja – plej-of Evrolige i osvajanje prstena šampiona u ABA ligi“, rekao je novinarima posle meča pivom okupani predsednik Partizana Ostoja Mijailović.

Crno-beli su u projekat oporavka krenuli sa novom upravom 2017. godine, a minula sezona je bila vrhunac čitavog perioda. Partizan je imao najskuplji tim u svojoj istoriji, na klupi najodlikovanijeg trenera u istoriji evropske košarke, a na tribinama skoro pa najbrojniju publiku na čitavom svetu.

Toliko se toga izdešavalo od leta 2022. godine i de facto početka kampanje 2022/2023. Od perioda sastavljanja tima, do sporog starta i buđenja oko Nove godine, ali i prolećnih meseci briljantne igre i rušenja rekorda gledanosti. Od ozloglašene tuče u Madridu, ivice ponora protiv podgoričkih „Studenata, pa sve do momenta kada je Kevin Panter u oluji konfeta podigao pehar namenjen regionalnom šampionu.

Neverovatno je koliko se toga zapravo dogodilo u samo 12 meseci.

Iako je jasno da je pregršt stvari zaboravljeno, evo liste deset najupečatljivijih priča iz upravo završene sezone 2022/2023. kada je beogradski Partizan u pitanju.

(Utisci nisu poređani hronološki, niti po važnosti.)

1. Formiranje tima

U odnosu na sezonu 2021/2022. ekipu su napustili Dalas Mur, Rade Zagorac, Nemanja Dangubić i Rodions Kuruc, a u tim su redom stizala evroligaška pojačanja, iako svaki od njih sa određenim znakom pitanja.

Defanzivni specijalista upitnog šuta Dante Egzum, povratnik Danilo Anđušić, često osporavani kapiten Panatinaikosa Joanis Papapetru i „snajper“ u zreloj fazi karijere – Džejms Naneli.

Oni su dodati na jezgro koje su činili Kevin Panter, Zek Ledej, Matijas Lesor, Aleksa Avramović, Alen Smailagić, Jam Madar, Uroš Trifunović, Balša Koprivica i Tristan Vukčević.

Trener Željko Obradović rešio je da u postpunosti pokloni poverenje Kevinu Panteru, igraču kojeg je poimence hvalio u mnogo navrata i često isticao njegovu „posvećenost“. Kako će meseci koji su sledeli pokazati, u pitanju je odluka koja je oštro kritikovana, ali na kraju proglašena za vše nego ispravnu.

Tim koji je u Partizanu okupio sportski direktor Zoran Savić delovao je iznenađujuće ofanzivno potentno. Ipak, retko ko je mogao da predvidi da će napad Partizana tokom sezone izrasti u nezadrživu silu – najbolju ofanzivu Evrolige.

Okolnosti su se poklopile – tačnije, odluka o suspenziji ruskih timova iz EL je ostala na snazi, pa su čelnici elitnog evropskog takmičenja rešili da specijalne pozivnice dodele i Partizanu, osvajaču ovog takmičenja iz 1992. godine.

Partizan je imao zvučna pojačanja, 11.000 prodatih sezonskih ulaznica i svest da se vraća u Evroligu posle dugog odsustva. Očekivanja navijača su bila kolosalna.

2. Spori start i „kiša“ kritika

Međutim, nije sve teklo glatko na startu. Crno-beli su tokom oktobra i prve polovine novembra nagoveštavali da su sposobni za nadigravanje sa najboljim timovima Evrope, pre svega u napadu, ali da još nisu „ispolirani“.

U sećanju ostaje utakmica sa Baskonijom u Vitoriji, u kojoj je Partizan neshvatljivim kolapsom koncentracije dozvolio španskom predstavnikom da meč odvede u produžetak, a potom je izgubio u dodatnom periodu. U sledećem kolu u Evroligi Partizan je igrao svoju prvu domaću utakmicu u ovom takmičenju posle osam godina. Crno-beli su u poslednjem periodu imali devet poena prednosti protiv Armanija, ali su na kraju izgubili od Mesininog tima.

Od sredine novembra do sredine decembra tajala je agonija crno-belih. Ekipa je u jednom trenutku imala crni niz od sedam poraza u osam utakmica u oba takmičenja (ABA i EL), a pet od tih sedam mečeva izgubljeno je u dramatičnim finišima. U te neuspehe uključen je i poraz u istorijskom prvom evroligaškom „večitom derbiju“, koji je trojkom rešio Nemanja Nedović.

Posle tog poraza nisu bili retki oni koji su u „Štark areni“ negodovali povodom stanja u kojem se nalazi Partizan. Pod kritikama su bili mnogi igrači, izbor Pantera za kapitena, a neki su dovodili u pitanje čak i da li je Željko Obradović pravo rešenje na poziciji glavnog trenera…

3. Rad stručnog štaba Željka Obradovića i samouverenost

A tim je u međuvremenu radio i verovao u svoj rad. Obradović je sa svojim asistentima (Vladimir Androić, Đozep Marija Iskijerdo, Bogdan Karaičić, Aleksandar Matović) kreirao igru kojom je Partizan uskoro mogao da sruši svakog evroligaškog i regionalnog protivnika.

Partizanov napad se zasniva na disciplinovanom traženju pukotine u protivničkoj odbrani i do kraja eksploatiše činjenicu da Partizan ima vrhunske „jedan-na-jedan“ egzekutore. Svi igrači rotacije, s izuzetkom Lesora, sposobni su šuteri za tri poena i mogu da napadnu rivala driblingom.

Obradovićev štab je napravio okruženje u kojem je svaki od igrača mogao da postane napadački najbolja verzija sebe. Prvu „injekciju“ Partizan je dobio kada su se posle povreda oporavili Smailagić i Avramović, a kada je obrana počela da igra bolje…

4. Tri sezone u jednoj

Toliko je puna događaja bila sezona za Partizan, da je zaista moguće reći da se praktično sastojala iz tri manja perioda. Dve prelomne tačke bile su buđenje protiv Anadolu Efesa 16. decembra i nadaleko čuvena madridska tuča 27. aprila.

Pre meča sa Efesom Partizan je bio u spomenutom kriznom periodu. Međutim, pred duel sa aktuelnim evropskom prvakom Obradović je u ekskluzivnoj izjavi za Sport klub poručio da je tokom svih tih poraza video i neke dobre stvari i da veruje da će njegov tim zaigrati bolje.

Tako je i bilo, crno-beli napokon slavili u neizvesnoj završinici, a ključnu trojku postigao je Naneli. Nekoliko dana kasnije Partizan je odneo i prvi veliki „skalp“ sa gostovanja – u „Ulker areni“ poražen je Fenerbahče, u tom trenutku lider tabele.

Kao da su igrači postali svesni za šta su sposobni. Kao da je počela „druga sezona Partizana“, period progresivno bolje igre posle klimavog ulaska u sezonu.

Usledile su sve bolje partije, doduše uz neke manje korake unazad. Gostovanja u Tel Avivu i Valensiji, kao i derbi u Kupu, dokazali su da Partizan ipak nije na svom optimumu. Međutim, kada su se sve kockice složile Partizan je počeo da „melje“ – pobede na gostovanjima protiv Efesa i Monaka, kao i trijumfi u Areni nad Olimpijakosom i Real Madridom, doneli su Paritzanu sjajan rezultat.

Crno-beli su obezbedili plasman u plej-of sa impresivnih 20 ligaških pobeda i 14 poraza, a protivnik u četvrtfinalnoj seriji bio je Real Madrid. Panter je u prvom meču trojkom za pamćenje matirao tim Ćusa Matea, a u drugom duelu serije srpski predstavnik je bio više nego nadmoćan.

Tada je usledila nezamapćena tuča, koja je izbila posle antisportskog faula Serhija Ljulja. Egzuma je „slemovao“ Geršon Jabusele, ali ga Francuz srećom nije omogućio da zaigra. Poznato je šta se izdešavalo posle tih ružnih scena.

Nezavisini disciplinski sudija je izrekao kazne koje su mnogo više hendikepirale Partizan, a crno-beli su ipak imali dve „meč-lopte“ na svom parketu. U međuvremenu je došlo i do nezapamćene tragedije i OŠ „Vladislav Ribnikar“ i čitava serija je dobila potpuno durgi tok.

Uprkos svemu, Partizan je imao džinovsku šansu u petom meču, ali je uspustio 18 poena prednosti i udahnuo veštačko disanje „kraljevskom klubu“ – toliko jako da je na kraju došao do trofeja u Evroligi.

Zatim je krenula i „treća sezona“, u kojoj je Partizan umalo ostao bez ičega. Da Naneli nije upao u seriju u Podgorici u drugom meču četvrtfinalne serije ABA plej-ofa protiv SC Derbija, Partizan verovatno ne bi ni došao u priliku da odigra pet mečeva sa Zvezdom u finalu.

Na kraju je Obradovićev tim uspeo da se presabere posle madridskog šoka i protiv crveno-belih zaigra na nivou iz marta i aprila.

5. Energija Matijasa Lesora koja je zarazila saigrače i sve navijače

Sezonu iznad svih očekivanja odigrao je centar sa Martinika i zaslužio da se nađe u idealnoj petorci Evrolige. Vredno je radio u reketima 206 centimetara visoki francuski reprezentativac i svojim neumornim prisustvom pokazao drugima kako treba igrati utakmice visokog intenziteta.

Publika je to znala da nagradi velikim poštovanjem, a Matijas bje tokom meseci prethodne sezone uspostavio neverovatnu povezanost sa Partizanovim navijačima.

Trenutno ne postoji klub koji u svojim redovima ne bi želeo da vidi Lesora, najboljeg ofanzivnog skakača Evrolige i nekoga ko svestranošću u odbrani može da bude „sigurnosna mreža“ za svaki tim. Lesorova sezona iz snova u velikoj meri je omogućila i uspehe crno-belih.

6. Istorijski značajna sezona Kevina Pantera

„Koji čuvar vam je tokom evropske karijere pravio probleme?“, glasilo je pitanje Sport kluba tokom dana za medije pred start evroligaške sezone.

„Njedan“, samouvereno je odgovorio 29-godišnji Njujorčanin.

U trenucima kada je igrao slabije, ovaj odgovor Kevina Pantera bio je municija za njegove kritičare, ali je u finišu sezone taj isti odogovr terao na razmišljanje.

Nekadašnji igrač Armanija sezonu u Evroligi je završio sa 16,1 poenom u proseku uz sulude procente šuta – 49% iz igre, 44% za tri poena i 92% sa linije penala. Kada se na sve to doda da je mnoge šuteve potezao iz driblinga i iz krajnje nepovoljnih situacija, kao i da je često bio pravi lider na terenu, jasno je da je Amerikanac sa srpskim pasošem izrastao u istinsku superzvezdu evropske košarke.

Nikada u karijeri Panter nije bio u boljoj poziciji da zaradi veliki novac. Nema sumnje da bi navijači Partizana voleli da on ostane, ali postoje i drugi faktori.

„Videćemo u narednih nekoliko dana“, poručio je Panter srpskim medijima posle poslednje utakmice finala ABA lige, kada je upitan hoće li ostati u Partizanu iduće sezone.

7. Iskorak mnogih, a ponajviše mladih

Madar je postao „Zvezda u usponu“ Evrolige. Smailagić je poslednje nedelje u sezoni igrao na nivou koji je sezonu ranije bio nezamisliv. Naneli se revitalizovao kao čovek za velike šuteve, posle blede sezone u Makabiju. Ledej je jasno poručio da ima svestranost da igra za svaki tim u Evroligi. Avramović je dokazao da je više nego konkurentan na evroligaškom nivou. Vukčević se za NBA draft pripremao igrajući protiv najboljih evropskih igrača i pokazao da ima šta da ponudi. Trifunović nastavlja da

Ipak, više nego iko, „eksplodirao“ je Dante Egzum – australijski bek koji je tokom jedne sezone kod Obradovića pokazao sve ono što zbog povreda nije mogao tokom višegodišnje NBA karijere. Odličan odbrambeni igrač i nezadrživ na prodoru, u protekloj sezoni dokazao se kao i te kako kompetentan šuter iz driblinga, pa čak i za tri poena.

Igrači od kojih se više očekivalo su Anđušić i Papapetru, ali daleko od toga da srpski i grčki reprezentativac nisu dali veliki doprinos pobeđivanju.

8. Rekord za rekordom

Partizanova publika je u „Areni“ iz nedelje u nedelju obarala rekorde posećenosti – prvo u Evroligi, a na kraju i u ABA ligi.

Ne samo što je vladalo nezapamćeno interesovanje za utakmice „Parnog valjka“, već su i igrači Partizana postali istinske zvezde. O tome najbolje svedoče velike mase klinaca koji su posle svake utakmice saletale igrače crno-belih.

Društvene mreže su „gorele“ od sadržaja posvećenog srpskom timu, a evropski mediji su slali dopisnike u novobeogradski blok 25, kako bi pisali o mečevima na kojima je Partizan domaćin.

KK Partizan se vratio u „mejnstrim“ evropskog sporta, i to na velika vrata.

9. Prvi ligaški trofej posle devet godina

Otkad je Bogdan Bogdanović 2014. godine doneo Partizanu titulu prvaka Srbije, Partizan nije osvojio nijedan trofej, osim pehara u Kupu Radivoja Koraća i jednog ABA Superkupa.

Finalna serija sa Crvenom zvezdom obilovala je mnogim stvarima koje ne zaslužuju dodatno podsećanje, ali i odličnom košarkom. Dvojica vrhunskih trenera imali su priliku da na parketu koriste neke od najkvalitetnijih košarkaša u ovoj eri evropske košarke.

Nažalost, ta činjenica je često padala u drugi plan zbog ružnog propratnog programa. Međutim, na kraju se može reći da smo prisustvovali još jednom izuzetno intenzivnom finalu ABA, u kojem je slavio trenutno bolji tim.

Šta će se u budućnosti dešavati sa oba „večita rivala“, ali i šta će se dešavati sa ABA ligom, ostaje da se vidi.

10. Iskorak na viši nivo

Zasad je evidentno samo da je Partizan u mnogo boljoj poziciji nego što je bio pre 12 meseci.

Ko prati evropsku košarku, zna da sve može da se promeni preko noći. Ipak, nema sumnje da se Partizan, uprkos svim problemima sa kojima se suočavao, nametnuo kao bitan „igrač“ na kontinentu.

Ko će ostati od igrača? Veliko je pitanje, ali izvesno je da je ovaj tim svoju poslednju utakmicu odigrao u četvrtak uveče. Najbitnije za sve u klubu, kao i one koji za Partizan navijaju, jeste da će i u sledećoj sezoni Obradović sedeti na klupi crno-belih.

Čeka nas izuzetno burno leto.

Nikola Novaković (@nikolanvkvc)