Zvezda protiv loših uspomena i marokanske gorušice

foto: Guliver

Marokanac koji radi u italijanskom restoranu brze hrane u istočnom Berlinu dočekao nas je đonom. Možda je malo bilo i do nas.

Rekao je da ćemo na lazanju morati da čekamo dva sata, ali nije znao sa kim ima posla i nije uspeo da nas otera. Dok je temelje u stomaku postavljao Berliner, dočekali smo hranu, kao i prosjaka sa frizurom Džona Brauna.

Dok se lazanja hladila na berlinskoj nuli, on je rušio pivske flaše za susednim stolom, neko ga je iznervirao. Nas je uznemiravao samo verbalno. Ima nešto u toj lazanji… Što te, kad podrigneš sutra ujutro, podseti da si neke stvari možda mogao da uradiš i drugačije, ostavlja jeziv ukus u ustima i budi loše uspomene.

Kao i nekih 700 metara udaljena Uber arena kod navijača Crvene zvezde.

U razgovoru sa mnogima od njih na trgu ispred dvorane shvatio sam da se Albe plaše više nego Boston Seltiksa. Jer, u mnogim situacijama prethodnih sezona Zvezda je maštala o plasmanu u plej-of, a onda bi poraz od Albe to sve obesmislio.

Nemačkoj ekipi to uglavnom nije mnogo značilo. Ovoga puta je to podignuto na još viši nivo. Alba ubedljivo poslednja, sa četiri važna povređena igrača, Zvezda u naletu, ali umorna od napornog rasporeda. Sve je bilo na strani crveno-belih, što je dodatno povećavalo strah od neuspeha i osećaja posle utakmice kao da si pojeo marokansku lazanju uličarku.

ODJECI ZVEZDINE POBEDE U BERLINU

Nemanja Nedović za SK: Rudarimo, lepo je kad se pogleda tabela

Kalina i Darko se lepo ispričali: Želim platu komentatora

Berlin u crveno-belom: Veliko slavlje igrača i navijača

Ključni momenat: Kalinić krade, Jago pogađa „za triiiii“

Ipak, ova ekipa Crvene zvezde drugačija je od prethodnih. Njene glavne vrline su čvrst karakter, iskustvo i potpuna svesnost koji su napori potrebni da se dobije važna košarkaška utakmica. I pošto su već u istočnom delu Berlina, na 500 metara od ostataka zida, imaju obavezu manje da način pobeđivanja bude lep, ali je morao da bude intenzivan.

Mnogobrojni navijači Zvezde koji su bili u hali verovatno se već ne sećaju poteza igrača sa utakmice. Takva je utakmica bila. Ali, daleko od toga da su ostali uskraćeni za uspomene. Njihova mesta su uglavnom bila iza klupe crveno-belih.

I sve vreme su im čuvali leđa kao Bolomboj svojim bekovima. A kad je Nedović sa linije za slobodna bacanja dao znak za početak slavlja, svi su postali jedno i tih desetak minuta nikad neće zaboraviti.

Pomislio sam na čoveka koga sam sreo u holu hotela na polasku u halu. On je sa ćerkom vozom došao iz Varšave i pričao mi kako su išli na nekoliko gostovanja i Zvezda bi uvek nekako izgubila, pa je ćerkica plakala jer je pomislila da je zbog nje. Sada je eventualno mogla da zaplače od sreće. I sigurno će zatražiti od oca da je povede opet.

Alba je bila simbol Zvezdinih neuspešnih pohoda na plej-of, a sada je i ona pobeđena…

Ne pominju igrači tabelu, Janis Sferopulos još manje, „ide se utakmicu po utakmicu“ i to je normalno. Ipak, svesni su da trenutno pripadaju visokom društvu evropske košarke. Takođe su svesni da im za završnih nekoliko koraka u finišu treba bolja igra u napadu.

Imaće malo vremena da odmore i da unaprede šta je potrebno. Za to vreme će navijači kalkulisati koliko je pobeda potrebno u preostalih osam utakmica.

Sinoćna atmosfera iz Uber arene poništila je mnoge loše uspomene iz prethodnih poseta istočnom Berlinu. I ovaj marokanski što i dalje progovara iz mene bi trebalo da prođe do kraja dana. A dostignuća crveno-belih ove sezone deluju dugoročnije.

A glasan zvuk košarkaškog marša iz Berlina odzvanjaće u ušima navijača Zvezde sve do 27. februara i nove evroligaške utakmice protiv Žalgirisa u Areni.

BONUS VIDEO