Superliga Srbije
Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Conference League
Euroleague
ABA liga
Srbija KLS
NBA
Eurocup
Eurobasket 2025
US Open
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Košarkaš Crvene zvezde Bili Beron govorio je u intervjuu za Sport klub o prošloj sezoni u crveno-belom dresu, o onome što ga na terenu očekuje u narednoj, ali i o porodičnim stvarima. Osvrnuo se na poraz u finalu Kupa Radivoja Koraća, tri osvojena trofeja i način na koji se oporavlja posle mečeva.
Prošle sezone je u timu Milana Tomića bio jedan od nosilaca tima. Upravo je srpski stručnjak jedan od razloga zbog kog je odlučio da ostane u klubu sa Malog Kalemegdana, a produžetak saradnje ozvaničen je odmah posle osvajanja titule šampiona Srbije i praktično tokom slavlja crveno-belih.
Sa Zvezdom je osvojio tri trofeja prošle sezone, od toga jedan koji je odveo crveno-bele do Evrolige.
Ekskluzivno za Sport klub Beron je govorio o načinu na koji se mentalno oporavlja posle teških poraza, kao i o tome na koji način uči od starijih i iskusnijih saigrača.
Povezano
Možemo početi činjenicom da si ostao u Crvenoj zvezdi. Šta je bila najvažnija stvar koju su tu ljudi iz kluba rekli kada ste pregovarali, pa si nakon toga odlučio da ostaneš?
„Navijači su mi pružali veliku podršku prošle sezone, kao i celom timu. Da budem iskren sa vama, najvažnije mi je bilo to što je trener ostao u klubu. To je bila velika stvar za mene, pomoglo mi je da odlučim. On je bio taj koji me je doveo ovde. Sećam se prošlog leta, kada je on prihvatio ponudu Zvezde i pozvao me, rekao mi je ‘Slušaj, ja te želim u svom timu’. To mi je mnogo značilo. Podržao me je, gledao me je kako igram, znao je da mogu da budem uspešan. Taj odnos između igrača i trenera je za mene najvažniji. Kada sam čuo da i on ostaje još jednu sezonu, to je bila velika stvar za mene. Takođe, to što igramo Evroligu je važno. Igranje pred takvim navijačima, prilika da napravim nešto veliko u Evroligi… sve je to uticalo na mene. Napravio sam iskorak ka Evroligi, želim da se takmičim, dobijam utakmice… Mislim da će mi Crvena zvezda to pružiti“.
Kako ti se dopada novi tim, novi saigrači? Da li su se već uklopili u ekipu?
„Da, prva stvar koju primetite je da su svi veoma dobri momci. Derik, Lorenzo, Džejms, ne želim nekoga da izostavim… Svi imaju dobre osobine, skoro svi su igrali već u Evropi, tako da oni već znaju šta mogu da očekuju, naročito Džejms i Derik. Stalno ih ispitujem o svemu, oni su veterani, imaju mnogo iskustva, što je neprocenjivo. Imati veterane, koji dugo igraju Evroligu kao što je Stratos, veilka je stvar za nas. To je dobro za nas bez obzira na to da li nam rezultati idu dobro ili lošije, značiće nam to u svlačionici, kada razgovaramo sa njima i kada razmenjujemo iskustva. To je sjajno. Kada sa momcima provodite svaki dan i tako 10 meseci… Viđam ih više nego porodicu… Ona je stvarno važno da to budu dobri momci“.
Spomenuo si da ih često pitaš nešto… šta ih najčešće pitaš i kako izgleda to razmenjivanje igračkih iskustava?
„Zanima me mnogo toga, kao na primer kako da uvek održim dobru fizičku formu svog tela. Kada krene raspored koji nameće Evrolige, kako da to postignem? Kako određeni timovi igraju? Šta misle da bi trebalo da uradimo da bismo pobedili utakmicu na gostovanju? Takve stvari volim da čujem od njih, starijih. Volim sve to da memorišem kada ih slušam i pokušavam da sve to kasnije primenim na terenu, kada počne sezona. Najvažnije za mene je da saznam kako mogu da ostanem zdrav. Biće to duga sezona, imamo mnogo utakmica. Bilo koji savet koji može da mi pomogne u tome, prihvatam rado i koristim ih„.
Ove godine ćeš imati zadatak i da novajlije upoznaš sa načinom rada u Zvezdi, da ih upoznaš sa trenerom i dočekaš ih… Kako vidiš sebe u toj ulozi?
„Naravno. Ovo je prvi put u mojoj karijeri da igram za istog trenera dve sezone. Ova sezona se veoma razlikuje jer sada ne moram ništa da učim, sada već znam sve. Osećaj je dobar jer sam opušteniji. Vratio sam se tamo gde sam i bio i sada ne pokušavam da učim svaki mali detalj. Sada znam gde mi je najbliža prodavnica, kao i gde želim da živim u Beogradu. Male stvari kao što su ti detalji me čini opuštenijim. Nema privikavanja. Takođe, moja supruga i ja imamo ovde prijatelje van terena, van košarke. To je za nas važno. Ako govorimo o tome kako pomažem novim saigračima, predložim im dobre restorane u Beogradu, prodavnice, teretane. Sve što žele, mogu da me pitaju i pomoći ću im. Sada znam koliko je lako i lepo vratiti se u isti grad ponovo“.
Spomenuo si trenera Tomića nekoliko puta, šta je ono što najviše ceniš u njegovom radu i šta je tebi kao igraču najvažnije?
„Usredsređenost. Mislim da je veoma fokusiran. Kada on govori, ne želi da niko drugi priča. Naročito tokom utakmica, na tajm-autu. Recimo, ako želiš nešto da kažeš saigraču, njega to ne zanima. On želi da svi slušamo ono što on ima da kaže. U početku igrači ne mogu da se naviknu na to. Oni su navikli da slobodno kažu šta imaju tokom tajm-auta. Ali onda shvatiš i kažeš ‘Hajde samo da ga saslušamo’. To je veoma korisno. Svi treneri žele da igraš najbolje što možeš. On zna šta svi mi možemo, bio je igrač dugo, tako da veoma dobro zna šta možemo. Ali, sve dok si posvećen i radiš naporno, mislim da će se to ceniti„.
Tvoj brat igra u Francuskoj, kako izgleda biti deo potpuno košarkaške porodice?
„Super je. Samo razmislite malo… Veoma je teško doći do situacije da budete plaćeni za to što igrate košarku. Odrastanje sa njim je podrazumevalo da budem sa njim u sali. Moj otac je bio košarkaški trener. Odrastali smo u svlačionici, tako smo prirodno razvili ljubav prema igri. Ustanovili smo svoje ciljeve, iako smo bili veoma mladi. U osmoj godini smo znali da želimo na koledž, iako mnogo dece to ne može da ostvari. Mi smo uspeli u tome, a zatim smo uspeli i u tome da igramo profesionalno košarku. Džimi je već 11 godina u profesionalnoj košarci, ja sam šest. Ja ne mislim da smo mi rođeni da igramo košarku, ali naučeni smo da radimo veoma naporno i to sam naučio od svog brata. Sa njim sam mnogo razgovarao o radnoj etici, on je uvek postavljao neke standarde o načinu života koji želim da vodim. On je razlog zbog kog sam ja danas ovde“.
Više igrača, teži protivnici ove sezone… kako vidiš svoju ulogu u novom timu?
„Isto kao prošle sezone. Biću agresivan, biću veoma agresivan. Igraću pik-en-rol, igraču jaku odbranu, daću sve od sebe da budem dobar u odbrani. Mislim da ću imati istu ulogu, ne vidim šta bih mogao da radim drugačije. Ne želim da komplikujem mnogo, želim da se fokusiram na ono što moram da radim. Biću agresivan i to je sve. Da igram tačno – to je najjednostavnije rečeno ono što želim. Hoću da igram veoma jednostavno, tako ja vidim stvari. Videćemo kako će to izgledati„.
Kada govorimo o novajlijama u ekipi, šta misliš o Lorenzu? Izgleda malo zbunjeno načinom na koji se igra košarka u Evropi?
„On polako uči. Svi koji iz Amerike dođu u Evropu, u prvoj godini prolaze kroz velike promene i prilagođavanje. Ja u svojoj prvoj godini u Evropi nisam bio siguran da li ja uopšte igram košarku. Bila je to baš velika promena. On veoma brzo uči. Teško je. Ne možete ga okriviti na prvu grešku. Hajde samo da vežbamo jednu stvar nedelju dana. On je ovde već skoro mesec dana i već je napravio veliki napredak. Impresionirao me je, kao i ostatak tima. Dobro mu ide. Prihvata sve što mu govorimo, svaki savet. On je plejmejker, igra na važnoj poziciji. Dobro mu ide, ponosan sam na njega. Mislim da je dobra sezona pred njim„.
U Evroligi se takmiči mnogo dobrih timova. Znam da je još rano govoriti o tome, ali koliko daleko Zvezda može da stigne u elitnom takmičenju sa ovim timom?
„Ne želim da kažem predaleko. Vredno radimo, fokusirani smo, tako da je sve moguće. Vidite ovu veliku arenu, trebaju nam navijači da je popune do poslednjeg mesta. Kada smo prošle sezone u ABA ligi igrali protiv Partizana, imali smo ogromnu podršku navijača i to nam je značilo. Bukvalno sam se osećao kao da nas niko ne može pobediti. Igrali smo veoma dobro, bilo je tako bučno. To čini da se ostali timovi osete neprijatno. Treba nam da na svim utakmicama naredne sezone bude popunjena Arena do kraja, da bude bučno i ludo. Mislim da nam to daje veliku prednost kada igramo kod kuće. Radićemo na tome da sve usrećimo. Nadam se da ćemo se jednom osvrnuti na to i da ćemo moći da kažemo da je to bila sjajna sezona“.
Deluje kao da dosta proučavaš igru. Da li si analizirao protivnike i ko ti deluje kao najteži protivnik sada?
„Volim da analiziram protivnike, naročito određene igrače u ekipama. Bilo je dobro kada sam u Grčkoj igrao protiv Spanulisa. Radovao sam se tome. Gledao sam filmove o njemu dok sam bio na koledžu. Imamo sličan stil igre, tako da je bilo baš dobro igrati protiv njega. Ima mnogo timova, teško mi je da izdvojim jedan. To je stvarno mnogo teško. Neće biti nijedna utakmica za koju ćemo moći da kažemo ‘Okej, sada ćemo sigurno pobediti, samo ćemo se pojaviti i dobiti ovo’. To se ove godine neće dogoditi. Real je uvek Real, Barselona je potpisala dobre igrače, Fenerbahče je doveo dobra pojačanja, svi su teški rivali. Ako izdvojim jedan tim, to neće biti fer prema ostalim timovima. Moraćemo da zapnemo ove sezone„.
Da li bi veliki broj igrača u timu mogao da ti bude od pomoći ove sezone, s obzirom na to da vas očekuje oko 90 utakmica ove sezone?
„Da, ima mnogo utakmica. Svakako će nam to pomoći. Imamo mnogo igrača i to će nam značiti. Putovanja su teška, putujemo i u manja mesta u ABA ligi, kada igramo protiv Igokee ili Krke. Ta putovanja autobusom utiču na telo, tako da će veći roster svakako biti od koristi ove sezone„.
Kako ostaješ mentalno jak? Očigledno je da će fizički svi igrači biti spremni da se takmiče na visokom nivou, ali mentalno…?
„To je pitanje od milion dolara. Ja volim košarku i samo to me zanima. To je verovatno razlog zbog kog nekada ne spavam noću jer uvek razmišljam šta sam mogao da uradim bolje“.
Zaista to radiš? Legneš da spavaš i kreneš da premotavaš stvari u glavi?
„Tako je, vraćam film. Sledećeg meseca ću dobiti sina. To će mi pomoći mnogo na mentalnom planu. To je razlog zbog kog ostaješ psihički zdrav. Iako ću morati da se budim tokom noći jer plače, to će me održati jakim. Kada i ona dođe u Beograd, to će mi biti od velike pomoći. Imati život van košarke je ono što ti pomaže da ostaneš na zemlji. To je najvažnija stvar. Izgubićeš utakmice, promašićeš šuteve, ali neće ti pomoći to što nećeš spavati zbog toga. Moraš da živiš van terena, da imaš život van košarke, to je veoma važno. To je 10 meseci, 80 ili 90 utakmica. Ne možeš da razmišljaš samo o košarci. Moraću da ostavim igru po strani kada dođem kući. Kada moja porodica dođe ovde, biću mnogo bolje“.
Kada smo već kod toga, videli smo kako si izgledao posle izgubljenog Kupa prošle sezone, kada ste izgubili od Partizana u finalu… Kako si pomogao sebi da izađeš iz toga kao bolji igrač i kako ste pomogli sebi da se izdignete kao ekipa?
„Da… Kup… Promašio sam taj šut, mislim da je bilo na minut do kraja utakmice, pogodio sam prvi obruč i nisam mogao da spavam te noći. Bilo je teško. Kada sam krenuo u šut, znao sam gde će ta lopta završiti. I rekao sam sebi „To se više nikada neće dogoditi“. Ali onda se dogodilo to finale domaćeg prvenstva, imao sam poslednji posed i nisam želeo da šutiram za tri, išao sam na polaganje. To su sitnice koje su važne. Poraz može biti dobar tokom sezone. Pobede su sjajne, ali porazi su ti koji su veoma važni, iz njih izlaziš zreliji. Izgubićemo neke važne utakmice ove sezone možda. Moramo da budemo spremni na to i moramo da znamo zašto smo izgubili. Ne treba da poludimo svi zbog toga, ali moramo da znamo zašto smo izgubili. Hajde da se to ne dogodi i sledeći put. Kada pogledate širu sliku, taj izgubljen Kup je bio dobar za nas. Izdigli smo se iz toga i osvojili još dva trofeja posle toga„.
Za kraj našeg razgovora, kada možemo da očekujemo (suprugu) Val i bebu u Beogradu?
„Beba stiže sledećeg meseca, krajem oktobra, a onda stižu u Beograd u decembru“.
Kompletan intervju sa Bilijem Beronom u video formatu možete pogledati na snimku.
