Otac mu je legenda bejzbol tima Sinsinati Reds, za koje je igrao 18 godina. Imao je tu privilegiju da mu od malih nogu tatini saigrači iz ekipe budu mentori i nauče ga veštinama bejzbola.

Međutim, kada mu je trener rekao da „ništa ne radi kako treba“, prebacio se na košarku.

DeŠejn Dejvis Larkin rođen je 2. oktbobra 1992. godine u Sinsinatiju, država Ohajo. Iste godine, njegov otac Bari Larkin potpisao je sa Redsima petogodišnji ugovor vredan 26 miliona dolara. Samo su četiri igrača u MLB bila plaćenija od njega.

Povezano

Larkin ne staje – MVP kola treći put zaredom

Euroleague

18. jan 2020

Euroleague

18. jan 2020

Larkinovi su prava sportska porodica. Stričevi Bajron i Stiven bili su profesionalni sportisti, prvi je igrao košarku, drugi bejzbol.

Šejn je počeo u srednjoj školi „Doktor Filips“ u Orlandu, dva puta je bio selektovan za državni tim, a na sajtu Scout.com izabrali su ga kao jednog od 30 najperspektivnijih bekova.

Redak košarkaški talenat pratila je retka bolest, koja pogađa tek nešto više od 2% populacije. Otkriven mu je opsevisno-kompulsivni poremećaj, još kada je imao osam godina.

Gledao je na televiziji Reja Alena, koji je na jednoj utakmici pogodio osam trojki. To kao da je poslalo podsvesnu poruku Larkinu…

„I tada sam znao da moram oprati ruke osam puta dnevno. Jednostavno, ne znate šta se dešava sa vama.

Vidite da vaši drugari peru ruke jednom ili nijednom, i onda se zapitate šta nije u redu„, podsetio se Larkin svog detinjstva,

#related-news_0

Brojevi su mu upravljali životom. Kada to nije bio Alenov broj osam, moglo je da se desi da vidi tri ptice na grani, i onda bi njegova opsesija postala broj tri.

Pomoglo mu je što je na koledžu u Majamiju otkrio sve pogodnosti meditacije, a u borbi sa anksionznošću mogao je da se osloni i na timskog terapeuta.

U sezoni 2012-2013, bio je deo najuspešnije generacije univerziteta. Impresionirao je i zvezde Majami Hita LeBrona Džejmsa i Dvejna Vejda, koji su ga gledali uživo na meču sa Severnom Karolinom.

Kao 18. pika na draftu izabrala ga je Atlanta, koja ga je odmah prosledila Dalasu. Za pet godina promenio je isto toliko timova, ni u jednom se nije zadržao duže od godinu dana.

Dalas, Njujork, Bruklin, Baskonija, Boston. Prosečno 5.5 poena na 256 mečeva u NBA. Tek će se u Anadolu Efesu skrasiti.

#related-news_0

U Istanbul je došao da obara rekorde. Najveći indeks korisnosti na jednom meču Fajnal-fora Evrolige – 43 protiv Fenerbahčea, najviše poena u finalnom meču Evrolige – 29 protiv CSKA. Odveo je tim do prve titule u turskom šampionatu nakon deset godina, postigao 38 poena u sedmoj utakmici finalne serije sa Fenerom i prekinuo dominaciju najvećeg rivala.

Da je previše dobar za evropsku košarku, pokazao je ove sezone, ubacivši neverovatnih 49 poena protiv Bajerna i upisavši još jedan evroligaški rekord. Potom je uradio još nešto što niko nije pre njega – tri puta zaredom izabran je za najboljeg igrača kola.

Kada je pre samo godinu i po dana došao u Efes, Turci su bili najslabiji tim Evrolige. Sada su vodeća ekipa, sa samo tri poraza u 20. kola.

Promenio je istoriju turskog kluba, ali cilj mu je da promeni i živote ljudi koji imaju isti poremećaj kao on.

„U kontaktu sam sa nekoliko fondacija. I ja sam pokušao da pokrenem svoju, kako bismo mogli da pomognemo ljudima i podignemo svest o tome.

Kada sam pre nekoliko godina ispričao svoju priču, cilj mi je bio da stavim ljudima do znanja da nisu sami u tome„, objasnio je Larkin.

Turci bi dali sve na svetu da zaigra za njihovu reprezentaciju, verovatno su već počeli da štampaju dresove sa nulom na leđima..

Možda nakon ove sezone stignu i ozbiljne ponude iz NBA. Do tada, pred njim će biti najveći izazov od svih – osvajanje Evrolige se Efesom… pošto je MVP priznanje praktično već njegovo.