Prošlo je 43 godine od jedine pobede Crvene zvezde protiv Panatinaikosa. Te
1969, momci sa Kelemegdana poigrali su se u prvoj utakmici osmine finala Kupa
šampiona sa Atinjanima (91:66), dok su u revanšu započeli niz od pet poraza
(75:83). Preostala četiri međusobna duela odigrana su tokom poslednja dva učešća
crveno-belih u Evroligi (1998-2000), a tada već izgrađena grčka imperija
ostvarila je sve pobede (77:71, 76:74, 76:61, 67:58).

Uoči njihovog sedmog susreta, u petak (20.30) u okviru trećeg kola Evrolige,
tradicija nema značajnu ulogu, posebno za momka koji je tek stao na evropsko
košarkaško tlo. Zvezdin bek Čarls Dženkins samo je čuo kratke priče o veličini
protivnika i jednom velikom igraču…

– Čuo sam da je njihov plejmejker jedan od najboljih igrača u Evropi – kaže
Dženkins, od koga je bespredmetno tražiti da se seti imena Dimitrisa
Dijamantidisa. – Jedva čekam da počne utakmica, za mene predstavlja veliki
izazov da igram protiv igrača koji važi za najboljeg. Među momcima u
Panatinaikosu lično poznajem samo Džejmsa Gista, s kojim sam bio u nekim NBA
kampovima.

Ishod duela Dženkinsa i Dijamantidisa svakako je važan deo pokušaja da se
ostvari prva pobeda u Evroligi, ali će presudu u ovom meču doneti bitka „pet na
pet“.

– Posle teškog poraza od Makabija, uspeli smo u utakmici sa Solnokom da
podignemo samopouzdanje i popravimo neke stvari u igri. Panatinaikos je, bez
ikakve dileme, velika ekipa, ali je za nas u Evroligi svaki protivnik takav.
Priterani smo uz zid posle dva poraza na startu, tako da nemamo drugog izbora
osim da jurimo pobedu, bez obzira na to koliko je sledeći protivnik snažan –
konstatuje Dženkins.

Author: Novosti.rs