Dejan Radonjić najtrofejniji je trener u istoriji Crvene zvezde, a kulminacija njegovog boravka na klupi crveno-belih dogodila se od 2015. do 2017. godine.

Iako je po mišljenju mnogih, ali i po brojnim objektivnin parametrima, sezona 2016/2017. bila ona u kojoj su crveno-beli igrali bolju košarku, ipak su sezonu ranije ostvarili veliki uspeh plasmanom među osam najboljih timova Evrope.

Ovo je priča o toj sezoni, a u prvom delu govorili smo o kontekstu u kojem je „nastala“ ta sezona, o pogrešnim potezima tokom leta i o tome kako su oni ispravljeni, kao i o tome se sa ivice provalije Zvezda dokopala plasman u Top 16.

*Pročitajte i trilogiju Nikole Novakovića o drugoj najuspešnijoj sezoni u istoriji srpske klupske košarke: „KK Partizan 2009/2010: Vreme junaštava“.

Konsolidacija uspeha, štucanje i borba za Top 8

Vasilije Micić i Tarens Kinzi potpisali su ugovore do kraja sezone 28. decembra i time je napokon kompletiran sastav. Kinzi je Zvezdi doneo isto što i Partizanu dve godine ranije – vrhunsku odbranu, košarkašku inteligenciju i više opcija u napadu jer je mogao da igra “jedan na jedan“, ali nije bio sebičan i u potpunosti se podredio timu. Rebić je imao nekoliko blistavih mečeva poput onih u Minhenu i sa Real Madridom u Beogradu, ali bilo je jasno da je Zvezdi potreban još jedan plej – Micić nije dočekan sa oduševljenjem, najblaže rečeno, ali doneo je crveno-belima sigurnost i zamenu za Jovića koji je kroz karijeru bio sklon povredama. Micić je u Zvezdi “oživeo“ karijeru i uvek ističe kako je zahvalan Radonjiću, a i Zvezda je profitirala.

Dva dana kasnije počela je Top 16 faza i crveno-beli su ispustili veliku šansu da iznenade Efes u Istanbulu. Bio je to još jedan u nizu vrlo ambicioznih projekata “pivara“, na klupi je sedeo Duda Ivković, a igrali su Grendžer, Šarić, Danston, Osman… Zvezda je odigrala junačku utakmicu, Cirbes je definitivno izrastao u jednog od najboljih centara Evrope u tom trenutku, pogotovo u napadu, imali su crveno-beli i +12, ali neke brzoplete odluke u finišu (Lazić je zabrljao do tada svoju fantastičnu utakmicu) i koš Šarića 3,1 sekundu do kraja koštale su Radonjićev tim.

Obradovićev Fenerbahče do te sezone bio je bauk za Zvezdu, laganih -23 u Beogradu, ali potom i trijumf nad Panatinaikosom u Atini 74:63. Crveno-beli nisu bili samo domaćinski tim, odigrali su mušku utakmicu, fizički parirali rivalu, tu se prvi put osetio Kinzijev trag, a Lazić i Cirbes potvrdili su pobedu.

Počinjala je Zvezda da cveta – Jović je izrastao u plejmejkera kojeg će mnogi velikani poželeti u svojim redovima, Lazić je bio napast za najbolje napadače rivalskih timova, Simonović je bio konstantna pretnja u šutu, Miler i Cirbes igrali su sezone života… Od pobeda na srce i duh Zvezda je pobeđivala i na čisti kvalitet – dvocifrenom razlikom u Pioniru je prvo pala Unikaha, a zatim i Lokomotiva predvođena Dilejnijem i Rendolfom, ekipa koja će te sezone igrati fajnal-for.

Ipak, za razliku od prošle sezone u kojoj je Zvezda vezala 20 pobeda u Jadranskoj ligi, kiksevi su sada bili češći. Partizan se pojačao, Kevin Džons postao je glavno oružje crno-belih, Mega je imala mlad, poletan i izvrsno vođen tim, Budućnost je igrala neočekivano dobro predvođena upravo nekadašnjim tandemom Zvezde Omar Kuk-Tadija Dragićević, dok je Cedevita takođe sa uspehom igrala Evroligu i imala je više nego respektabilan sastav sa Džejkobom Pulenom, Mirom Bilanom, Džejmson Vajtom, Gordićem, Pilepićem, Babićem…

Dakle, titula u ABA ligi bila je daleko od zagarantovane, a ubitačni evroligaški ritam uticao je na to da Zvezda igra s mnogo oscilacija. Poraz od Partizana u ABA ligi, a zatim i predaja trofeja Kupa Radivoja Koraća posle tri uzastopne sezone – Aleksandar Džikić izvlačio je maksimum iz Partizana, koji je u polufinalu “prebio“ Zvezdu, odigrao mnogo čvršće i pametnije napravivši veliki pritisak na organizaciji igre rivala koja je trpela izostankom povređenog Jovića. Čak je Partizan izbegao i neizvesnu završnicu, ali je u finalu izgubio od Mege.

Razočaranje u Kupu nije dugo bilo gorko jer je samo koji dan kasnije Zvezda ostvarila najznačajnju pobedu u toj fazi sezone. Pionir je bio zauzet zbog teniskog Dejvis kupa, a navijači su učinili da u vršačkom Milenijumu atmosfera bude jednako vrela – Micić je odigrao možda i najbolji meč te polusezone, a Gudurić je opet pogađao važne šuteve i sa Dangubićem je pokrenuo ključnu seriju 14:2 u poslednjoj četvrtini za konačnih 91:82. Iz Vršca se gledalo ka Top 8, ali kulminacija je tek sledila.

Ludi mart i plasman u Top 8

Košarkaški kalendar u regionu takav je da se najvažnije bitke najčešće poklapaju. To se dogodilo i Zvezdi toga marta – u periodu od 12 dana igrala je četiri i pobedila četiri utakmice koje su obeležile sezonu.

Prvo je u Arenu došao Panatinaikos, tim koji je od poraza od Zvezde u Atini vezao pet trijumfa. Vodili su crveno-beli 55:42, ali Eliot Vilijams se “zapalio“ i praktično samostalno serijom 13-0 vratio Zelene u igru. Kinzi i Miler nisu dozvolili potpuni preokret, ali ovoga puta čovek odluke bio je Dangubić – prvo je pogodio dva bacanja za +3 na 26 sekundi do kraja, a onda tačnim i pametnim dodavanjem iz skoka rešio presing Zelenih i obezbedio Mileru zakucavanje.

Ligaški deo ABA lige Zvezda je završila na drugom mestu sa skorom 20-6, što je značilo da je u polufinalu čeka Cedevita. Četiri dana posle predstave pred više od 18.000 ljudi u Areni, Zvezda je igrala meč u kojem je mnogo toga moglo da krene po zlu. Zagrepčani su sa Veljkom Mršićem na klupi već dvaput savladali crveno-bele te sezone i znali su da će nervoza biti sve veća ukoliko crveno-beli ne uspeju na vreme da prelome meč (to se videlo i po 13 promašenih slobodnih bacanja).

Pulen je bio izuzetno inspirisan i pogađao sebi svojstvene šuteve, bilo je nekih pogodaka koji su ubijali u pojam crveno-bele, ali svaki put uspevali su da se vrate. Kinzi je igrao odlično, baš kao i Cirbes, ali je Zvezda imala poslednji napad sa -2. Pokušan je pik-en-rol Jovića i Cirbesa, kao i mnogo puta te sezone, gosti su to dobro zatvorili, a Jović je osetio šansu i uspeo da pogodi flouter na isteku napada. Napad za pobedu imala je Cedevita, do tada fantastični Pulen je promašio, a u dodatnih pet minuta Kinzi i do tada ne baš raspoloženi Miler sa uspehom su preuzeli štafetu za veliko olakšanje u Pioniru – 97:88.

Tu nije bio kraj, tri dana kasnije išlo se u Malagu, Zvezda je delovala “izduvano“ i početkom trećeg perioda na semaforu je stajalo 49:30 za Unikahu. Poraz sa kojim se verovatno i računalo uzevši u obzir okolnosti, ali… Gudurić je opet bio Radonjićev džoker, zajedno sa Micićem (8ast) pokrenuo je ekipu i vratio Zvezdu u igru, a u poslednjoj četvrtini zablistao je Simonović – dve uzastopne trojke za prvo Zvezdino vođstvo na utakmici (61:60), a u završnici još dve trojke u nizu koje su prelomile utakmicu, 78:72 na kraju.

Bio je to sedmi Zvezdin trijumf u Top 16 fazi, samo teorija mogla je da ostavi tim bez Top 8, a potom je usledio drugi meč sa Cedevitom u rasprodatom Domu sportova. Crveno-beli su osećali da su se provukli u prvom meču i to je uticalo da odigraju rasterećenije – iako se Cedevita u završnici približila na -2, Zvezda je predvođena Štimcem i Milerom uglavnom kontrolisala igru i rezultat, da bi prelomnu trojku u poslednjem minutu ubacio Lazić – 73:65 i plasman u finale ABA lige.

S obzirom na to da je Mega u drugom polufinalu iznenadila Budućnost, bilo je jasno da je Zvezda veliki favorit da odbrani trofej na Jadranu, a posle toga usledio je pad. Ubedljiv poraz u Krasnodaru bio je očekivan, ali zatim je Zvezda sa Darušafakom u Areni odigrala verovatno najgori evroligaški meč te sezone – sve je bilo rešeno još u prvom poluvremenu, a na kraju je turski tim slavio sa 80:61. I to u meču u kojem su crveno-beli trebalo da obezbede plasman među osam najboljih timova Evrope – šuškalo se tih dana i o neisplaćenim zaradama, ali Fenerbahče je trijumfom nad Efesom pogurao crveno-bele ka Top 8, prvi put u istoriji.

Serija sa CSKA i titula u ABA ligi

Da su savladali Darušafaku i potom Cedevitu u Zagrebu u poslednja dva kola Top 16 faze Evrolige, crveno-beli bi u plej-ofu išli na Laboral Kuču – odličan tim, ali ipak tim sa kojim bi imali više šanse u odnosu na moćni CSKA predvođen De Koloom, Teodosićem i Hajnsom. Dugo su Armejci čekali na trofej u Evroligi i gubili najvažnije mečeve, a to je bila godina kada su napokon ponovo postali šampioni Evrope i na tom putu pala je i Zvezda.

U oba meča u Moskvi crveno-beli su bili konkurentni. Atmosfera, kako je često kada je CSKA domaćin, nije bila u skladu sa važnošću utakmica, a Zvezda u prvom susretu kao da nije dovoljno verovala u iznenađenje uprkos tome što je CSKA nekoliko puta “nudio“ rival put nazad u meč. Najbliže u završnici Zvezda je prišla na -6, a na kraju je bilo 84:74 za Armejce, uz 23 poena Teodosića i 21 Hajnsa, dok su na drugoj strani Jović i Miler ubacili po 14.

Znatno izgledniju priliku za brejk Radonjićev tim imao je u drugom meču. Odigrali su crveno-beli sa neuporedivo više energije i sa više vere u sopstvene sposobnosti, a na 73 sekunde do kraja su i poveli trojkom Jovića za 75:74. Na -1 i 20 sekundi do kraja Zvezda je imala napad, ali se Jović okliznuo i napravio korake ni ne uputivši šut – bio je to bolan način da se izgubi tako važna utakmica.

Taj duel bio je i presudan, u Areni je Zvezda opet odigrala borbeno, ali Itudisov tim sada je bio znatno rasterećeniji – bili su Moskovljani izvanredni na ofanzivnom skoku, briljantni u odbrani, a Kurbanov je kažnjavao kada se odbrana domaćih fokusirala na druge igrače. Prišla je Zvezda na -1 na nešto manje od četiri minuta do kraja, tada je baš Kurbanov ubacio trojku, a meč je završen sa 78:71 za CSKA.

Zvezdin san o fajnal-foru je završen – ipak, iako posle poraza sreća nikada ne može da bude potpuna, i navijači i igrači i ceo klub bili su presrećni zbog velikog uspeha, pogotovo kada se uzmu u obzir oscilacije u ranoj fazi sezone.

A prva naplata vrhunske sezone došla je početkom maja. Očekivalo se finale sa Budućnošću, ali posle Megine senzacije crveno-beli su imali prednost domaćeg terena i bili su apsolutni favoriti, pogotovo uzevši u obzir da se Milojevićev tim tada mnogo mučio sa povredama (Jaramaz, Kaba, Luvavu…). Pružila je Mega solidan otpor u prvoj utakmici, ali Zvezda je manje-više rutinski stigla do titule – 95:88 u prvoj, 93:74 u drugoj i 61:49 u poslednjoj utakmici u Sremskoj Mitrovici. Za najkorisnijeg igrača plej-ofa ABA lige zasluženo je proglašen Stefan Jović, a Zvezda je trofejom osigurala i učešće u Evroligi naredne sezone.

U trećem, poslednjem delu trilogije osvrnućemo se na završnicu domaće Superlige, zatim na sezonu 2016/2017, ali i na to šta se kasnije dešavalo u karijerama igrača koji su činili tim koji je Zvezdu doveo među osam najboljih timova Evrope.