Zatvoren reket, Lorenzov mozak i Beron "snajper"

Roman Kruchinin/Euroleague Basketball via Getty Images

Crvena zvezda je ove sezone zabeležila već tri evroligaške pobede u gostima, a svaki put je ključna bila odbrana – Žalgiris je crveno-belima ubacio 59, Armani 67, a u petak uveče poražen je Zenit sa 64:58.

Bila je to čvrsta i “ružna“ utakmica nalik onoj iz Kaunasa, a presudne su bile tri stvari – u potpunosti zatvoren reket, sigurnost, svestranost i snalažljivost Lorenza Brauna, kao i izvrsno veče Bilija Berona.

U najavi utakmice trener Dragan Šakota nagovestio je da nije siguran koliko će njegov tim moći da sputa brzu igru Zenita i da kontroliše ritam. Tu je izvojevana prva pobeda jer se igralo na mali broj poena.

Zenitu je nedostajao najbolji šuter Tim Abromaitis, Ponitka se tek nedavno oporavio od povrede, a Braun je posle nešto ležernijeg početka u odbrani odlično čuvao Renfroa i Albisija. To je značilo da crveno-beli mogu primarni akcenat da stave na čuvanje reketa – u prvom poluvremenu to je tri puta kaznio Anton Ponkrašov (dve trojke, jednom nagazio liniju), koji kroz celu karijeru nije baš precizan šuter, ali dugoročno se rizik isplatio i na kraju je ruski tim za tri poena šutirao 9-30. A koliko je reket bio zatvoren, govori nam i Zenitov šut za dva poena – 9 od 28.

Braun je odigrao još jedan izvanredan meč i završio ga sa 16 poena, 9 skokova i 6 asistencija. Njegova strpljivost i brzi mozak omogućuju mu da najčešće bude korak ispred protivnika, a sada je četiri puta na basketaški način poentirao – munjevita reakcija posle promašaja ili odbitka i “utrpavanje“ lopte u koš na brzaka.

Ponovo je bila golim okom vidljiva razlika u igri Zvezde sa njim na terenu i bez njega. Zapravo, sa spoljnom linijom Čović-Dženkins-Davidovac Zenit je napravio seriju 13-0 na startu druge četvrtine, a počelo je sa dve direktno poklonjene lopte u ruke rivalu.

Sudije su generalno bile jako loše kroz ceo meč, bilo je i mnogo domaćinskih odluka, a u tom smislu je naročito upadljiva bila druga četvrtina – nepostojeći faul Štimca na Ajonu i nesvirani faul u napadu na Laziću najilustrativniji su primeri.

#related-news_0

Po povratku u igru u drugoj četvrtini Braun je ponekad udvajan (ili se udvajanje fintiralo), a Beron se dugo nije vraćao u igru posle odličnog starta meča (dobra kretnja bez lopte ka unutra i polaganje, prodor, pa dve trojke posle lepih finti) – ipak, kada se vratio, Lazić i on pogodili su po trojku i crveno-beli su sa više nego podnošljivih -3 (40:37) otišli na petnaestominutni odmor.

Na startu drugog poluvremena sudije su potpuno ubile ritam utakmice nizom neobjašnjivih odluka na obe strane, sve se sviralo, a u jednom trenutku pretilo je da pređe u farsu. Čak su uspeli da izazovu ovakvu reakciju inače “ledenog“ Boriše Simanića:

Beron je pogodio i flouter sa jedne noge, trojku za vođstvo i bilo je jasno da je to njegovo veče – meč je završio 26 poena (4-4 za dva, 5-6 za tri), a Zvezda je najviše zahvaljujući njemu nepovratno prešla u vođstvo sredinom treće četvrtine. Beronova partija samo je kulminacija njegovih boljih igara i jasnije definisane uloge u poslednje vreme.

Ognjen Dobrić ponovo nije dobio ni minut, a utisak je da je mogao jer Zvezda ponovo sa spoljnom linijom Čović-Dženkins-Davidovac ponovo nije dala koš četiri minuta na početku poslednje deonice, uz važnu razliku da je odbrana tada bila na nivou i da prednost nije ispuštena.

Džejms Gist je napokon delovao kao da je i telom i dušom u utakmici, uradio je mnogo korisnih stvari (rampa i 2+1 u finišu, iščupani skokovi), ali ne bi trebalo sebi da dopušta greške svojstvene nekim neiskusnijim igračima – nehotično, ali neoprezno je dokačio Ponitku koji je već posrtao, posle nedosuđenog faula ostao predugo da leži na zemlji i Zvezda je sa igračem manje primila trojku, da bi potom predao loptu u ruke na svojoj polovini na tri i po minuta do kraja. Bila je to takva utakmica da je propusta bilo mnogo, i ocena Gistove partije na kraju je u plusu – on za Zvezdu može da bude važan na oba kraja terena i njegove igre mogle bi da budu strelica koja će Zvezdinu sezonu odvesti na jednu ili na drugu stranu.

Evroligaške debije imali su Štimac i Jagodić Kuridža. Od Štimca Zvezda zna šta može da očekuje i u kolikoj meri, što je osveženje posle nepredvidljivog Odža (postoji mogućnost da on napusti klub) – tokom sezone ekipa je bila u energetskom minusu onda kad se to i nije očekivalo, protiv Baskonije npr, igrač poput Štimca smanjuje verovatnoću da se takve stvari dese. Sada je promašio neke šuteve oko obruča koje inače verovatno neće, video se malo i umor u drugom poluvremenu, ali je uhvatio 8 lopti i pozitivno je uticao na Zvezdinu igru.

Jagodić Kuridža je bio malo pogubljen u napadu, dvaput nije prošla akcija posle koje se on otvara u reketu, ali je u odbrani uglavnom bio adekvatno postavljen i niko ga nije izguravao niti se poigravano njime – moći će da doprinese, videćemo koliko.

Meč je završila petorka Braun-Beron-Lazić-Gist-Štimac, Lazić je na terenu proveo 26 minuta, što je odraz njegove odbrane koja je u poslednje vreme blizu onog nivoa koji ga je i doveo do uloge kapitena Zvezde.

Uz sve turbulencije u sastavu, bespotrebne vanredne konferencije za medije i priče oko terena, ova Zvezda pokazuje se neobično žilavom i u Evroligi ima izvrstan rezultat – sedam pobeda i devet poraza, samo trijumf manje od ekipa koje su trenutno na sedmoj i osmoj poziciji.